ДОК ПЕВАМ, НЕ БОЈИМ СЕ: Први самостални концерт чудесне Павлине Радовановић (12) из Ораховца у препуном "Руском дому" у Београду

У ХОЛУ "Руског дома" неописива гужва. У дворани, сва места попуњена. И партер, и галерија. Збија се публика и уз бочне зидове.

Фото Руски дом

У првом реду партера представници наше Цркве. Српски академици. Хероји са Кошара. Званице из Републике Српске.

Тренутак тишине. Рефлектори сноповима светлости откривају позорницу. У кругу светлости, девојчица. Девојчица!

Блиста на њој призренска ношња. Народна. Српска. Светлуцају нити у ткању платна, нашега, призренскога. И, круна. И плетенице. Кецеља и скути. Све оно што је тамо - наше остало.

Она стоји. Мирна, као да јој је ово милионити наступ. Пружене ручице девојчице, публици. Само прстићи вире из белих, широких рукава.

Проломио се аплауз. А, отуда, осмех детета. Лице, као сунце кад гране после тешке ноћи.

И, осмех, као да смо сви, овде позвани, а њој одавно познати.

Неколико удара у бубањ. А, у секунди пролом. Пролом дечјег гласа, онаквог гласа, који само Бог може да подари. Само Бог:

"Христе Боже, распети, свети,

Глас дечји надјачава бубањ. Глас детета љуља дворану. Тесна је за ову слику и овакву емоцију.

Тако је почео први самостални концерт дванаестогодишње Павлине Радовановић из Ораховца у дворани "Руског дома" у Београду, уочи минулог викенда.

Овако је дете из српског гета у Метохији својим златним гласом два сата, пуна, пунила срца и наду у - безнађу.

Док певаш, не бојиш се. Док играш, није хладно - казаће нам, после концерта.

Низала је песме старе Србије. А, иза су звонила звона Дечана. Патријаршије. Виделе су се жице око Љевишке. Пробуђен је удар звона древних светиња Велике Хоче. Огласила су се и са Цркве Светог Ђорђа у Призрену. И Светих Арханђела и снажно ударала са храма ораховачког Успења Богородице.

Foto: Фото И. Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

Уз овај храм, ова малена, крхка цурица, рођена је после прогона и погрома над српским народом са Космета. Прве речи је прозборила, није срећом упамтила зло. Али је, ко зна ко, у њено одрастање уписао - да памти. Да чува свето од Срба - неотето. Тако се, у овој поруци, могу сажети сви који су заслужни за овај концерт: професори Миша Ђурковић, Милош Ковић и свештеник Дарко Ђого. Бројна удружења, као што су "Срби за Србе".

Наше неотето је, поручили су, у ручицама овог детета. Наше је у симболици њене песме.

Грмела је, она, малена, песмом Матије Бећковића "Косово поље". Грмела је гласом детета васељене: "Куд да чергам са Високим Дечанима, где да придигнем Пећаршију, не дају ми да уђем у кућу, кажу ми да сам је продао. Земљу коју сам од неба купио, неко им је обећао. Ко им је обећао, тај их је слагао. Што им не обећа оно што је његово? Зато јуришају на мене, удружени, кивни, што сам их познао".

Фото И. Маринковић

Звонила је девојчица, а има тек дванаест година. Пред публиком у препуној дворани "Руског дома" протеклог петка. Звонила је Павлина Радовановић, да не поверујете. Матија је био у првом реду. И академик Часлав Оцић. И, епископ хвостански Јустин, викарни епископ патријарха Порфирија. Бато Царевић, градоначелник Херцег Новог. И, хероји са Кошара.

Дворана препуна. Емоције тесне, кад је запевала "Вилу са Кошара", публика је устала. И, са Павлином запевала. Проламала се дворана од песме. На крају, девојчица је позвала све своје другаре из дворане. Запевала су деца "Са Косова зора свиће".

Потекле су сузе. Нико их није крио.

САМА ПИСАЛА ЗАХВАЛНИЦЕ

ПАВЛИНА је сама писала захвалнице на папиру боје крви. Павлина је сваком ко је стигао на овај чудесни концерт, руком исписала: "Хвала вам што присуствујете овом концерту". Њен први самостални наступ у Београду био је хуманитарни, како би се осликала црква у чијој је порти стасавала. Концерт је пратила изложба фотографија професорке Оливере Радић о животу Срба у ораховачком гету. А, већину песама са којима наступа ова златна девојчица компоновао је професор Кујунџић, који дели судбину ораховачких Срба, решених да остану на својим огњиштима.

У "Руском дому" тражило се место више, Фото Руски дом

ДАРОВАЛА ИКОНЕ ЗА ВОЉЕНЕ

НА крају концерта, а то је био још један удар на срца публике, даровала је иконе - за вољене. У име патријарха Порфирија, првом коме је наменила дар, икону је примио епископ викарни Јустин. Дуго је трајао загрљај. Епископ је девојчици пољубио руку.

А, када је дар уручила представницима из Бањалуке, у којој је гостовала поводом прославе српске Нове године, заплакала је. Представници КУД "Васо Пелагић" позвали су је да поново буде њихов гост.

Препоручујемо

Друштво

1 1

СВЕЧАНОСТ У РУСКОМ ДОМУ: Девојчица са Косова својим певањем одушевила публику (ВИДЕО)

26. 03. 2022. у 14:48

Друштво

0 0

ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Обновљен рад Руског научног института у Београду, основан 1928. а затворен 1941.

16. 02. 2022. у 21:38

Србија

0 1

ОДАТА ПОЧАСТ ХРАБРИМ КОЗАЦИМА: Посета доказ нераскидивог пријатељства између српског и руског народа

11. 02. 2022. у 14:02

Друштво

2 13

"КАД НАМ ЈЕ ТО РУСИЈА ПОМОГЛА?" Погледајте како су руски добровољци допринели ослобођењу Србије од Турака (ФОТО)

10. 10. 2021. у 17:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације