СРБИ КОЈИ ХРАБРО ОПСТАЈУ У УЛИЦИ МАДЛЕН ОЛБРАЈТ: "Новости" у Гњилану на КиМ где је до 1999. живело више од 15.000 наших сународника
НЕКАДА један од најлепших градова на Косову и Метохији, административни центар Косовскопоморавског округа, данас насељавају готово само Албанци, некадашњих 15.000 становника српске националности бежећи од ратних сукоба свило је породична гнезда широм централне Србије.
Фото Ј. Стојковић
Али у Гњилану и данас опстају малобројни Срби, углавном старији, окупљени у некадашњој Улици Стојадина Трајића, сада Мадлен Олбрајт, и не желе да продају имовину и оду из родног краја.
Од тих четрдесетак Срба три генерације живе под истим кровом у кући домаћина Војислава Тодоровића. Ова старина живи у кући коју је сам изградио заједно са двојицом синова, снајама и унуцима и мајком његове покојне супруге. Уједно, ово је једино двориште где одјекује дечја граја, четворо најмлађих Тодоровића.
- Ја мојој деци не могу да кажем останите овде, одрасли су то људи, за сада су ту где јесу, ако одлуче да оду нећу им замерити. Раде и синови и снаје, али да је свеједно - није. Не плашим се за свој живот, али се плашим за њих и за ову дечицу - започиње причу Војислав, док у наручју држи једног од унука.
Кућа ограђена жичаном оградом, Фото Ј. Стојковић
На први поглед складно домаћинство, кућа на три спрата, свако има свој животни простор.
Деца се играју, браћа и јетрве се слажу... Цео тај склад нарушава ограда са суседним двориштем.
- Страдао нам је први комшија, Србин, тада смо је поставили, није нам свеједно, шта да радимо, морамо некако да се заштитимо - причају Тодоровићи.
Душица са супругом Јованчом, Фото Ј. Стојковић
Војина снаја Душица, професорка енглеског језика, ради у суседној српској енклави, очекује треће дете, које ће се родити у Врању. Иако не скида осмех са лица, признаје да су се они као млади људи одрекли свега што је за друге нормалан живот.
- Нема излазака, нема дружења, кад одемо до Врања нама је то као да смо отишли не знам где, јер просто осетимо како изгледа живот у слободи. Већ око осам сати увече закључавамо се у кућу и то је то - прича нам Душица.
Војислав са унуцима, Фото Ј. Стојковић
Ипак, ови млади људи, упркос свему, одабрали су живот на свој дедовини где одгајају децу. У школи при цркви наставу похађа свега петоро деце из Гњилана и, како кажу Тодоровићи, то је слика живота Срба у овом месту.
Док напуштамо дом породице Тодоровић, љубазни домаћини нас испраћају до капије где се у дворишту куће играју деца, не излазећи на улицу. То им, због безбедности, не дозвољавају старији укућани. Усмерени су зато једни на друге, одрастају у граду у својој земљи у којем су ускраћени за живот какав воде сви њихови вршњаци у централној Србији.
Уз помоћ светских силника, то парче њихове земље им је отето, као и нормално детињство.
Срби са КиМ кажу: Даће Бог, бићемо опет своји на своме.
Деца сама не напуштају двориште, Фото Ј. Стојковић
ЕКСПАНЗИЈА НОВОГРАДЊЕ
У ГЊИЛАНУ се последњих година десила права експанзија новоградње. Ничу вишеспратнице, а међу купцима нема Срба. Цена квадрата је, према речима наших саговорника, од 500 до 700 евра. Срби живе у својим кућама које скромним примањима једва успевају да одржавају.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)