ХРОНИЧАР СРБИЈЕ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: Историјски архив Смедерева отворио је лични фонд новинара и дипломате Милана Ј. Стојимировића
МИЛАН Јовановић Стојимировић, српски новинар, дипломата, управник Архива Србије, хроничар старог Београда, по многима једна од најзначајнијих личности између два светска рата, много је дао родном Смедереву, а чини се, мало добио заузврат.
Посленици културе желе то да промене, па су отворили брижљиво чувана документа из његовог личног фонда која сведоче о друштвеном, културном и политичком животу Краљевине Југославије.
У смедеревском Историјском архиву организована је промоција и изложба фотографија и докумената из нове публикације "Милан С. Јовановић, из Личног фонда" коју су приредиле др Данијела Милошевић и Неда Мирић.
- Фонд садржи обимну фото-документацију са више од 700 фотографија, а значајан број њих прати културни, уметнички, научни и политички живот у Југославији двадесетих и тридесетих година прошлог века - каже Данијела Милошевић, директорка Историјског архива Смедерева.
Стојимировићев лични фонд у Архиву састоји се од 15 кутија грађе. Значајан део чини збирка од 742 фотографије, а у публикацији су, у четири целине, представљене 104.
- Музеј почива на темељима оних збирки које је у међуратном периоду колекционирао управо Милан С. Јовановић. Не постоји личност у Смедереву која је у том периоду имала богатије културно-историјске збирке - објашњава др Снежана Цветковић, виши кустос Музеја у Смедереву.
Радну биографију овог Смедеревца чини низ одговорних послова у штампи у Србији, Берлину, Берну, Скопљу... Одликован је више пута, између осталих, Орденом Светог Саве III реда, Орденом Белог лава и Легијом части. Био је главни уредник дневног листа "Обнова" (Београд) 1941, а од те до 1944. године директор Државне архиве у Београду.
Због уредништва и писања у листу "Обнова" по завршетку рата, 1946, проглашен је за народног непријатеља, осуђен на 15 година затвора са принудним радом и 10 година губитка грађанских и политичких права по издржаној казни. Конфискована му је готово целокупна имовина у Београду и Смедереву. После седам и по година изашао је из затвора и до смрти писао за београдске листове и магазине под псеудонимима, али и прикупљао грађу за Југословенски лексикографски завод.
РУКОПИСЕ ЗАВЕШТАО МАТИЦИ СРПСКОЈ
ТЕСТАМЕНТОМ 1964. године Милан Јовановић Стојимировић је завештао легат смедеревском Музеју који чине тридесет и четири предмета: вредне уметничке слике, две скулптуре, стилски писаћи сто кнеза Mихаила Обреновића и неколико предмета примењене уметности. Народној библиотеци у Смедереву поклонио је више хиљада књига, а целокупну рукописну оставштину завештао је Матици српској у Новом Саду. Најпознатије његово дело овдашњој јавности је "Силуете старог Београда".
ШОК У УКРАЈИНИ: Зеленски би могао да буде оптужен, све ће бити познато после 20. маја
ПРЕДСЕДНИК Украјине Владимир Зеленски би могао бити оптужен за подривање демократије у Украјини након што му мандат истекне 20. маја.
19. 05. 2024. у 08:47
ЊУЈОРК ТАЈМС: Руси прешли северну границу таквом брзином и снагом, Украјинци били потпуно изненађени
ОФАНЗИВА руских снага на харковском правцу показала се толико брзом и снажном да им оскудне одбрамбене структуре Украјине нису постале препрека, а осиромашени редови украјинских оружаних снага нису били спремни да бране своје положаје, пише Њујорк тајмс.
19. 05. 2024. у 07:38
КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА ДОБИЛО ИМЕ? Различито порекло и велика симболка - назив користе САМО СРБИ
КОСОВО и Метохија веома су значајан део српске историје и традиције, али ретки су они који знају како је тако важно поднебље нашег постанка и идентитета добило име. Обе речи у називу нађе јужне покрајине имају различито порекло и велику симболику.
18. 05. 2024. у 11:47
Коментари (0)