НА УДАРУ ЗАКОНА И ЛОШЕ ОБЛАЧЕЊЕ ДЕЦЕ: Где је граница између небриге и нехотичног пропуштања родитеља?

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

06. 02. 2022. у 15:40

СВЕСТ друштва о физичком насиљу и злостављању деце подигнута је последњих година, али о занемаривању се и даље прича само спорадично, када неки малишан настрада због небриге родитеља.

НА УДАРУ ЗАКОНА И ЛОШЕ ОБЛАЧЕЊЕ ДЕЦЕ:  Где је граница између небриге и нехотичног пропуштања родитеља?

Илустрација Тошо Борковић

Овога пута причу је покренула смрт трогодишњака из Ниша, који је подлегао опекотинама од вреле воде будући да га мајка и бака, како су пренели медији, нису одвеле код лекара, већ саме лечиле.

Јавност је пре годину и по била шокирана и случајем двоје деце из Богатића, брата и сестре од 5,5 и 2,5 године, који су са мајком живели у хладној, запуштеној кући, и са прљавим шерпама, пеленама, улошцима, жилетима и дечјим изметом по подовима.

За занемаривање је била оптужена и неговатељица из Звечанске, 2019. године, чији је снимак како грубо спушта бебу у креветац обишао интернет. Новосадско тужилаштво је због занемаривања гонило и мајку дванаестогодишњака који је 2016, на улицама овог града, запалио бескућника.

Али, због овог кривичног дела гоњена је и једна мајка, избегла из БиХ, која није имала документа, па сходно томе није могла да упише у школу малолетну децу, ни да им обезбеди адекватну здравствену заштиту. На удару закона неретко се нађу изузетно сиромашне породице.

Ипак, већини и даље није јасно где је танка граница између занемаривања и нехотичног пропуста родитеља да нешто учини, или пак погрешног родитељског чињења с вером да је за своје дете урадио најбоље. У највећем броју случајева, када се родитељи нађу на удару закона, на судији је тежак задатак, а уз помоћ вештака, да разлучи шта је шта. То ће вероватно бити и у случају мајке трогодишњака из Ниша. Наравно, уколико јој се на терет не стави нешто друго.

Само у Београду, према подацима Градског центра за социјални рад за 2020. годину, на евиденцији је било 4.609 деце жртава насиља и занемаривања (подаци за 2021. годину се још обрађују). Из Извештаја о раду центара у целој држави види се да је 6,7 одсто од укупног броја деце корисника услуга било жртва насиља и занемаривања, а 3,2 одсто њих неадекватног родитељског старања. Иначе, те године је 187.626 деце до 17 година било на евиденцији центара, што значи да је око 12.500 било жртва насиља и занемаривања, а око 6.000 неадекватног родитељског старања!

- Ситуације занемаривања су оне када родитељ злоставља дете, грубо га занемарује и напусти, не стара се о њему, израбљује га, подстиче на криминал или лоше навике, када га навикава на алкохол, не води рачуна о његовим здравственим и развојним потребама, када деца живе у небезбедном окружењу. Нпр. остављање детета без надзора, хигијенска запуштеност, видне физичке повреде, гардероба која није у складу са временским условима, здравствено занемаривање, небрига о дечјим потребама, неухрањеност, присуство опасних предмета у домашају деце - објашњавају у Градском центру за социјални рад у Београду.

Како кажу, основне мере за заштиту детета спроводе се кроз надзор над вршењем родитељског права, чија је примена неопходна онда када родитељи неадекватно обављају дужности и угрожавају развој и интересе својих малишана. Према Породичном закону, орган старатељства може да реагује применом две врсте мера над вршењем родитељског права: превентивног и корективног надзора.

- Превентивним се омогућава родитељима да врше родитељско право: одређивање личног имена, промена личног имена, располагање имовином малолетног штићеника. Током 2020. године донето је 113 решења за 125 деце према чијим родитељима је одређена ова мера.

Корективним надзором се родитељ упозорава на недостатке у вршењу родитељског права, породица се обавезује које радње бу требало да предузме како би унапредили родитељство и кориговали дотадашње понашање. У складу са проценом и потребама породице, Центар има могућност да подржи такве породице како у смислу материјалне, тако и психо-социјалне помоћи. Ако ни након корективног надзора нема побољшања, покреће се судски поступак за лишење родитељског права. У 2020. години донето је 33 решења за 41 дете према чијим родитељима је донета мера корективног надзора - кажу у Градском центру.

За мером хитног издвајања малишана из породице центар посеже онда када је дете животно угрожено или када се оправдано верује да би било изложено даљем озбиљном угрожавању ако остане с мајком и оцем. После процене стручњака да је угрожено и да је издвајање у датим околностима најбоље, деца се измештају по хитном поступку. У осталим ситуацијама њихово право да живе са родитељима може бити ограничено само судском одлуком, када је то у најбољем интересу малишана.

У пракси је, ипак, врло тешко одузети родитељско право чак и у ситуацијама које предвиђа закон, тврди адвокат Петар Учајев, предавач из области породичног и наследног права на Адвокатској академији. За 15 година он је то успео само једном, у случају оца који је физички злостављао дете и трагови су били видни.

- Породични закон познаје злоупотребу родитељског права, као што је нпр. терање детета на просјачење, и грубо занемаривање родитељске дужности, у шта, између осталог, спада и онемогућавање једног од родитеља да виђа дете - објашњава Учајев.

- У пракси сам имао случај мајке која је осам година скривала сина од оца, чак га је преселила у друго место. У првом степену је осуђена и лишена родитељског права, да би други степен оборио пресуду, уз образложење да је тешко увести оца као старатеља у живот детета после осам година.

Упркос томе што је закон био на страни оца, и Врховни касациони суд заузео је тај став.

Да би се мајци одузело родитељско право, у пракси, према нашем саговорнику, она мора да буде у сукобу са законом, да се бави проституцијом, или злоупотребљава дроге и алкохол. С друге стране, има и тако апсурдних ситуација као што је случај једне мајке петогодишњака, која је из купатила излетела умотана у пешкир и протрчала поред сина.

Снимиле су је камере које је поставио бивши муж и на волшебан начин њој је одузето старатељство.

- Родитељско право је тешко одузети осим ако такав предлог не дају центар за социјални рад и вештаци, а дешава се да њихови предлози нису ваљано поткрепљени. Родитељ тада има право на другу комисију вештака, али то много кошта, па је многима недоступно - закључује Учајев.

Фото Shutterstock

ПОРОДИЦА ПОД ЛУПОМ

ДА би одузето дете било враћено у породицу, неопходно је да родитељи испуне одређене услове, унапреде своје родитељство и коригују понашање. Уколико се дете врати, орган старатељства је обавезан да прати породицу и, у складу са проценом и потребама деце и породице, примењује мере из своје надлежности, кажу у ГЦСР.

У БЕОГРАДУ "УЗЕТО" 100 МАЛИШАНА

У 2020. години 100 деце је издвојено из биолошке породице на територији Београда. О овој мери искључиво одлучује суд, а орган старатељства покреће поступак, доставља налаз и мишљење и привремену старатељску заштиту детета у поступку. У 2020. ГЦСР је на захтев суда доставио 79 налаза и стручних мишљења за поступак лишења родитељског права.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА ЧЕТВРТАК 18. АВГУСТ: Још ништа од освежења, данас до 37 степени