"БЕЛИ РУСИ" У БЕЛОМ ГРАДУ: У Београду се отвара обимна изложба о емигрантима из царске Русије

ИЗЛОЖБА "Руска емиграција у Београду од 1920-их до 1950-их" свечано се отвара данас у подне у београдском Руском дому, а већ је изазвала толико интересовање у целој Србији да су аутори одлучили да је за неколико дана поставе на сајт Историјског архива Београда.

Владимир Ставров, Фото Каталог изложбе

Поставка и њен каталог, научна студија на 130 страна, први пут обухватају целу сагу о белим Русима од првих избегличких дана до израстања у научну, уметничку и техничку елиту српске престонице, која је развејана немилосрдним ветровима политике после Другог светског рата.

- Помоћу ексклузивних, досада непознатих фотографија и докумената и њиховом синтезом у каталогу откривамо фасцинантну причу о доприносу руске емиграције међуратној Југославији - каже Слободан Мандић из Историјског архива Београда, коаутор изложбе уз професора др Алексеја Тимофејева из Одељења за историју Филозофског факултета у Београду и др Милану Живановић из Института за новију историју Србије.

- Поставка обухвата све димензије приче о Русима, од њиховог доласка и бројних проблема у данима када су и високообразовани радили најтеже послове, а даме зарађивале за хлеб давањем часова језика и клавира. Упркос тешкоћама, они су се брзо интегрисали у ново друштво и напредовали.

Руски цртачи објављивали стрипове, Фото Каталог изложбе

Октобарска револуција и грађански рат у Русији су већ 1918. покренули миграције, а историчари кажу да је 28. октобар 1921. био тачка без повратка.

- Тада је је Совјет народних комесара СССР донео одлуку, коју је потписао лично Лењин, о одузимању држављанства лицима која су напустила Русију услед грађанског рата, тако да су сви они де факто постали апатриди избеглице - подсећа Мандић.

- То је створило један од највећих избегличких таласа савремене историје, у којем је око 3.000.000 људи преплавило Европу. Многи од њих су Србију и Београд користили само за транзит, али су многи остали, оставивши велики и трајан допринос култури и наслеђу, друштвеној стварности и душама Београђана.

Слободан Мандић са уникатном заставом руског Јахт клуба, Фото Б. Субашић

Нема сегмента друштвеног живота у коме Руси нису учествовали, од цртача који су, као Лобачев, наше приповетке и епске јунаке преточили у стрипове, до инжењера који су увели Србију у индустријску еру. У Краљевини Југославији зауставило се 44.000 Руса, а у Београду, који је крајем двадесетих имао нешто више од 200.000 становника, регистровано је више од 10.000 руских избеглица.

- То је изузетно велики проценат, а када се узме у обзир да је велики број тих људи био високо образован, то је било фасцинантно појачање земљи у којој је било више од 50 одсто неписмених - наводи Мандић.

- О томе сведочи решење Београдског универзитета које дословно каже да се Руси ангажују: "Што више, то боље!"

Емигрант на Великој пијаци 1923. године, Фото Каталог изложбе

Руски професори су прве две године држали предавања на француском и немачком, а већ треће би течно проговорили српски, што сведочи о њиховој жељи да се укључе у друштво нове отаџбине.

- О истом сведоче и документи Војног архива, који се приказују први пут, о масовном одзиву белих Руса у априлу 1941. на мобилизацију - каже Мандић.

- О пожртвованости и оданости новој отаџбини сведочи да их је чак 12 одсто изгинуло у априлском рату.

Многим ранијим изложбама су третирани само сегменти живота руске емиграције и без објашњења како је она нестала.

- "Бели Руси" су били организовани у бројна друштва која су чувала њихов идентитет, а када су она нестала после Другог рата, нестала је и емиграција - каже Мандић.

- Нису сви Руси мислили исто, међу њима је било оних који су се током војне придружили колаборацинистичком Руском заштитном корпусу, а било је и левичара у Руском патриотском савезу. Део Руса је отишао из Србије још пре 1944, поучен трагичним искуством из Првог светског рата, а део је остао наивно верујући да их нико неће дирати јер нису учествовали у рату. Није било тако. Тачку на постојање руске емигрантске заједнице ставила су догађања после 1948. и резолуције Информбироа.

Фото Каталог изложбе

ФУДБАЛСКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ

КАО део заједнице "белих Руса" стигли су и Калмици, народ монголског порекла, чија је религија била будизам. Њима је изграђен храм на београдској Звездари, који је срушен 1951. о чему су сада први пут приказани документи. Калмичка колонија била је позната по занатству, а дала је и врхунског спортисту, фидбалера Учура Кулдинова (на слици), који је играо за београдски Синђелић, а 1933. је ушао у репрезентацију Југославије, да би после Другог светског рата наступао за Пролетер из Зрењанина.

ИДЕ У МОСКВУ

ПОСЛЕ Београда, како је за "Новости" потврђено у Руском дому, изложба ће се преселити у Москву. У престоници Руске Федерације за њу већ сада влада огромно интересовање.

Препоручујемо

Култура

0 0

"МЕЂУ ЖЕНАМА" У БРОНКСУ: Изложба једанаест наших уметница у Америци, после Питсбурга преселила се у њујоршки Арт центар

31. 01. 2022. у 09:24

Београд

0 0

ИЗЛОЖБА "ВЕНТИЛ" У ПАРОБРОДУ: Фотографије Предрага Митића

27. 01. 2022. у 15:56

Култура

0 2

ЖЕНЕ КОЈЕ СУ УТИРАЛЕ ПУТ: Изложба "Великанке српске културе" отвара се у четвртак у Дому Јеврема Грујића

15. 01. 2022. у 13:17

Београд

0 1

ФОСИЛИ СТАРИ 3,5 МИЛИЈАДИ ГОДИНА: Ексклузивна изложба у Приородњачком музеју

02. 01. 2022. у 11:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације