ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ЈЕ БИО ЈОСИП БРОЗ ТИТО: Приче о биографији човека који је годинама владао Југославијом

Драган Радевић

21. 01. 2022. у 17:14

ИНТЕРЕСОВАЊЕ за личност Јосипа Броза Тита, његов идентитет, порекло и биографију, ко је био и одакле је дошао, нису показивали само наши истраживачи и публицисти после 4. маја 1980. године, већ су то чиниле и разне обавештајне службе много раније.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ЈЕ БИО ЈОСИП БРОЗ ТИТО: Приче о биографији човека који је годинама владао Југославијом

Тито за клавиром

У томе је, разумљиво, корак испред увек била америчка обавештајна заједница. Пре петнаестак година се на сајту Националне обавештајне агенције САД, појавио документ "(b) (3) - П. Л. 86-36" са којег је скинута ознака о тајности, у којем се констатује да председник Југославије Јосип Броз Тито говори српскохрватски, који му је наводно матерњи језик, али га говори са страним акцентом. У посебном делу овог документа се видно истиче да један историјски податак - да је Дража Михаиловић још 1941. године, после првог сусрета са Титом, јавио савезницима да је он сигуран да је вођа југословенских партизана - Рус.

Из приложеног документа очито је да су оперативци ове агенције за ову анализу ангажовали врхунске језичке експерте који су проучавали Титов начин говора и закључили да он није Југословен, да је можда Рус или Пољак. По њима идентитет Јосипа Броза се само претпоставља. Занимљиво је истаћи да је "предмет" анализе лингвиста био Титов говор на Десетом конгресу Савеза комуниста Југославије.

ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ америчких новинара Сајрус Сулцбергер, врхунски познавалац светских геополитичких токова, који се с Титом срео седам пута и разговарао са свим значајнијим државницима света, написао је у "Њујорк тајмсу" 5. децембра 1943. године: "О Титовој личности има много теорија.

По једној, коју многи сматрају тачном, досад су постојала три Тита. Чим један погине, други преузме његову титулу, одржавајући на тај начин неку врсту бесмртности, као легендарне птице Феникс."

Откад је Сулцбергер ово написао, о правом пореклу и мисији Јосипа Броза нагађали су и писали многи, а легенде и кулоарске приче водиле су до многих невероватних објашњења његовог идентитета. Тако су једни тврдили да Тито уопште није Јосип Броз из Кумровца, већ њему сличан руски Јеврејин, који га је заменио на руском фронту.

Тито у магазину Лајф

Педесетих година прошлог века у документима америчког FBI забележене су тврдње Максимилијана Џона Маркула, родом из Ливна, који је служио у Америчкој војсци, да Броз није био "прави Тито". "Човјек који се представља као Тито је у ствари руски агент, који је преузео руски идентитет, након што је прави Јосип Броз из Кумровца нестао у стаљинистичким чисткама 1937..."

Маркул се сећа да је крајем двадесетих година 20. века разговарао са правим Брозом у Југославији, а затим после наводног Титовог нестанка срели су се у Паризу.

Титов лажни пасош

"Следећи пут смо се срели, каже Маркул, 1953. у Загребу, гдје је Броз мене и моју супругу Ингрид потпуно ингнорисао..." У FBI извештају затим пише: "Прави Тито је остао без кажипрста и средњег прста, био је благ и боловао је од туберкулозе". Уз све ово зна се да је Тито свирао клавир а Маркул је тврдио да "прави Броз то није имао гдје научити".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Моћ за спајање неспојивог

МАЂАРСКА обавештајна служба је у књизи "Како је Тито продао Југославију америчким империјалистима", тврдила: "Тито је ројалистички шпијун који је 1933-1934. учествовао у троцкистичком антипартијском блоку..."

Слично је мислио и Џемс Клугман, у књизи "Од Троцког до Тита", који је оправдавао Стаљинову политику према Титу. Клугман је био заменик шефа енглеске обавештајне службе SOE за Југославију током рата, и кључна личност која је из Савезничког центра из Каира систематски дискредитовала покрет Драже Михаиловића, како би му Британци обуставили сваку помоћ...

У државном Архиву Аустрије у Бечу у смеђој фасцикли са ознаком ТИТО, чува се извештај Валтера Вокмилера, католичког свештеника из Швајцарске који је тврдио:

"Тито мој школски друг, није рођен у Кумровцу, већ у Бечу, није се звао Јосип, већ Франц и није одрастао у Хрватској... Његов отац је Хрват, који је завршио кадетску школу у Загребу..."

Фред Капеман, заповедник добровољаца у Шпанском грађанском рату, који се из Лондона преселио у Аустралију, у књизи "Разлог у побуни", објавио је фотографију са Титом (Шапајевим) у Шпанији. Књига је штампана 1948. у Лондону и одмах спаљена. Капеман је тврдио, да се иза имена Шапајева, команданта интернационалног Батаљона "Димитров", који је пред крај тог рата ликвидиран, крио заправо Броз.

"Тада је подметнут као он његов полубрат Франц Амброз", тврдио је Капеман.

Тито за шаховском таблом

БРОЗОВА ПОСЛОВИЧНА НАВИКА да у себи спаја неспојиво, преплитање аристократских манира са сељачким пореклом, боље познавање неких светских језика од језика Срба и Хрвата којима је доживотно владао, стварали су мистерију о његовом пореклу и били су изазов за многе новинаре, публицисте и истраживаче.

Једни су доказивали да је Тито био ванбрачно дете, рођено из "велике љубави" угледне пољске грофице Марије, која је удајом добила латифундију близу Сегедина, и управника њеног имања Франца Амброза.

Чувајући част удовице, Марија је детету обезбедила изузетно школовање и третман. Отац ће младог, интелигентног сина коначно признати када младић дорасте за војску. По овој причи, замена идентитета Јосипа Амброза одиграла се у марту 1913. године, када Јосип Броз умире, а његову животну биографију преузима витални Јосип Амброз, колега из војнообавештајног школског сектора гарнизона Аустроугарске монархије у Печују. Тако ће Јосип Броз на предлог начелника школе Штанцера поново "оживети" у Јосипу Амброзу, алијас Титу.

ДРУГИ СУ ПАК ТВРДИЛИ да је Титов отац био Јеврејин Јосип Клајн, ветеринар, који је радио на имању пољске грофице Марије, у коју се заљубио и којом се оженио. У браку су имали два сина. Један од њих се звао Јозеф, и то је Тито, а други Хенрих. Јозеф је био врло интелигентно и радознало дете. Све му је ишло од руке. Рано је научио јахање, мачевање, свирање клавира и окретне игре. Клавир је био његова велика љубав. Да је наставио са систематским вежбањем, уз таленат који је поседовао, сматра се да би био велики пијаниста. Цео грађански Београд брујао је и упола гласа се питао ко је Тито, када се прочула прича да је маршал пред Зденком Марасовићем, познатим пијанистом, свирао Шуберта и Шопена, а овај био усхићен његовим извођењем.

И ту није крај. У причу је ушао и Винстон Черчил, уз претпоставку да је Тито његов ванбрачни син. Постоји и верзија да је Титово право име Франц Франсоа Јосеф фон Хабзбург унд Лорен, да је син Франца Хабзбурга и собарице Пољакиње. Међутим, ниједна од ових верзија одговора на "енигму Тито" нема озбиљније историјско упориште.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

У Кумровцу су говорили "није то наш Јожа"

ПОЈЕДИНИ ТИТОВИ сарадници су после његове смрти тврдили да је "прави" Јосип Броз из Кумровца у Великом рату погинуо у Русији, а да је "овај", потоњи Јосип Броз до краја живота у некој црној торбици, као највећу реликвију, носио умрлицу онога Броза чије је име и презиме присвојио. Још за његова живота у овој причи је предњачила супруга црногорског партијског лидера Блажа Јовановића, Лидија (Клименти - Јовановић). "Прави Тито је погинуо у Великом рату у Русији, а овај наш је у црној торбици носио умрлицу оног присвојеног, до краја живота..."

Чињеница је да Славка Ранковић, супруга Александра Леке Ранковића, у интервјуима ("Политикин свет" 1990. и "Вечерње новости" 1998. године), као и у књизи "Мој живот са Леком", описује како је непосредно после рата била с Титом у Кумровцу. Био је то његов први послератни одлазак у родно место. И нико га није препознао. Само су неповерљиво вртели главом и говорили: "Није то наш Јожа".

Кенеди и Тито

Револуционар Раиф Диздаревић, један од последњих председника Председништва СФРЈ тврдио је:

"Тито је у радној соби чувао неке документе. Међу њима се налазила и копија Брозове умрлице, коју је издало Аустроугарско министарство војске 1915. године и уз њу се налазио списак војника који су погинули, или нестали, укључујући и Броза."

АУСТРИЈСКОГ ШТАБСФЕЛДВЕБЕЛА Јосипа Броза, истина је, да су заробили Руси. Како месецима није имала никакве вести о њему, команда Брозовог 25. домобранског пука је крајем 1915. дигла руке од њега. Уписала је његово име и на "попис губитака" и на "алфабетски попис" својих ратних жртава.

Постоји и други документ који не оставља никакву дилему о томе о коме се ради: "Броз Јосип, пешадијски извиђачки подофицир 25. регименте (пука), Хрват, Клањец, (општина) Загорска Села, (рођен) 1892, ратни заробљеник у Русији", који је одбио понуду руске владе да се преласком на страну Србије избави из ратног заробљеништва. И један и други документ су својевремено откривени у Војном музеју у Бечу и 1966. прослеђени Титу.

Славка Ранковић

Многобројна сведочења и истраживања до сада су се показала као сумњива и контрадикторна. Када је Броз 1945. посетио Сисак, међу онима који су га поздравили био је и његов некадашњи друг, металски радник Нико Ившић, који је тврдио да је Тито тада у Творници изгубио прст на машини. Том прилико Ившић му је приликом поздрава и руковања рекао: "Ти ниси Јосип Броз"! Непосредно после тога Озна је Ившића ухапсила и мучила га. На крају су га и ликвидирали.

И позната југословенска оперска певачица Зинка Кунц је сведочила да је Броз на клавиру одлично пратио њене арије. Поставља се питање како и где је металски радник из Кумровца научио тако добро да свира клавир, пошто је та привилегија тада била предодређена само за одабране.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Окретан проницљив "незнанац"

ЈОСИП БРОЗ У СВОЈОЈ "Аутобиографији", записао, да га је приликом заробљавања од стране Руса на Источном фронту 1915. у десно раме копљем ранио један Черкез. Међутим, Титов дугогодишњи лекар пуковник Александар Матуновић сведочио је:

"На десном Титовом рамену, нити било где, није било никаквог ожиљка".

Академик Дејан Медаковић:

"Знам врло добро кајкавски... верујте 100%, дајем руку у ватру да је он Загорац... он је то што јесте и... то је биографија једног великог махера и врло способног човека."

"Срби не би били Срби кад би се помирили с чињеницом да је Броз, њихов вођа, само кумровачко сељаче, него су морали да додају и грофовско порекло", прокоментарисаће пре неку годину, сва ова нагађања, на свој осебујан начин Матија Бећковић.

Херта Хас

О томе ко је стварно био Јосип Броз Тито можда је најбољу оцену дао његов дугогодишњи најближи сарадник а затим отпадник Милован Ђилас:

"Окретан, проницљив, 'незнанац', искористиоје прилике и 'израдио', свакога, па и своје најближе другове. Тито није само творац, него и представник одређених тежњи, одређених група, одређеног система. Нису само другови око њега били његови послушници, него су и они имали удео у његовој владавини..." (Власт и побуна, М. Ђилас)

Херта Хас, Титова трећа супруга причала је у 96 години о идентитету Јосипа Броза, пред саму смрт у Београду, 2009.:

"Све су то глупости које причају и пишу разни шпекуланти, водећи се трачевима. То је део легенде о Титу, где се преплићу истине и неистине.Знала сам најмање 15 Титових блиских рођака. У Мађарској живи Титов братанац Ференц, који је радио дуго у нашој дипломатији, а онда се преселио на границу Аустрије и Мађарске, где му је отац оставио кућу. Исти је као и Тито... Тито је говорио руски и немачки, на робији је учио енглески језик. Иначе Тито, колико знам, никада није био у Шпанији. У име КПЈ тамо је ишао Родољуб Чолаковић ", тврдила је Херта Хас.

И НА КРАЈУ ТИТОВА последња супруга Јованка Броз:

"Ако неко зна ко је био Тито, ја знам! Када смо били у Загорју код његове сестре од тетке, он је о породици са мајчине стране много знао. О оцу и његовој породици много мање, чак се није сећао ни деде са очеве стране. Ја сам 1945. и 1946. добила све пасоше са којима се Тито служио, упознала сам добро његове рођаке и не сумњам даје Тито оно што јесте"... (Јованка Броз: "Мој живот, моја истина")

Његове велике амплитуде у понашању, односу, ставовима према сарадницима, околини и догађајима биле су доста честе. Ваљда су и због тога многобројна сведочанства његових савременика, али и истраживача, често контрадикторна. Све то је почело да крњи Титов апсолутни ауторитет и однос народа према наметнутој слици о непогрешивом вођи.

Тито и Стаљин

У споменутој језичкој анализи Националне обавештајне агенције САД стоји закључак: "Чак и ако садашњи Тито није оригинални Јосип Броз, то не значи много. Сва велика Титова остварења, од успешне борбе против Немаца до његовог успона на светској сцени као истакнуте личности и вође Покрета несврстаних, одиграли су се после 1941. године. Дакле, оправдана је сумња да би било какво даље истраживање стварног и правог Титовог идентитета служило било чему више до чисто у академске сврхе, јер "сви су знаци да ће он, као што и сам намерава, ући у историју као Југословен Јосип Броз".

Боравећи последњих година више пута у Москви, задњи марта 2018. године, где су ми обећавали да видим Титов досије, узалудно сам чекао. Некадашњи високи руководилац Руске војноoбавештајне службе, иначе генерал, на моје питање да ли се иза агента НКВД-а Валтера, крије личност Јосипа Броза Тита и да ли је он и када замењен, рекао ми је:

"Да, то је иста личност. Нема никаквог говора о било каквој замени идентитета. То вам са сигурношћу тврдим, пошто сам имао прилике да у тај досије завирим. То је све и то је цела истина."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

БРАТСКИ БЛАГОСЛОВ: Велики одјек одлуке Светог сабора СПЦ да призна аутокефалност цркве у Македонији