У СПОМЕНАРУ ПРОФЕСОРА 100 ДОКТОРА НАУКА: Чувени директор Математичке гимназије Милан О. Распоповић о књизи коју је посветио ђацима

Бранка Борисављевић

16. 01. 2022. у 14:00

НА ЧЕЛУ Математичке гимназије је био 31 годину и три месеца. Иако већ увелико гази девету деценију живота, професор др Милан О. Распоповић и после одласка у пензију, сваке године до појаве короне, био је присутан на пријемном испиту за упис малих матураната. Никада ниједног ђака није казнио, нити укорио. Каже да су деца наше злато, само им треба показати прави пут. Са својим ђацима је у сталном контакту, а недавно је објавио књигу "Стазама науке", коју је посветио њима.

У СПОМЕНАРУ ПРОФЕСОРА 100 ДОКТОРА НАУКА: Чувени директор Математичке гимназије Милан О. Распоповић о књизи коју је посветио ђацима

Фото: Приватна архива

У разговору за "Новости" проф. Распоповић каже да је књига својеврсни споменар који су, заправо, писали његови ученици. Са кратким биографијама, где су и шта раде, присетили су се гимназијских дана и директора.

Међу генерацијама младих математичара је сто доктора наука и више од 200 магистара, који раде на најпрестижнијим светским универзитетима - Харварду, Берклију, Принстону, Стенфорду, Кембриџу, Оксфорду. Током професорске каријере Распоповић се водио Спенсеровим речима: "Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет".

- Деца су наше злато. Свако од њих може бити академик, само их треба усмерити. Морамо их научити да мисле и сами открију стазу којом ће кренути - сматра Распоповић. - Само питањима се може доћи до великих резултата. Умети саслушати и правилно комуницирати са учеником док одговара, умешност је и захтева велику стручну и педагошку зрелост. То омогућава и објективну оцену знања. Наставник би требало пажљиво да прати учениково излагање, ток његових мисли, да га повремено усмерава на правилан одговор. Без грубих речи, констатација које негирају његово знање, способности и могућности.

Наш саговорник сматра да би његове колеге требало да имају на уму да је ђак док одговара оптерећен тремом, па би комуникација са њим требало да буде "мека", топла, суптилна, да подстиче и буди веру у сопствене могућности.

Међу ђацима професора Распоповића је Иван Божовић, син чувених лекара Саше и академика Борислава Божовића. После студија на ПМФ, одлази на Универзитет Стенфорд где се бави истраживачким радом. Последњих седам година је руководилац у "Брукхејвен" националној лабораторији у Њујорку са око 3.000 запослених. Вредност ове научне установе је више десетина милијарди долара, а сваки председник САД је у обавези да је посети у првим месецима по ступању на дужност.

Фото приватна архива

Његов колега Ђорђе Милићевић, био је студент генерације на Математичком факултету, докторирао на Принстону, усавршавао се на познатим светским универзитетима, тренутно је ванредни професор на Bryn mawr колеџу, где је предавала чувена математичарка Еми Нетер. Каже да је директор професоре, ђаке и матуранте третирао као чланове породице.

- Није било тих врата на која професор Распоповић не би закуцао, ако је то било неопходно за ђаке - написао је Милићевић у књизи. - Санкције и ратови прекинули су међународна такмичења, у фискултурну салу се ишло са шалом и рукавицима... Али математика се учила са нетакнутом амбицијом. Распоповић је био професор универзитета, али ако би разговор са козметичком фирмом, естрадним звездама или контроверзним привредницима значио да ће у гимназији тог месеца бити грејања, да ће наставници бити мање гладни или да ће изабрани тим ученика ипак отићи на Олимпијаду, професор је био, како би се рекло, на коленима. Пуно пута.

Након доктората из нанофизике на ЕТХ у Цириху, Борис Грбић је прешао у Лондон где се окренуо раду у области квантитативних финансија. Како је навео у књизи, професор Распоповић је увек имао визију и планове како да својим ђацима пружи нове могућности за проширење знања.

Фото приватна архива

- Математичка гимназија је једна елитна задужбина професора Распоповића, и то изван формалних успеха и бројки о наградама, већ, пре свега, по духу и атмосфери, коју школа деценијама негује - поручио је Михајло Ваневић, ИТ стручњак на Универзитету у Утрехту у Холандији.

НАЈБОЉИ У ИСТОРИЈИ ОКСФОРДА

ПОСЛЕ другог разреда Математичке гимназије, Ранко Лазић је уписао Оксфорд. Већ после прве године је проглашен за најбољег студента. Студије је завршио за 22 месеца са непуних 19 година, као најбољи академац у историји Оксфорда у област и математике и програмирања.

Фото приватна архива

ПЕДАГОГИЈА

- У КАНЦЕЛАРИЈУ су ми једном приликом довели два ученика. Били су крвави, потукли се - присећа се професор Распоповић. - Рекао сам им да имају две могућности: да узму књиге и напусте школу (иако то никад не бих урадио), или да се за минут загрле и рукују. Наравно да су изабрали ово друго.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

ОБРУКАНА ЛАЖНА ДРЖАВА У ЊУЈОРКУ: Шамар за Приштину и Вјосу Османи пре почетка седнице СБ УН о Косову (ФОТО)

ОБРУКАНА ЛАЖНА ДРЖАВА У ЊУЈОРКУ: Шамар за Приштину и Вјосу Османи пре почетка седнице СБ УН о Косову (ФОТО)

У ЊУЈОРКУ се данас одржава седница Савета безбедности Уједињених нација посвећена шестомесечном извештају генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а, а Србију ће представљати председник Александар Вучић.

22. 04. 2024. у 16:14

Коментари (1)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна