ТОП-НАУКА ДОСТУПНА И У СРБИЈИ: Да ли су они који су се у јеку пандемије вратили у Србију остали или су поново отишли

ПАКОВАЊЕ кофера и потрага за бољим животом годинама су били резервисани углавном за људе са Балкана. Одлазили су у Немачку, Аустрију, Швајцарску, САД, Аустралију.

Фото А. Станковић

Одлазили, а нико није веровао да ће се некада вратити. Пандемија вируса корона је, међутим, створила неочекиване прилике које су током прошле године покренуле талас повратка људи из иностранства.

Подаци показују да су се током кризне године, према извештају Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), стотине хиљада људи који су живели и радили у иностранству вратиле својим кућама. У Србију се, по проценама, у марту 2020. вратило више од 300.000 људи!

Бриљантни Теодор фон Бург и Лука Милићевић из времена док су били ученици Математичке гимназије у Београду, Фото М. Анђелас / Н. Фифић / Фото П. Милошевић

До сличних података дошли су и на Бечком институту за међународне економске студије. Они бележе да, иако многобројна истраживања и процене међународних и домаћих научних институција говоре да се из наше земље сваке године исели између 20.000 и 30.000 особа, недавна анализа показује да од 2015. до 2019. године Србија, ипак, бележи прилив, а не одлив мозгова.

Резултати ове студије говоре да се у том периоду у Србију доселило око 90.000 младих, а то су пре свега академци који се враћају у земљу по завршетку студија у некој од европских земаља, али и млади из земаља бивше Југославије који код нас долазе на студије. Статистика бележи да сваке године око 2.000 младих добије визу за студирање у некој од 28 земаља Европске уније.

Директорка Математичке гимназије у Београду Мирјана Катић, чији ученици после дипломирања у великом броју заврше у иностранству, на студијама на престижним универзитетима, али и у потрази за бољим условима живота, сматра да повратак у земљу има везе са пандемијом, али да за многе она није пресудна.

Мирјана Катић, Фото Танјуг

- Ко је желео да се врати, он је то радио и раније. Двојица од пет најбољих ученика у историји Математичке гимназије, Лука Милићевић и Теодор фон Бург, вратила су се много пре тога и данас раде у школи у којој су и стекли образовање - каже директорка.

- Науком се можете бавити из било које државе на свету, а не треба заборавити ни да сте овде грађанин првог реда. У свету то није тако.

Она наглашава да су материјални услови можда негде бољи, али сте у иностранству странац, и увек ћете то бити.

Процене изведене из националне Стратегије за економске миграције говоре да се у периоду од 2007. до 2016. године око пола милиона људи иселило из Србије - годишње емигрира између 30.000 и 60.000 особа, најчешће квалификованих и високообразованих. Републички завод за статистику, међутим, нема прецизне податке ни о одливу ни о приливу мозгова, али ће, како наглашавају, у наредном периоду више пажње посветити економским миграцијама, а одговор на питање колико људи живи у дијаспори даће нам и предстојећи попис становништва.

Према демографима, сви који дуже од годину дана проведу у иностранству, не сврставају се у становништво Србије. Ту је углавном реч о високообразованом становништву, електротехничарима и инжењерима, као и медицинари, али одлазе и грађани који су завршили само средњу школу.

- О броју повратника у Србију врло је незахвално говорити без пописа становништва, који је, нажалост, одложен - сматра демограф Јелена Стојилковић Гњатовић.

- И ако се у марту прошле године вратило више од 300.000 људи, то је било само тренутно и на првом месту су били економски разлози. Значи, сви они који нису имали регулисан боравак у другој земљи дошли су, остали нису или су се убрзо вратили. Ко је планирао да оде или је већ једном донео ту одлуку, он неће одустати и чим му се укаже прилика, спаковаће кофере.

Она наглашава да наша земља није једина у оваквој ситуацији и да су проблеми миграција врло слични и у неким државама Европске уније.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације