Слободне зоне постају све значајнији инструмент економске политике

У ОДНОСУ на осамдесете године прошлог века када је укупно било 200 зона, данас послује више од 5000 слободних зона у преко 140 земаља света.

Фото: Слободне зоне

Према подацима Европске комисије у 20 земаља чланица Европске уније послује укупно 72 слободне зоне. Широк је спектар термина који се користе приликом дефинисања слободних зона: посебне економске зоне, економске зоне, слободне зоне, слободне трговачке зоне и многи други. Сви ови термини у суштини означавају одређену територију са посебним повластицама и олакшицама које једна држава даје најчешће страној роби.

Фото: Слободне зоне

Влада Републике Србије је у децембру 2008. године основала Управу за слободне зоне у чијој су надлежности развој, надзор, контрола и промоција слободних зона у Србији. Тиме је пружена институционална подршка концепту слободних зона као значајном инструменту привлачења пре свега страних директних инвестиција у функцији развоја мање развијених региона, смањењу незапослености, трансферу технологија, смањењу спољнотрговинског дефицита, кноw хоw и др. Подршка Владе и ресорног министарства је још израженија од 2012. године када и резултати пословања свих зона постају значајно бољи. У Републици Србији послује 15 зона које су географски равномерно распоређене, од севера Републике где се налази Слободна зона Суботица, до слободне зоне у Врању на југу земље и од Пирота на југоистоку до западних граница земље где се налазе слободне зоне у Прибоју и Шапцу. Према последњим званичним подацима, у слободним зонама послује 215 мултинационалних компанија из земаља Европске уније, Сједињених Америчких Држава, Кине, Јапана, Швајцарске, Турске и многих других.

Фото: Слободне зоне

Погодности које остварују корисници слободних зона пословањем у режиму рада слободне зоне могу се поделити на царинске и фискалне. Царинске погодности односе се на ослобађање од плаћања царине и других увозних дажбина за робу која је намењена обављању делатности у зони као и за изградњу објеката у слободној зони (репроматеријал, опрема, грађевиснки материјал). Слободне зоне су места где постоје посебни царински реферати и где је могуће спровести поједностављени царински поступак. Фискалне погодности се односе на ослобађање корисника зоне од плаћања ПДВ-а на унос добара у слободну зону, као и пружање превозних и других услуга у вези са уносом добара, ослобађање корисника зоне од плаћања ПДВ-а на промет добара и услуга у слободној зони између корисника две зоне, као и ослобађање производних корисника плаћања ПДВ-а на потрошњу енергената. Корисници слободних зона имају на располагању и ефикасну администрацију (оне стоп схоп) где им је доступан велики број услуга као што су организација транспорта, утовар, претовар, шпедитерске услуге, агенцијске услуге, услуге осигурања, реосигурања, банкарске услуге и др. Подстицаји и субвенције који се нуде инвеститорима од стране државе, повољан географски положај Републике Србије, образована радна снага, бројни билатерални и мултилатерални споразуми, политичка стабилност, близина Европске уније су неки од фактора који опредељују стране инвеститоре да отпочну своје пословање у Републици Србији, а често и у некој од 15 слободних зона. Подстицаји у зонама и предности пословања у Србији створили су синергетски ефекат који је привукао неке од највећих компанија да послују у слободним зонама као што су: ФИАТ, ЗФ, Бросе, Адиент, Драеxлмаиер, ЛингЛонг, Леар Цорпоратион, Баррy Цаллебаут, Yазаки, Минтх, Сwаровски, Цонтитецх и многе друге.

Фото: Слободне зоне

Изузетно смо поносни на чињеницу да је и у условима пандемије изазване вирусом Цовид-19, за непуне две године отворено 14 фабрика у слободним зонама. Осим тога, у току су припремне активности да се створе услови да компаније МТУ Маинтананце Сербиа, Тоyо Тирес, ПКЦ и др. отпочну своје пословање у режиму слободне зоне. Истичемо да је 2020. година била једна од најуспешнијих инвестиционих година, обзиром да је у слободним зонама инвестирано више од 250 милиона евра. Инвестициона улагања и мере које је Влада спровела довеле су до тога да је крајем 2020. године више од 40.000 радника било запослено у слободним зонама. Нажалост, пандемија која је изазвала економску кризу на глобалном нивоу није мимоишла ни слободне зоне у Републици Србији. Поремећаји у ланцима снабдевања, смањење расположиве радне снаге, промене у прописима, смањење потражње, промене у потребама клијената и др. су неки од фактора који су утицали на глобалну економију и кориснике слободних зона. Видљив је пад у вредности производње, извоза, укупном промету и вредности пружених услуга у зонама. Тај пад је присутнији у зонама у којима је заступљена аутомобилска индустрија, као једна од индустрија која је највише погођена у времену пандемије. Шанса Републике Србије и слободних зона је у привлачењу инвестиција компанија које желе да своје пословање приближе домицилним земљама. Термин неар схоринг је све присутнији у глобалној економији.

Препоручујемо

Друштво

0 0

САОБРАЋАЈНА ПОЛИЦИЈА АПЕЛУЈЕ НА ГРАЂАНЕ: Претходни дан на путевима у Србији протекао је у знаку тешких несрећа

27. 02. 2026. у 08:45

Друштво

0 0

ЗЕМЉОТРЕС У СРБИЈИ: Синоћ регистрован потрес на југозападу

27. 02. 2026. у 07:22

Друштво

0 1

ОЧЕКУЈЕ НАС ВЕЛИКИ ОБРТ: Ристић објавио детаљну временску прогнозу за наредних 15 дана

27. 02. 2026. у 07:11

Друштво

0 0

ЦРКВА ДАНАС СЛАВИ ПРЕПОДОБНОГ АВКСЕНТИЈА: Jедан обичај треба да испоштујемо

27. 02. 2026. у 06:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације