"ЂЕРДАП 1" ИМ ПРЕКРОЈИО ЖИВОТЕ: Навршило се пет деценија од изградње Хидроенергетског и пловидбеног система на граници са Румунијом

НАВРШИЛО се пет деценија од завршетка изградње Хидроенергетског и пловидбеног система "Ђердап 1", а пуних 57 година од постављања камена темељца на 943. километру Дунава од ушћа у Црно море.

ХЕПС "Ђердап 1", Фото С. Јовановић

Покренути су агрегати, отворена су такозвана гвоздена врата. Први бродови су кроз југословенску преводницу "Ђердап" прошли 7. децембра 1971. године.

"Кроћењу" Дунава, претходиле су, међутим, године великих, често и драматичних промена не само микрорељефа већ и људских судбина. Било је и страха од прекрајања реке, али и тешких личних прича оних који су морали да напусте своја огњишта и дедовину. Срушено је око две хиљаде зграда, исељено више од 8.000 људи и пет цркава, премештена четири гробља, много културних споменика, чак и чувана Трајанова табла.

У Дневнику неимара "Ђердапа" записано је да је систем градило више од 130 југословенских предузећа и института из земље и иностранства са којима је склопљено чак 5.500 уговора.

- Од 30. новембра 1963. године, када су југословенски и румунски државници потписали Споразум о изградњи, почела је да се исписује хроника једног од највећих подухвата у нашој економској историји - почетак је Дневника објављеног 1972. године.

- Ђердапски подухват био је по много чему драматичан. Он има своју економску и техничку, али и људску историју. Мењајући природу, изазвао је и многе непроспаване ноћи, немире, али гигант није могао бити заустављен.

Акумулационо језеро потопило је низ насеља на десној страни Дунава - Добру, Доњи Милановац, Мосну, Голубиње, Текију, Сип и острво Ада Кале. Њиве, куће и окућнице села Сип, надомак Кладова, биле су међу првима које ће преплавити вода из Ђердапског језера.

Стари Доњи Милановац и стара Текија, Фото "Неимари Ђердапа 1964 - 1971."

Фото "Неимари Ђердапа 1964 - 1971."

Испод воде остала је и породична кућа Драгице Ивановић (72), тада петнаестогодишње девојчице.

- Насеље Стари Сип било је тик поред реке, последње куће нашег села биле су уз саму обалу Дунава - сећа се наша саговорница.

- Памтим да се живело мирно, да су се људи бавили мало пољопривредом, риболовом, а многи попут мог оца су били бродарци. Неке комшије су дереглијама, огромним речним пловилима, преносили камен из Сипа на друга места за изградњу. Када је почела евакуација, завладао је страх, шта нас чека на новој локацији, чиме ћемо се тамо бавити, од чега живети. Све нас је обузимала и велика неверица да ли се може победити и преградити тако брза и моћна река као што је Дунав.

Како Драгица прича, Сип се преселио на другу страну, око два километра низводно и на тој заравни настало је насеље Нови Сип. У новинском тексту из 1964, пише да је започета изградња 16 вишеспратних стамбених зграда са 500 станова.

- Једна од опција је била да се грађа од старих кућа пресели и икористи за нове домове, али је већина Сипљана изградила нове куће. Свака исељена породица је добила 10 ари, што је за многе било и више него што су имали - сећа се наша саговорница.

Драгица Ивановић, Фото приватна архива

- Људи су жалили за старим животом и стрепели, не знајући шта их чека. Требало је времена да схватимо шта нам хидроцентрала доноси, да је реч о великом пројекту, али и да на новој локацији река више не може да нам поплави куће, а и били смо ближе Кладову.

Некако у то време, почиње и да заживљава друштвени живот у тек изграђеном Омладинском кампу Караташ, уводе се прве телфонске линије, а у наш дом долази чудо технике: црно-бели телевизор.

Током подизања ХЕ, градилиште на Дунаву било је Југославија у малом. Како се Драгица сећа, било је радника од Словеније до Македоније, свих вера, националности и језика.

Омладина радним акцијама је одрадила велики посао. У тадашњој Југославији, до "Ђердапа 1" није био изведен ниједан пројекат таквих размера, етнолошка, природњачка, археолошка и споменичка истраживања, студије бројних института и музеја.

ИЗГРАДЊА ТРАЈАЛА ШЕСТ ГОДИНА

ИЗГРАДЊА ХЕПС "Ђердап 1" званично је почела 7. септембра 1964. године. Први агрегати пуштени су у рад истовремено на југословенској и румунској страни, 6. августа 1970. Према Споразуму о изградњи и експлоатацији између тадашње СФРЈ и СР Румуније, главни објекат ХЕПС "Ђердап 1" пројектован је и изграђен тако, да свакој страни припадне по једна електрана, једна бродска преводница, једна половина преливне бране и по једна непреливна брана, са пратећим објектима. Преко бране направљен је друмски пут.

Државна граница иде управно на осу бране и дели објекат на два симетрична дела. Да би се то остварило, државна граница је померена у корист Румуније.

ЈЕДИНСТВЕНА У СВЕТУ

ХИДРОЕЛЕКТРАНА "Ђердап 1" највећа је хидротехничка грађевина на Дунаву, укупне дужине 1.278 метара. У изградњу је утрошено око 48 милиона часова рада, ископано је 13,4 милиона кубних метара шљунка и речног наноса и 7,2 милиона кубика стена, уграђено 3,2 милиона кубика бетона, 167.000 тона арматуре и челичне конструкције и 69.000 тона опреме. Формирано је акумулационо језеро запремине 1.380 милиона кубних метара воде, а његове потенцијале на једној хидроелектрани експлоатишу две земље Србија и Румунија и по томе је јединствена у свету.

Препоручујемо

Друштво

0 3

ЂЕРДАП ВАС ЧЕКА: Бирам срцем, бирам Србију (ФОТО)

29. 07. 2021. у 16:46

Економија

0 1

ПРОЈЕКТИ ВАЖНИ ЗА НАШ ЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМ: Ревитализација "Ђердапа 1" улази у завршну фазу, припрема се "Ђердап 2"

20. 01. 2021. у 13:28

Економија

0 0

ОКРЕТАЊЕ КА ЗЕЛЕНОЈ ЕНЕРГИЈИ: Министарка Михајловић најављује велике промене у енергетском сектору

26. 11. 2020. у 14:30

Друштво

6 10

УНЕСКО ЗАШТИТИО ЂЕРДАП: Највећа клисура у Европи прво подручје у Србији уписано на листу глобалне мреже геопаркова

14. 07. 2020. у 11:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације