МЛАДИ ВИШЕ ВЕРУЈУ ИНФЛУЕНСЕРИМА НЕГО РОДИТЕЉИМА: Резултати истраживања забрињавајући

Б. Р.

10. 12. 2021. у 13:09

СВАКИ четврти грађанин Србије узраста од 12 до 60 година каже да прати између 10 и 19 инфлуенсера, а сваки девети купује производе који они препоручују.

МЛАДИ ВИШЕ ВЕРУЈУ ИНФЛУЕНСЕРИМА НЕГО РОДИТЕЉИМА: Резултати истраживања забрињавајући

Фото: принтскрин јутјуб / Кика

С обзиром на то да је Србију и цео регион јуче потресла вест о самоубиству Кристине Кике Ђукић, младе јутјуберке, која се убила због вишегодишњег злостављања које је трпела на друштвеним мрежама, подаци истраживања које је спровео ЦеСИД забринуће сваког родитеља.

Они деле и исте ставове као инфлуенсери које прате, посебно зато што им ови утицајни људи с интернета сликају свет "онакав каквим он јесте", показују резултати истраживања које је спровео ЦеСИД за програм Нова писменост који партнерски воде Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и организација Пропулсион.

Што су испитаници млађи, то активније прате инфлуенсере

У протеклих годину дана дошло је до повећања праћења инфлуенсера и инфлуенсерки на оба нивоа: сада 53 посто грађана пасивно прати инфлуенсере (у односу на 38 посто прошле године), а њих 13 одсто активно (11 одсто пре годину дана). Што су испитаници млађи, то активније прате инфлуенсере, који се полако етаблирају као посебан медиј, и то врло утицајан и значајан.

- Јасно нам је да је у току дигитализација, али разумемо ли да присуствујемо настанку једне дигиталне генерације? Тим младим људима треба подршка оних чланова друштва на које су најчешће упућени, а то су пре свега родитељи и наставници. У Србији се снажно осећа генерацијски јаз у коме су млади у великом проценту корисници друштвених мрежа и добро упознати са инфлуенсерима, насупрот популацији старијој од 55 година која и даље конзумира традиционалне медије и за које су нове мреже (попут Тиктока) и инфлуенсери удаљени, а неретко и тешко схватљиви концепти. Самим тим, расте неразумевање између младих и родитеља. Страх и стереотипи које често гајимо према друштвеним мрежама и инфлуенсерима чине да не разумемо ове нове медије који су најмлађима главни извор информисања, формирања ставова и обликовања понашања. У нашим истраживањима родитељи кажу да најчешће прибегавају забранама или ограничењима како би контролисали онлајн садржаје који млади прате. Међутим, тако се само продубљује неразумевање између генерација. Упутимо се, разговарајмо једни са другима и превазиђимо страх како не бисмо младе препустили самима себи у сналажењу са овим новим медијима - рекла је Вања Банковић из организације Пропулсион, која је до сада реализовала неколико образовних програма медијске и дигиталне писмености намењених инфлуенсерима.

Инфлуенсери утичу на 40 одсто младих

Инфлуенсер је појам који се градио временом, онако како су се мењале околности, медијске навике и технологије. Инфлуенсери утичу на 40 одсто младих, а њихов утицај се повећава спуштањем старосне границе, па 50 одсто младих између 12 и 14, односно 42 одсто младих између 15 и 18 година кажу да на њих утичу инфлуенсери.

- Податак који указује да ми, особе које прати више десетина хиљада људи на друштвеним мрежама, утичемо у великој мери на одлучивање код наших вршњака, носи са собом одговорност. Зато сматрам да је јако важно да константно ширимо своја знања из медијске и дигиталне писмености јер ће увек бити нешто ново да се научи пошто се интернет стално развија и мења. Без константног учења не можемо слати адекватну слику и жељене поруке. С тим у вези, кроз неки вид радионица за инфлуенсере, које су се ове године први пут реализовале у Србији, научио сам како да унапредим свој садржај, поруке које преносим и на који начин. Више водим рачуна о извору информација, употреби псовки, затим добро проверавам податке пре него што их пустим у етар, активно комуницирам са пратиоцима. Филтрирање информација и дезинформација је кључно у креирању садржаја, јер млади људи, у мом случају измеђи 18 и 24, долазе свакодневно на мој профил по нове информације на многе теме - закључио је Алекса Тодоровић, инфлуенсер на мрежи Тикток.

Млади не глорификују инфлуенсере, није им често идеал да на њих личе, али они говоре језиком који млади разумеју, промовишу ставове који су им блиски и то раде на јасан и разумљив начин, без улепшавања, кроз дељење свог искуства, налази су ЦеСИД-овог истраживања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ОД МОНСТРУОЗНОГ ЗЛОЧИНА ВАЖНИЈА АДРЕСА: Други пут одбијена потврда оптужнице за злодела у загребачком логору Ракитје