ПАЈА И МИКИ ДАНАС СУ НЕПОДОБНИ: Дизнијеви цртаћи на удару напада "због расизма и стереотипа", компанија сада промовише геј јунаке

Драгана Матовић

05. 12. 2021. у 10:00

ОТАЦ цртаних филмова који су многима улепшали детињство рођен је на данашњи дан, пре 120 година. Волт Дизни (1901-1966) осмислио је 1928. лик Микија Мауса који га је прославио и учинио легендом анимираног филма, а његова остварења "Бамби", "Алиса у земљи чуда", "Снежана и седам патуљака", "Пепељуга", "Петар Пан", "Пинокио", филмови о Паји Патку и даље су омиљени међу малишанима. Као филмски продуцент држи рекорд са 22 добијена Оскара и 59 номинација за ту награду.

ПАЈА И МИКИ ДАНАС СУ НЕПОДОБНИ: Дизнијеви цртаћи на удару напада због расизма и  стереотипа, компанија сада промовише геј јунаке

Фото АП

Данас се, међутим, много тога променило. Неки Дизнијеви цртаћи, уз које су многе генерације одрастале, напрасно су постали неподобни. Реченице: "Овај програм садржи негативне описе људи и култура", али и "Ови стереотипи су били погрешни тада, а и сада су", исписани су приликом приказивања цртаних филмова "Дамбо", "Књига о џунгли", "Петар Пан", "Маза и Луња", "Мачке из високог друштва".

- Иако се много прича о цензури, компанија "Дизни" је заправо на својој "Дизни+" платформи млађој деци блокирала приступ неким од легендарних цртаних филмова, попут "Дамба", "Петра Пана" и "Мачака из високог друштва", због непримереног приказа неких народа и култура - каже Никола Попевић, уредник Филмског програма РТС, за "Новости". - У пратећем објашњењу се расизам конкретно не спомиње, али је јасно да је реч о томе. Додуше, "Дизни" јесте правио и ситне измене у многим својим програмима - играним и анимираним филмовима, као и серијама, али углавном због вулгарности и алузија на секс.

Компанија "Дизни" је, додуше, снимила пре десетак година цртани филм "Принцеза и жабац" у коме је главна јунакиња црнкиња. Али, то што имају принцезу црнкињу многима није било довољно. У корак са савременим трендовима, снимљен је филм "Аут", са главним јунаком гејом. Ова компанија је отишла и корак даље, па ће нови Супермен бити представљен као хомосексуалац. Мало је познато да је Марвелов студио власништво "Дизнија". Челници компаније обећали су да ће наставити са снимањем серија које су "посвећене" промоцији различитости, ма какве оне биле, а Волт Дизни би се сигурно преврнуо у гробу уколико би његов омиљени миш доживео сличну судбину.

- Стварно не знам у ком смеру размишљају креативни тимови "Дизнија", па се не бих бавио предвиђањима - каже Попевић. - Пошто је реч о давно дефинисаним ликовима, мени је геј Супермен једнако бесмислен као црни Џејмс Бонд...

Дизнијеви "цртаћи" често су на удару критике и због тога што су, наводно, препуни насиља.

- Припадам генерацији која је одрасла на цртаћима у седам и петнаест и "Микијевој радионици", који су данас у лепом сећању - каже Попевић. - Мислим да је човек, чак и млад, мислеће биће способно да раздвоји машту од стварности и да неће безумно копирати оно што види. И наука око тога нема дефинитиван став, док је моје мишљење да је данас и поред веће доступности насилних садржаја самог насиља међу младима мање него раније, већ је само видљивије у јавности јер се форсирају црне хронике.

На питање да ли је дошло време да и цртани филмови морају да буду политички коректни, Попевић одговара:

- Свако време, као и поднебље, имају своју доминантну идеологију која се пласира путем филма, музике... Али треба имати на уму да оно што пласира Запад није исто као поруке које стижу са Далеког истока, чије су кинематографије такође присутне широм света. Деца свакако несвесно прихватају оно што виде, али с годинама постају бунтовнија и склона преиспитивању. Постоје истраживања која показују да је нова генерација прва која је конзервативнија од својих родитеља, тако да ће једног дана и тзв. политичка коректност бити анализирана у контексту времена и поднебља, баш као дела настајала у доба комунизма или расне сегрегације у САД.

Као и у већини уметничких начина изражавања, ни у анимацији нема неког посебног помака, сматра Алекса Гајић, илустратор, редитељ и аниматор, чији је анимирани филм "Технотајз, Едит и ја" био врло запажен код нас:

Илустрација Тоше Борковића

- Нама професионалцима се и даље чине недостижне бравуре старих мајстора. Баш као Бетовен данашњим композиторима или Рубенс данашњим сликарима. Технологија је једина битна разлика. Дизни је био први по много чему, што технолошки, што са стране бизниса. Увео је дугометражну анимацију, увео је трик сто, звук у анимацију, боју, комбинацију живе слике и анимације, забавне паркове и још много тога.

Својеврсна цензура Дизнијевих цртаћа за Гајића је обично политикантство:

- Одавно је доказано да није истинита прича да су Дизнијеви цртани филмови пуни насиља. Има зликоваца који никад нису погледали ниједан цртани филм или одиграли видео-игрицу. Као што има изузетно креативних и корисних племенитих људи који су одрасли на овој врсти популарне културе и забаве.

ЖЕНА НА ЧЕЛУ

КОМПАНИЈА "Дизни" је први пут у својој 98-годишњој историји именовала жену за председника Управног одбора. На чело америчког и светског гиганта у индустрији забаве доћи ће Сузан Арнолд, иначе већ 14 година члан "Дизнијевог" борда директора.

ИМПЕРАТИВ ЗАРАДЕ ИЗНАД СВЕГА

НИКОЛА Попевић сматра да је највећи противник уметничке слободе данас императив зараде. Аутори зато увек радије иду утабаним стазама и несклони су ризицима, што је поготово приметно, и наизглед парадоксално, код млађих.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)