ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - „ИГРАЊЕ КАРАТА СТАЉИНА И ЧЕРЧИЛА“: Тито тражио од Немаца да признају партизанску државу

Милорад Екмечић

30. 11. 2021. у 17:14

Делегација Врховног штаба је захтевала признање територија источно од Неретве, Рашку област, као своју признату државу, немачку помоћ у оружју и предлагала заједничку борбу против четника и Британаца после њиховог евентауланог искрцавања на Јадран

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - „ИГРАЊЕ КАРАТА  СТАЉИНА И ЧЕРЧИЛА“: Тито тражио од Немаца да признају партизанску државу

Архива

У УВОДУ своје капиталне књиге „ Дуго кретање између клања и орања- Историја Срба у новом веку ( 1492 – 1992) Милорад Екмећић пише „ Чудноват наслов ове књиге позајмљен је из оцене дугог хода српске историје коју је 1919. написао књижевник Иво Андрић.

Вероватно би код напреднијих народа, чији језици немају тако истинољубиву изражајност као српски, ова реченица гласила „Дуто кретање између мачева и плугова“. У оба случаја ради се о најкраћој синтези историје једног народа који је прелазио из рата у рат, са ралицама које се нису мењале за најмање четири века. Неко ће у овој реченици откривати целу филозофију опстанка, раста и формирања онога што је од српске нације преживело. Као и код других народа, и код Срба је историја била сталан и мукотрпан напор да се очува свој идентитет.“

Пред читаоцима „Историјског додатка“ је избор текстова из дела књиге „Револуција 1941- 1945“ у којој аутор, на њему свовствен начин, расветљава многе дилеме о устанку, сарадњи и потом потпуном разлазу између комуниста и српских националиста, и „британском играња карата са Русима“ које је одредило будућност послератне Југославије.

„Поред недостатка докумената- напомиње Екмечић- за објашњење неких кључних догађаја у овој историји српског народа у доба Другог светског рата, штету наноси и вишак идеологије у истраживачким остварењима учињеним до сада. Марксистичку до 1990, сменила је једна гора после тога. Прва је потискивала српско национално питање и религиозни тип грађанског рата из те историје, друга га претерано наглашавала, да би у најновије време почела да доводи у питање нацију као оквир и циљ догађања, у име нејасне потребе критике модерног национализма.

ЈЕДНО од основних питања у овом истраживању је сумња да би било оправдано овај догађај називати револуцијом. Марксистичка идеологија, са склоношћу подржавања легенде да се радило о жељама да се створи друштво основано на критици старог власништва потискивала је у страну чињеницу да је оружани отпор страној окупацији био главни унутрашњи садржај те историје. Управо је то разлог да би нека новија остварења у писању ове повести, најрадије тај израз заобишлау целини.

Ова наука је до вулгаризовања оптерећена дилемом ко је први упалио искру побуне 1941, комунисти или српски националисти. Истина је у чињеници да нису ни једни ни други дигли тај оружани отпор, него је он дигао њих. Комунисти су били одвећ малобројни...а за четнике је основно питање: да ли се уопште смеју називати покретом у тренутку пред избијање побуне и за време ње. То су биле добровољачке дружине, без књижевности, публикација и интелигенције, покрет без покрета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)