МАШИНОВОЂЕ ЋЕ БРЗОМ ПРУГОМ ЈУРИТИ И У ШКОЛИ! Железничко-техничка образовна установа у Београду постаје модерни тренинг центар

Бранка Борисављевић

28. 11. 2021. у 17:00

ЖЕЛЕЗНИЧКО-техничка школа у Београду, од септембра следеће године постаће тренинг центар за дуално образовање, који ће школовати кадар за управљање најмодернијим немачким и швајцарским возовима на српским брзим пругама.

МАШИНОВОЂЕ ЋЕ БРЗОМ ПРУГОМ ЈУРИТИ И У ШКОЛИ! Железничко-техничка образовна установа у Београду постаје модерни тренинг центар

Фото Танјуг

Програми за нове образовне профиле ће бити завршени до краја године.

За сада је сигурно да ће се на листи наћи техничар вуче, у народу познат као машиновођа.

Наставни програми биће усклађени са европским стандардима, дипломе и лиценце за рад ће важити и у неким земљама ЕУ, што ће подићи "рампу" за улазак наших машиновођа и локомотива у Италију, Француску и друге земље ЕУ. У набавку модерне опреме биће уложено пет милиона евра.

У разговору за "Новости", директор школе Златко Радосављевић наводи да железница има велику потребу за новозапосленима у следећих десетак година. Реч је о јединој образовној установи у региону, а планирано је да школа буде реорганизована по угледу на Ваздухопловну академију. Сарадња, истиче он, има за циљ да уз помоћ министарстава и државних предузећа школа добије више ђака, а да реформом наставе одшколује кадар који одмах може да почне да ради.

- Образовни профил техничари вуче, односно машиновође, сигурно ће бити у тренинг центру - каже Радосављевић.

- Спремамо још пет образовних профила, међу којима ће бити и техничар за безбедност пруга, који треба да замени некадашње прегледаче кола. То је изузетно битан човек, који проверава композицију воза пре него што крене. Мора се реформисати и профил возовођа, који ако не иде са возом има пола сата посла, уколико следећих седам сати не наиђе ниједан воз. Гледамо да додамо још један разред, да то буде четворогодишње занимање и добије још компетенција које би могао да искористи и за нешто друго. Вероватно ће бити задржан профил електротехничар телекомуникација.

Директор Златко Радосављевић, Фото Н. Скендерија

Наш саговорник истиче да у наредном периоду треба много тога урадити. Осим нових образовних профила, неопходно је реконструисати део школе, како би се обезбедио додатни простор за смештај савремених симулатора на којима ће се обучавати ђаци.

- Симулатори не служе само да се ђак обучи како да вози, него да се види како реагује кад се деси нешто непредвиђено - наводи директор.

- Висок је 4,70 метара када се подигне на амортизере, па му треба таваница на висини од шест метара. Онда ћемо морати да доградимо још један део школе. Постоје симулатори као видео-игрица са више екрана, где има команде које користи. Сви они ће бити базирани на најмодернијим "сименс" и "штадлер" возовима које Србија има.

Ђаци ће имати прилику да стичу знања и на компактним, нано и виртуалним симулаторима реалног окружења. Како је недавно изјавио Бранко Ружић, министар просвете, науке и технолошког развоја, ови уређаји ће омогућити да Србија заслужено заузме прво место у региону у домену обуке кадрова у шинском саобраћају и лидера у новим технологијама за брзе пруге Србије.

Симулатор железничке станице, Фото Н. Скендерија

ЦИЉ - УПИС ВИШЕ ЂАКА

ЖЕЛЕЗНИЧКО-техничка школа је јединствена образовна установа у Србији, а слична постоји у Хрватској и Босни. Највише ученика је било у школској 2010/11. години - 1.040, а тај број је сада преполовљен. Некада је 90 одсто ђака било из унутрашњости, сада их је трећина.

- На мање ђака је утицала забрана запошљавања и вишак радника на железници - каже Радосављевић.

- Из унутрашњости је мање уписаних зато што нам долазе лошији ученици, који немају право да конкуришу за дом, а родитељи немају новца да им плаћају стан. Пуно ђака нам долази из Обреновца, Винче, Борче, Овче, Крњаче, док их је из централних градских опшптина мање.

ПЛАТА И ВИШЕ ОД 1.000 ЕВРА

Иако је на тржишту рада велико интересовање за машиновође, последњих година опало је интересовање ђака. Уместо 60, колико је планирано, ове године је уписано 36 ученика.

- За њих је најмањи проблем да се запосле, а плата почетника је око 500 евра. Могу да зараде и више од 1.000 евра - каже Радосављевић. - Они који одлуче да се упишу, већином, наводе то као прву жељу. Имамо ђаке који имају бодова да се упишу где хоће, али желе да буду машиновође. Углавном се ради о породичној традицији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)