ПРИСУТНА И ОНДА КАД ЈЕ ОСПОРАВАЈУ: Српска академија наука и уметности свечано обележила 180 година од оснивања
НИКО у Српској академији наука и уметности не гаји претеране илузије о њеним дометима и утицају, али улога националних академија у времену које се карактерише "кризом елита" и "експертском кризом" није сувишна, нити ефемерна. Велики део јавности од Академије има нескривена очекивања, али та очекивања нема целокупна јавност, а неки прижељкују нестанак САНУ. У времену пред нама мораћемо да будемо присутни чак и кад нам то право негирају, да комуницирамо са средином која нас је изнедрила и да настојимо да будемо што јаснији.
Ово је у петак рекао председник САНУ Владимир Костић у беседи на свечаности обележавања Дана академије и 180 година од њеног оснивања.
Осврћући се на протекли изборни циклус, Костић је оценио да је био делимично неуспешан, због малог броја изабраних, а посебно изостанка изабраних колегиница. Он је оценио да је осиромашила комуникација са академском заједницом, државом и Српском православном црквом и најавио да ће САНУ радити на превазилажењу тог проблема, као да је целокупна кривица на Академији.
Костић сматра да постоји неразумевање саветодавне улоге САНУ и да се заборавља да Академија не доноси одлуке, али можда олакшава њихово доношење, уз честе оптужбе за спорост.
- Нисмо ли управо ми у посебном проблему када се суочавамо са олако постављеним захтевима светских моћника да неумесном брзином решавамо вековне проблеме - Косово и Метохију, на пример - истакао је председник САНУ.
Он се осврнуо и на кризу изазвану пандемијом ковида 19, подсетивши да има мишљења да она означава крај тржишне доминације и почетак враћања свести о међузависности.
- Ова криза која је превише тога разголитила у себи можда има зачетак шансе, под условом да смо способни да је препознамо и потом евентуално искористимо - рекао је академик Костић.
Он је навео да и даље верује да је једини пут Србије, а на тој линији и пут научног и уметничког деловања САНУ, "освајање демократије и слободе", простора чију угроженост сведочимо овде и сада.
На данашњој свечаности су новоизабраним дописним члановима додељене повеље о избору и знак САНУ.
У музичком делу програма, дописна чланица САНУ Јелена Јовановић са женском певачком групом "Моба" извела је три традиционалне песме.
МЕДАЉЕ ГУТМАНУ И КРЕСТИЋУ
НА свечаности су додељене новоустановљене медаље САНУ. Признање у области природних наука припала је академику Ивану Гутману, док је медаља за област друштвено-хуманистичких наука додељена академику Василију Крестићу.
- Ово је једно од највећих почасти које сам доживео током свог века, а сада је тачно 50 година да се бавим научним истраживањем - рекао је Гутман.
Крестић је истакао да је то признање формална и стварна потврда да вишедеценијски труд и научни учинак нису били узалудни, да имају одјека у средини у којој су настали и друштву којем су намењени.
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ЉУДИ СЕ ЧУДЕ: Жика прима ОГРОМНУ пензију - "службеник три пута проверавао, није могао да верује"
"ТАЈНА је у томе што је мене покојни Александар Тијанић научио да то тако радим..."
26. 04. 2024. у 22:32
Коментари (0)