О СЕНИОРИМА НАЈБОЉЕ БРИНЕ ИСЛАНД: Према последњој анализи глобалног индекса пензија, економски најјаче земље немају добре пензијске системе

ВРХ листе најбољих пензионих система на свету ове године је заузео Исланд и са челне позиције померио Холандију и Данску.

Фото: Depositphotos

Многе мање развијене земље посустале су због пандемије ковид 19, а рангирање глобалног индекса пензија, који користи више од 50 индикатора и покрива готово две трећине светске популације, доноси изненађујуће резултате, који би могли да утичу на тренутне политичке дебате. Србија, као ни остале земље Западног Балкана нису рангиране.

Према свеукупном индексу вредности за ову годину после Исланда, Холандије и Данске, међу 11 најбољих налазе се и Индија и Јужна Кореја, док се добро котирају од 40. до 50. позиције и земље попут Тајланда, Аргентине и Филипина. Међу бољим системима су Израел, Аустралија, Финска, Норвешка, Сингапур, Шведска, Канада, Нови Зеланд, Немачка, Швајцарска, ...

Уједињено Краљевство заузима девето место, док је Кина на 29. САД су у односу на претходно рангирање пале за једну позицију и сада су на 19. Велика економска сила Јапан, заузео је дно листе, што указује на "велике слабости и недостатке који би требало што пре да се реше". Препоручује им се и подизање старосне границе за одлазак у пензију, с обзиром на раст животног века у држави.

За систем међугенерацијске солидарности, на којој почива наш пензиони систем, често се сматра да је економски неефикасан, што, сматрају стручњаци, није тачно. Он се заснива на томе да радници плаћају доприносе и из њих се исплаћују пензије радницима који су се већ пензионисали. Он је најбољи или најмање лош који можемо да имамо у условима међугенерацијског старења.

Професор Данило Шуковић са Института друштвених наука објашњава да је наш пензиони систем, који се заснива на моделу "pay as you go", извесно економски мање ефикасан од система приватног пензионог осигурања, који се ослања на тржиште и због тога има могућност инвестирања средстава, па тиме и њиховог увећања.

Фото: Depositphotos

Међутим, наш систем међугенерацијске солидарности, сматра професор, има друге бројне предности због чега економска ефикасност није одлучујућа, посебно у нашим условима где је тржиште капитала слабо развијено:

- Његова основна предност огледа се у томе што он штити пензионере да њихова уштеђевина за старост не пропадне због ванредних околности на тржишту, као што је висока инфлација, ратови и слично. Овај систем избегава и ризик од могућности неуспешног инвестирања, што је највећа слабост приватних пензионих фондова. Поред тога, становништво верује у њега, сматрајући да држава неће дозволити да они живе у сиромаштву кад остаре. Исто тако предност нашег система је и редистрибутивна функција која иде од младих ка старима и од богатих ка сиромашнима.

С друге стране, поред економске неефикасности, тврди професор, има и бројне недостатке од којих је свакако најзначајнији тај да се прекида веза између индивидуалног доприноса и индивидуалне користи. Ради се о томе да пензија која некој особи треба да буде исплаћена у будућности не зависи директно од доприноса које је та особа уплаћивала у свом радном веку, као што је то случај код приватног пензионог осигурања, већ од доприноса који ће уплаћивати други запослени када та особа буде у пензији.

- Слабост је и то што он може да буде угрожен када однос броја запослених и броја пензионисаних из бројних разлога буде мањи од три према један, што је драстичан пример у нашем случају. Мислим да је, ипак, за Србију још увек неизбежан садашњи систем међугенерацијске солидарности, а наравно уз његова извесна унапређења - објашњава наш саговорник.

- Да би се бар ублажило сиромаштво великог броја пензионера, требало би ускладити однос кретања плата и пензија тако да просечна пензија не буде испод 60 процената од просечне плате, што је некада био стандард у нашој земљи. Овај однос је сада драстично нарушен, па због тога није ни чудо да више од милион пензионера има пензије мање од 30.000 динара - каже проф. Шуковић.

Извесно је да ће неповољна демографска ситуација и све лошији однос броја запослених и броја пензионера, као и исељавање радно способног становништва из наше земље, негативно утицати на функционисање нашег пензионог система, али до његовог урушавања не би смело да дође. То би могло да се деси само у случају велике економске кризе, када би привредна активност драстично опала и земља постала презадужена.

- Мислим да би требало укинути казнене поене за превремено пензионисање - истиче професор. - Због ранијег пензионисања пензија је значајно нижа, па због тога они немају смисла. Зашто би некога двоструко кажњавали? С обзиром на неповољне демографске промене, као и повољну околност да се људски век ипак продужава, наравно у ванпандемијским условима, реално је очекивати да ће се старосна граница за одлазак у пензију повећавати како је то случају у многим развијеним земљама. Тиме се ублажава притисак на пензионе фондове и омогућава особама које су у доброј радној кондицији, уместо да буду у пензији, да своје знање и нагомилано радно искуство употребе за општу добробит.

Кључна реформа, али само на дужи рок, била би, како наводи проф. Шуковић, постепено прелажење на систем приватног пензионог осигурања. То није могуће реализовати у скорашњој будућности, првенствено због тешкоћа у прелазном периоду, када би запослени требало да издвајају не само за текуће пензије пензионисаних, већ и за сопствене по систему приватног пензионог осигурања, што је економски тешко подношљиво.

- Ефикасност постојећег система може се побољшати мерама за повећање запослености, чиме би се однос оних који финансирају и оних који примају пензије побољшао.

Сузбијањем сиве економије постигли би се позитивни ефекти на повећању доприноса за пензије - тврди наш саговорник.

Чекови најстаријих да прате плате

ПРОФЕСОР Данило Шуковић сматра да је нужно унапредити систем ревалоризације пензија водећи рачуна да њихов просечни ниво не падне много ниско испод просечног нивоа зарада, као што је сада случај, како би се предупредило масовно сиромаштво пензионера. Потребно је такође и социјалну политику прилагодити забрињавајућем материјалном стању пензионера.

Мањи ризик од сиромаштва

МЕЂУ развијеним земљама, Аустралија је једина која нема јавни систем међугенерацијске солидарности. Од свих ОЕЦД развијених земаља у овој држави је највећа стопа ризика од сиромаштва најстаријих и свака трећа стара особа је у ризику од сиромаштва управо због непостојања оваквог система. У Србији је та стопа значајно нижа, па је у ризику од сиромаштва сваки пети остарели грађанин.

Препоручујемо

Београд

0 0

ПЛИВАЊЕ ЗА СЕНИОРЕ СА САВСКОГ ВЕНЦА: Почеле пријаве за рекреацију најстаријих на СРЦ "Милан Гале Мушкатировић"

03. 11. 2021. у 12:11

Економија

2 5

РАСТУ ПЛАТЕ И ПЕНЗИЈЕ! Мали потврдио добре вести - Ево и где су предвиђена повећања

01. 11. 2021. у 10:14

Србија

0 4

ЛЕПА ВЕСТ ЗА МЕШТАНЕ ДВА СЕЛА У БЕЛОЈ ЦРКВИ: „Пошта Србије“ отворила испоставе у Кајтасову и Банатској Суботици

31. 10. 2021. у 17:46

Економија

13 48

ЛЕПА ВЕСТ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ: Ново повећање пензија од следеће године, а у фебруару и нова исплата!

30. 10. 2021. у 21:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације