НА ИНИЦИЈАТИВУ ДАНИЦЕ ГРУЈИЧИЋ: Нова зграда онкологије уз "Тиршову два"

Б. РАДИВОЈЕВИЋ

02. 11. 2021. у 09:00

НОВА зграда Института за онкологију и радиологију Србије (ИОРС) требало би да се гради поред "Тиршове два", на простору између Улице доктора Суботића и ауто-пута. Идејно решење је већ урађено. Направљена је и процена трошкова - 250 милиона евра, са опремом.

НА ИНИЦИЈАТИВУ ДАНИЦЕ ГРУЈИЧИЋ: Нова зграда онкологије уз Тиршову два

Проф. др Даница Грујичић / Фото Н. Скендерија

То је, ипак, рачуница од прошле године и већ је застарела. Све је поскупело, и извесно је да ће за нову зграду онкологије, због које би морао да се мења и Детаљни урбанистички план, о чему се већ преговара, бити потребно и више новца. Али, изградњу те зграде професор др Даница Грујичић, директорка ИОРС, зацртала је као највећу мисију у својој лекарској каријери и верује да ће успети и да је оствари. За то, каже, има и подршку председника Александра Вучића.

У садашњој згради ИОРС, која је у међувремену дограђена за "Онкологију два", буквално може само да се премости време до изградње нове. Не прође буквално ниједан дан да ту не процури нека цев, да се не обруши зид или део степеништа... Све се у ходу "крпи", али заправо ту праве поправке - нема.

Уз то што је стара, и безброј пута прекрајана, зграда Института, сазидана пре Другог светског рата, одавно је постала тесна за армију онколошких пацијената, која се рапидно увећава, нарочито после бомбардовања наше земље. Иако многи, насупрот стручњацима који упозоравају да нас НАТО бомбе са осиромашеним уранијумом убијају одложено, негирају такав утицај на здравље и животну средину, пракса такву скепсу демантује. Професорка Грујичић упозорава да је број оних који се током једне године лече под дијагнозом малигне болести достигао 200.000, и да ће по процени Европске асоцијације радијационих онколога 2025. године у Србији морати да се зрачи 40.000 људи, што је као цело Ужице.

- Добили смо доста нових апарата: две магнета, најсавременији скенер, два мамографа фантастичних перформанси, нову салу за биопсије малих промена на дојкама, четири ултразвука, нову брахитерапијску машину, два нова линеарна акцелератора, а до краја године очекујемо још два. Добијамо и СПЕКТ скенер, који до сада нисмо имали. Сва та опрема је само да преживимо до нове зграде, јер и поред свих апарата радимо у три смене - прича професорка Грујичић.

Идејно решење нове зграде онкологије у Београду

У ИОРС се дневно зрачи од 350 до 400 онколошких пацијената, 200 прими хемиотерапију.

- Услови у дневој болници су такви да морамо да се захваљујемо пацијентима на стрпљењу. У соби лежи по 10, чак и до 16 пацијената. То је за 21. век недопустиво. Требало би са зрачењем да завршавамо бар у 19 сати, а наше машине раде и после поноћи. Не помаже ни то што ће нам, са још две нове које стижу, најстарија машина за зрачење бити из 2015. године. Оболелих је толико да мора да се ради и ноћу - каже проф. Грујичић.

У новој згради, где се на годишњем нивоу уради највећи број онколошких операција, на једном месту морају да се обједине све службе.

- У том простору морали бисмо да имамо хируршки део, хемиотерапију, радиотерапију, нуклеарну медицину и све оно што сада имамо на по једном одељењу - објашњава професорка Грујичић. - Болесничке собе морале би да буду са по два кревета. Морају се направити и бункери за нове апарате који ће тек бити конструисани, као и за честично зрачење за које већ знамо да је будућност онкологије. Требало би, такође, размислити о уједињавању двеју клиника: хематоонкологије и медикалне онкологије, због централног растварања лекова, што би омогућило уштеде од 20 одсто, можда и веће. Потребне су и додатне операционе сале за реконструктивну хирургију, да нам жене којима је због карцинома одстрањена дојка не чекају годинама на пластичну хирургију.

У садашњој згради ИОРС, иако је допуњена "Онкологијом два", не могу се правити велике корекције. Због тога се, каже, проф. Грујичић, нова зграда мора брижљиво планирати до најситнијих детаља.

- Не можемо растезати зидове, нити правити велике корекције у овој згради, сазиданој пре Другог светског рата, и толико пута прекрајаној да ни сада не знамо баш све структуре - прича проф. Грујичић. - Са опремом коју смо добили, иако још није сва у функцији, јер се чека да се заврше обуке кадра, ниједан онколошки пацијент не би морао приватно да плаћа скенер, магнетну резонанцу или било који други преглед. Али, прилив пацијената је толики да превазилази наше, ограничене капацитете.

У првих девет месеци у ИОРС је лечено толико пацијената колико је по спецификацији услуга са Републичким фондом за здравствено осигурање било уговорено за целу годину. Професорка Грујичић каже да сада мора да тражи од РФЗО да се коригује годишњи план:

- Онколошких пацијената је толико да смо, чак иако нам је трећина због страха од короне, нажалост, дошла касно, у фази када више нема лечења, и можемо само да им дамо терапију да лакше поднесу бол, закључно са септембром испунили годишњи план - објашњава проф. Грујичић. - Шта смо могли? Да ли је требало да вратимо те људе? Не, наравно, и верујемо да су у РФЗО тога свесни.

ПРОЈЕКАТ ЗА 22. ВЕК

НОВА зграда ИОРС могла би да се заврши за три, највише четири године, каже проф. др Даница Грујичић, и она мора да се гради по истим стандардима као што су рађени УКЦ Ниш или УКЦ Србије.

- Према просторном плану, преко тог плаца површине шест хектара требало би да прође саобраћајница, и о томе смо већ разговарали у Скупштини Београда, да се то преиначи - каже проф. Грујичић. -Пут може и другом трасом, али не и нова онкологија. Не би имало никаквог смисла да се она гради на другом месту, далеко од УКЦС. Нова онкологија је пројекат за 22. век и грех нама свима на душу ако је не изградимо.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ИЗМЕЂУ БОРОВЕ ШУМЕ И ЧИСТОГ МОРА: Топла препорука за хотел Sealife Kemer Resort 5*