И СРБИ БРАНИЛИ ВИЗАНТИЈУ: Репортери "Новости" у потрази за заборављеном српском баштином у античкој Битинији у Малој Азији (ФОТО)

Борис СУБАШИЋ

25. 10. 2021. у 10:00

НОВОСТИ" су стигле на врх још једног Олимпа, у античкој Битинији у Малој Азији, одакле су са висине од 2.543 метра олимпијска божанства, по легенди, посматрала Тројански рат и навијала за своје пулене, описане у "Илијади".

И СРБИ БРАНИЛИ ВИЗАНТИЈУ: Репортери Новости у потрази за заборављеном српском баштином у античкој Битинији у Малој Азији (ФОТО)

"Новости" на врху малоазијског Олимпа / Фото Б. Субашић

Ипак, наше репортере нису привукли митови, већ стварна историјска прича о Србима који су у време Ромејског царства у малоазијској олимпијској области живели и ратовали као стратиоти, или по нашки - крајишници. Срби су под обронцима битинијске божанске ложе, што је још мање познато, у 17. веку, као врхунски рударски стручњаци, под командом извесног Саве из Блазнаве, копали испод самог Зевсовог трона на Истоку.

Зато смо се упутили у област масива Битинијског Олимпа, чији се врх види и из Истанбула од кога је удаљен око 240 километара, са друге стране Босфорског мореуза. Ta моћнa планина, која тек од 1925. носи турско име Улудаг, формирала је климу целе области, која је за малоазијске услове необично зелена и плодна. Негде у њој се крију неистражени остаци српског града Гордосербе, који се у византијским документима помиње већ око 685. као епископско седиште у области античке Гордије и Сервохорије, која се налазила негде у близини Никеје.

Наука није утврдила њихове тачне локације, а југословенски научници, осим часних изузетака, нису се бавили сагом о малоазијским Србима. Такве теме су сматране националистичким, па су Срби најчешће називани Словенима, чак и када су и Византинци и модерни западни научници били изричити да је реч о српском народу. Њега су под Битинијски Олимп насељавали ромејски цареви већ од 7. века, а легендарни византолог Острогорски је сматрао да су баш они донели преокрет у историји Византије. Царство које су побеђивали сви нападачи, од Персијанаца до Авара, претворило се у победничку силу када су Срби насељени у Малу Азију где им је дат статус стратиота, слободних сељака, који су као граничари бранили "православни Рим".

- Према цару Константину VII Порфирогениту (913-959), дошавши из своје северне прапостојбине у време цара Ираклија (610-641), Срби су се најпре населили у Солунској области, где је настао град по њима назван Сервија (на Бистрици-Алијакмону), одакле су се затим вратили на север, да би се коначно настанили у западном делу Балканског полуострва. Иако приповест цара-писца не може бити проверена, у науци се ипак прихвата да је након досељавања Срба са севера, један њихов део наставио да живи у околини Солуна, у подручју Сервије на Бистрици. Стога је сасвим могуће да су и они били захваћени војном акцијом Јустинијана II 687-688. године и мерама пресељавања у Малу Азију наредне године - наводи историчар др Предраг Коматина.

Према сачуваним историјским подацима, српски миграциони таласи од 7. до 9. века су бројали од 30.000 па дотада невероватних 200.000 људи, а малоазијски граничари су имали чак и једног краткотрајног војничког цара, Тому Словена, који је од 821. до 823. подигао прави народни устанак и социјалну револуцију у Византији. Нажалост, данас нема истражених материјалних сведочанстава о миграцијама Срба на малоазијским тлу, осим савремених туристичко-трговачких сеоба Србаља ка Истанбулу и приморским регијама у Малој Азији.

Ни репортери "Новости" који су кренули да траже заборављену српску баштину у Малој Азији нису могли да избегну модерне путничке проблеме. У време пандемије, за ово путовање је формално неопходна потврда о вакцинацији, а у пракси и "чврста петља" јер Бугарска, као чланица ЕУ не дозвољава ни ради тоалета заустављање путника из Србије која се налази на "црвеној листи". Ни то не одвраћа српске туристе од одласка у Турску, на чијој се граници формирају редови наших аутобуса. Изазов је превелики, јер су противепидемијске мере ублажене, па шопингхоличари уживају на турским базарима где влада застрашујућа гужва, иако су цене експлодирале у односу на време током затварања због короне. Љубазност турских трговаца и угоститеља је пропорционално опала, јер је присуство богатих туриста, пре свега из Русије, потиснуло Србе у нижерангиране госте.

- Под самим врхом Улудага се налази рудник који је у 17. веку отворио извесни Сава из Блазнаве, тадашњи чувени рударски стручњак. Он је отварао окна и у Азербејџану, а када је стигао до Еуфрата, позван је назад у Србију да обнови руднике у Мајднапеку и Кучајни - открио нам је др Катић.

Захваљујући њему на малоазијском Олимпу смо открили бар Савину баштину, модерни рудник који је само проширена и продубљена верзија окна које је отворио Блазнавац.

АЗИЈСКИ ВАШАР У БУРСИ

ДО Битинијског Олимпа, модерног Улудага, стиже се из Бурсе, двомилионског града у коме се могу видети све расе Азије како тумарају кроз базаре и улице накрцане најразличитијом робом. Бурса је прва престоница Османског царства, настала око тврђаве на стрмој падини подножја Улудага. Старе четврти су остале на истом месту и просто висе са обронака планине, али су дрвене кућерке замениле модерне вишеспратнице изграђене новцем турских гастарбајтера на Западу. Уличице међу њима су остале уске и вратоломно стрме, па је и само ходање подвиг, а да се не говори о вожњи. То локалним возачима нимало не смета да јуре сокацима у свим смеровима, "чешући" се међусобно и избегавајући пешаке који источњачки флегматично прихватају тај саобраћајни хаос од кога се странцима диже коса на глави.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)