ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КАКВА ВРЕМЕНА ТАКВИ И ОБИЧАЈИ: Што се стварно дешавало у Београду непосредно после ослобођења

Слободан Кљакић

09. 10. 2021. у 17:14

ЧУДНИХ ли времена, чудних ли обичаја, узвикнуо је Марко Тулије Цицерон у првој реченици свог славног, првог говора против Катилине, који је 63. године пре наше ере покушао да у завери сруши Римску републику.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КАКВА ВРЕМЕНА ТАКВИ И ОБИЧАЈИ: Што се стварно дешавало у Београду непосредно после ослобођења

Зелени венац 1948 . године, забележен камером Александра Димитријевића

Уз ослонац на парафразу овог древног усклика – каква времена, такви обичаји – могло би се додати да су и закони у складу с временима и обичајима, а какви су закони такве су и кривице и казне.

Већ од лета 1945. године, нове, револуционарне власти Југославије, убрзано су у Привременој Народној скупштини радиле на доношењу Устава и низа нових закона. Међу првима, расправљано је о предлогу Закона о кривичним делима против народа и државе. Представник Демократске странке и њен председник, угледни српски и југословенски политичар Милан Грол, у дебати о предлогу овог закона, изрекао је став да се њиме исувише широко и произвољно одређују различите кривице. У том низу је наведено и кривично дело којим се ,,наноси штета војној снази, одбрамбеној способности или економској моћи“ државе.

ПОЛЕМИШУЋИ са ставовима Милана Грола о различитим економским питањима и његовом тврдњом да се економске тешкоће у којима се земља налази не могу превазићи без ,,подметања ширих леђа“, Милован Ђилас је констатовао да су ,,довољно широка“ леђа радничке класе, сељаштва, интелигенције и ,,свих људи“ мобилисаних у обнови економије, уколико сви они делују ,,поштено у духу општих принципа ове борбе и тековина ове борбе“ – ослободилачке.

,,Свака друга леђа – рекао је Ђилас – у ствари су сувишна леђа и сви други економски фактори који дјелују у економском животу, и ту долазе, осим ових елемената које сам ја поменуо и једино могу доћи шпекуланти, црноберзијанци, разни људи који шверцују робу из иностранства, итд. Те треба зауздати и не само зауздати него просто напросто уништити. Да скупштинска мањина не би ово криво схватила ја не мислим да г. Грол брани црноберзијанце али сматрам да би таква економска линија у ствари имала потпун мах и потпуну слободу и створила све могућности црноберзијанцима и разним непријатељима нове економије који настоје да зарађују преко муке, преко глади радничке класе, преко биједе нашег сељаштва.“

 

Милан Грол

Убрзо по изгласавању веома строгог Закона о кривичним делима против народа и државе, у штампи и на радио станицама је започета снажна кампања против црноберзијанства, шпекулантских послова, шверца робе, такође и против корупције. Објављивана су имена прекршилаца закона, извештавано је са судских процеса који су против њих вођени.

ЗАНИМЉИВ пример наводи др Срђан Цветковић, виши научни саветник Института за савремену историју из Београда. Децембра 1945. године, у дневном листу ,,Политика“ објављне је непотписани коментар о случају једног мученика, милиционера, који је примио мито од 100 динара. У том тексту је наведено и следеће:

“Срам те било, Драгољубе! Био си партизан, храбро си се борио и сад си примио мито! Тако се чувају тековине наше борбе, тако се руши наша држава. Пошао си путем оних жандарма у старој Југославији, па, ако ти неко ћушне у руку коју пару, нека ради шта хоће.”

Несрећни Драгољуб је осуђен на две и по године затвора са принудним радом и три године губитка грађанских и политичких права.

Више него ригорозна, могло би се рећи и драконска казна, очигледно је имала да покаже одлучност власти у сузбијању различитих шпекулантских послова, мита и корупције, а требало је да делује и упозоравајуће, рекло би се ,,васпитно”, на све оне појединце који би пали у искушење или били доведени у ситуацију да се одају инкриминисаним пословима.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

СУКОБ ИЗМЕЂУ БРДА И ДОЛИНЕ

ОД СИЛНИХ текстова ове врсте могла би се сачинити занимљива хрестоматија која би додатно осветлила оно време, замке у које су појединци свесно или несвесно упадали, као и настојања власти и предузете мере да се стане на пут подривању економске моћи нове државе. Та могућа хрестоматија не би могла да заобиђе неку врсту паралеле између последица примене ригорозног кривичног закона и онога што се после рата догађало у Београду, када су представници победника почели да се усељавају у куће богатих, предратних, сада развлашћених буржуја, без обзира на то што се током рата нису дискредитовали сарадњом са непријатељом.

Пристигли из динарских предела, углавном из сиромашних сеоских крајева, многи су партизани током рата израсли у водеће личности у новој армији и постали у миру високи државни фукционери. У том великом судару културе села и културе града, у тој великој промени у друштвеној структури, за устоличеним војним и државним руководиоцима почеле су да стижу и реке људи, њихових најближих и рођака са села.

У том ,,сукобу између брда и долине“, како га је назвао Владимир Дедијер, долазило је и до гротескних појава. Ево Дедијеровог описа једног такво збитија:

,,У Београду је, на пример, подигнута огромна стамбена зграда за функционере Удбе, који су повукли са села своје жене и родитеље. На балконима својих станова сместили су кокошињце. Прасиће су држали у кадама.

Милован Ђилас и Јосип Броз Тито

ЈЕДАН од познатих југословенских генерала довео је оца са Голије. Генерал је морао да оде у иноспекцију јединица. Његов отац је мрзео централно грејање које је било уграђено у вили у којој су живели; када се његов добри син вратио видео је да му је отац оборио једно од најлепших стабала у врту, пробио паркет са пода, донео неколико каменова и направио огњиште. И тако је могао сав задовољна да се греје као што су се грејали његови преци у Црној Гори стотинама година, пробушивши рупу на крову да кроз њу излази дим.“

У таквим околностима, партизанска примењена етика, као нарочита вредност револуционарног рата, сада је била изложена великим искушењима. Док су војни руководиоци у рату делили последњи залогај са борцима, док је дубоко укорењена морална свест изродила и дисциплину која значи готово сигурну смрт уколико партизан посегне за туђом воћком, сада су ови угледници, нашавши се у свили и кадифи, слабо марили што уживају у туђем, одагнавали су од себе налоге примењене партизанске етике.

За тај привилеговани слој, ту ,,нову класу“ о којој ће касније писати Милован Ђилас, разлиставале су се различите привилегије, од специјалних продавница у којима се могло по ниским ценама купити и ,,од тице млеко“, до затворених клубова и одмаралишта. У условима тешке оскудице, ови најповлашћенији купци имали су специјалне карте – Р1, а грађани – Р3. Звали су их ,,тачкице“.

ИЗ НИЗА сведочења о оваквој пракси издвојили смо оно Љубе Микића, пуковника ЈНА и носиоца Партизанске споменице: ,,Било је ту сребрног и златног посуђа, лустера, витрина, фотеља, скупоцених тепиха, завеса, читавих гарнитура намештаја, крзна… Све је то довожено војним камионима, а већ сутрадан су генералице долазиле и меркале. Војни камиони су по нечијем наређењу возили и у велике, такође узурпиране станове партизанских руководилаца, који су колико пре годину-две дана оснивали ратне војне судове и стрељали гладне борце ако би убрали шљиву у воћњаку.”

Мучени милиционар Драгољуб није био међу онима који су ушли у туђу кућу на Дедињу, за њега није важило да може да се башкари у туђем. Зато му је и изречена изразито строга казна, али је она била ништа према ономе што се 1946. године догодило Александру Херцогу из Градског набавног предузећа, скраћено ГРАНАП.

Тргујући пекмезом, Херцог је искамчио од добављача 30.000 динара провизије, плус мито од два динара за сваки килограм откупљеног парадајза. Ухваћен у овој неподопштини, пред Спеијалним већем Врховног суда Србије осуђен је на казну смрти. Двојици његових сарадника у описаном послу, посреднику Ђорђевићу и трговцу Тадићу, суд је одрезао временске казне, првом од 15, а другом од 10 година затвора с принудним радом. Свој тројици је конфискована сва имовина.

Ако је за утеху, пресуда Херцогу била је једина смртна казна изречена у борби против шпекуланата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

РАЗГОВОР ВУЧИЋА И ПУТИНА УДАРНА ВЕСТ У РУСКИМ МЕДИЈИМА: Председници Србије и Русије договорили цену гаса, причали о Косову и Украјини