ЗА СРБИЈУ ГИНУЛИ И БРАНИЛИ ЈЕ ЗНАЊЕМ: Животописи који отржу од заборава 48 знаменитих Ивањичана у два последња века

Драгољуб Гагричић

03. 10. 2021. у 07:55

КРАЈ у сливу Моравице, са висовима Јавора и Голије, изнедрио је многобројне личности које су у два минула века оставиле дубок траг у националној борби за слободу и бекству из заосталости завичаја, али и дале допринос науци, култури, здравству Србије.

ЗА СРБИЈУ ГИНУЛИ И БРАНИЛИ ЈЕ ЗНАЊЕМ: Животописи који отржу од заборава 48 знаменитих Ивањичана у два последња века

ЗАСЛУГЕ Дубоки корени - варош на Моравици, Фото Књига "Знаменити Моравичани"

Животописе о прегнућима и судбинама сабрао је ивањички новинар Емилијан Протић (81) међу корице књиге "Знаменити Моравичани".

- Чврсто сам се држао уверења да реч знаменит подразумева и обавезује на потпун склад етике и дела и да одабрани заслужују да буду пример свом роду - појашњава Протић.

Др Божо Спасовић, Фото Књига "Знаменити Моравичани"

Овај врлетни крај имао је пет академика. Ботаничар Недељко Кашанин и градитељ пруга Кирило Савић су научници светског гласа. Књижевни критичар Светислав Вуловић, економиста Стеван Р. Поповић и владика Јања (Јоаникије Нешковић) отварали су врата баштине и заузимали важне положаје.

Монах Јаков, Фото Књига "Знаменити Моравичани"

Међу 48 биографија посебно место заузимају Моравичани који се нису препуштали судбини да буду мирни поданици, већ су народ предводили у кавгама са Турцима. Под Карађорђевим барјаком били су кнез Богдан из Кушића и Громо Милосављевић из Опаљеника, што је рано отишао "гори у хајдуке", сачекујући зулумћаре у заседама.

- У преломним историјским тренуцима, кад је овај крај 1833. године припојен Србији, значајне улоге имали су Ђоко Јованчевић, први старешина моравичког краја и Симо Јаковић, оснивач варошице Ивањица, постављен за капетана указом кнеза Милоша.У незабораву је и мајор Михаило Илић, највећи јунак Јаворског рата (1876) - истиче аутор књиге.

Трагајући за сведочанствима, од заборава је сачувао заслуге десетак јунака из три рата с почетка 20. века, који су, са ретким изузецима, заборављени. Из вихора Другог светског рата Протић издваја три личности - Дражу Михаиловића, вођу Равногорског покрета и учитеља Недељка Стефановићa, с једне и народног хероја Милинка Кушића на другој страни. У борби за слободу народа нестали су у бездану братоубилачког рата, у гроб однели заблуде и идеале.

Властимир Парезановић, Фото Књига "Знаменити Моравичани"

Међу знамените претке хроничар ивањичког краја убраја "пелагићеваца", сељака Миљка Савића из Свештице, као и народног посланика Петра Стевановића, са Буковице, кафеџију и трговаца племените душе, који се бринуо "о сиротом народу који је и друштвом и природом накарађен и оштећен".

На страницама књиге су и Моравичани који су се школовали у "белом свету". Универзитетски професор Бранислав Станојевић отворио је прву реуматолошку амбуланту у Србији, а Љубомир Ђоковић, из Радаљева, био је један од оснивача, професор и декан Стоматолошког факултета у Београду. Градитељ путева Живорад Ђукић истакао се у обнови земље после Другог светског рата.

Горштацима у сиромашном моравичком беспућу за срце су прирасли Божо и Драга Спасовић, лечећи више од 40 година од болести и епидемија. А Божо је универзитетску каријеру прекинуо, враћајући се у завичај.

Цмиљка Калушевић, Фото Књига "Знаменити Моравичани"

Шумарског инжењера Властимира Парезановића красила је предузимљивост у развоју локалне привреде. Пионир у обнављању и подизању шума, али и предано окупљајући кадрове, 1961. године основао је Комбинат за прераду дрвета. Петар Вуловић, професор Архитектонског факултета, пројектовао је низ зграда у завичају, а Цмиљка Цица Калушевић китила се одличјима пре више од пола века као државна репрезентативка у бацању копља и кошарци.

ПИОНИР

ДЕЧАК из Опаљника, Светозар Боторић, прешао је пут од сиромашног келнера до власника хотела "Париз" на београдским Теразијама, где 1908. године отвара први стални биоскоп у Србији. Улажући средства у снимањe око 30 филмова, ангажује познатог француског сниматеља Луја де Боријеа. Са филмом "Живот и дела бесмртног Карађорђа" постаје и први српски филмски продуцент - пише Емилијан Протић.

Светозар Боторић, Фото Књига "Знаменити Моравичани"

МОНАХ СА ДВА ДОКТОРАТА

У МАНАСТИРУ Тумане 1946. сахрањен је монах светитељ Јаков (Р. Арсовић), родом из Кушића. У Француској је, како наводи Протић, завршио два факултета и одбранио два доктората, један са тезом "Мисли Блеза Паскала". Био је у дипломатској служби, а након сусретa са владиком Николајем Велимировићем кренуо је путем искушеника - мисионара. Замонашио се 1939. у Жичи,а касније, иако злостављан од власти, није се одрицао вере, ни проповеди.

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

ВАЖНО ЗА ВЛАСНИКЕ ДИЗЕЛАША: Држава плаћа 2100 евра за замену - ово ће бити услови

ВАЖНО ЗА ВЛАСНИКЕ ДИЗЕЛАША: Држава плаћа 2100 евра за замену - ово ће бити услови

ВОЗАЧИ који имају старог дизелаша од следеће године ће моћи од државе да добију субвенцију од 2.100 евра за куповину новог или половног путничког аутомобила евро 6 стандарда.

31. 01. 2023. у 10:30

ИВАНИШЕВИЋ КОНАЧНО ОТКРИО ИСТИНУ: Ево шта каже о непристојном понашању Новака Ђоковића

ИВАНИШЕВИЋ КОНАЧНО ОТКРИО ИСТИНУ: Ево шта каже о "непристојном" понашању Новака Ђоковића

НОВАК ЂОКОВИЋ још једном је покорио Аустралију и импресивним издањем, које је крунисано победом против Стефаноса Циципаса, докопао се 22. гренд слем титуле. Све је прштало од емоција у Мелбурну, па је Ноле тако под огромним набојем ушао у једном моменту у расправу са својим тренером - Гораном Иванишевићем.

31. 01. 2023. у 08:38

МУКЕ С НОСОМ: Људи су буљили у мене, деца запиткивала (ФОТО)

МУКЕ С НОСОМ: Људи су буљили у мене, деца запиткивала (ФОТО)

КОНРАДО Естрада, грађевински радник и житељ Њујорка, био је принуђен да носи маску за лице и пре пандемије. Овом педесетогодишњаку нос је био толико деформисан да после неког времена више није могао нормално да дише, нити да једе. Да ситуација буде још гора, изгледало је као да има мали пенис на глави.

01. 02. 2023. у 09:39

Коментари (0)

ЈЕДАН ПАПА ЈЕ БИО СРБИН Звали га гвоздени и задужио је Рим