У ТРОШНОЈ КУЋИ САЊАЈУ БОЉЕ ДАНЕ: Ивана и Зоран Рашковић, у Свињишту код Куршумлије, боре се за бољи живот своје деце иако живе у немаштини

ДО Свињишта, удаљеног брдско-планинског села куршумлијске општине, долази се тешко чак и лети, а још теже зими.

Фото Д. Зечевић

До овог места, које се налази на самој тромеђи општина Куршумлија, Подујево и Медвеђа, може се стићи једино трактором или јаким теренским возилом. Али за троје деце Иване (30) и Зорана (43) Рашковића: Душана (12), Лутку (11) и Александру (10) то је само део готово свакодневног пута до школе. Тако они пешаче по пет километара у једном правцу само до места где их чека организовани превоз за школу, а потом возилом даље још 20 километара до ђачких клупа у Косаничкој Рачи код Куршумлије.

Фото Д. Зечевић

Иако лишени безбрижног детињства и одрастања уз играчке, компјутере, савремене мобилне телефоне и друге угодности које су њиховим вршњацима део свакодневне забаве, малени Рашковићи се и не жале.

Живе у старој, трошној кући са руинираном фасадом и плафоном који њихов отац Зоран с времена на време "закрпи". Немају ни најосновније ствари за пристојан живот, али малишани, ипак, тврде да им ништа не недостаје. Скромни и вредни чак не спомињу ни то да играчака готово немају. Иако још мали, сазрели су много пре њихових вршњака, понашају се и размишљају као велики. Потпуно им је јасно и да цела породица живи од свега 9.100 динара дечјег додатка, па тако малени помажу родитељима увек и колико могу. Често и више од тога у пословима за које њихови другари из града никада нису ни чули...

- Када не учимо, помажемо мами око кућних послова или тати у башти - кажу нам тихо, али готово углас, скромна једанаестогодишња девојчица необичног имена Лутка и њена годину дана млађа сестра Александра.

Њихов брат Душан поносно додаје да у школу која је удаљена 25 километара стижу на време као и да он и његова сестра Лутка често побеђују на школским кросевима.

- Навикли су на ове услове и не знају, нажалост, за боље - прича нам њихова мајка Ивана.

- Жао ми је што супруг и ја нисмо у прилици да својој деци приуштимо боље услове за живот.

ПРИМЕРНИ Александра, Душан и Лутка, Фото Д. Зечевић

Каже да је ипак срећна што деца нису захтевна и што не траже играчке или слаткише већ се задовоље оним што им родитељи приуште. Наглашава и да је, поред немаштине у којој живе, најсрећнија јер су јој деца здрава и паметна.

- Иако смо свесни да нисмо у прилици да им обезбедио адекватне услове за живот јер је кућа у којој живимо грађена негде уочи Другог светског рата и да је тада чак била помоћни објекат, ми, једноставно немамо средстава да је обновимо - говори нам Зоран док нас уводи у унутрашњост објекта који је Рашковићима дом.

Фото Д. Зечевић

Дугачка правоугаона соба са земљаним подом и најосновнијим покућством представља и кухињу и дневни боравак. У другој просторији, готово идентичне величине, малишани и уче и спавају.

- Осим свиња тренутно немамо друге стоке и обрађујемо само башту, па када сам у прилици, одлазим у надницу да зарадим бар неку дневницу, и не бирам послове јер једино примање које имамо јесте дечји додатак који износи 9.100 динара - говори глава ове породице.

Испричао нам је и да у селу тешко налази могућност да ради било какве сезонске послове јер житеља у Свињишту готово да нема.

- Од више десетина кућа, настањено је свега пет-шест и то углавном старијима - каже Зоран.

Рашковићи, ипак, не губе наду да ће успети да побољшају услове живота. Ивана и Зоран верују и у хумане људе па се надају да ће можда и њима неко помоћи, пре свега да обнове и уреде кућу, а друго шта стигну.

ЛУТКИНО ИМЕ БИЛО БАКИН НАДИМАК

МАЛЕНА Лутка је права лутка. На наше питање "одакле" једанаестогодишњој девојчици ово несвакидашње и необично име које више личи на надимак, њен отац каже да је име добила по надимку његове мајке.

- Мајка ми се звала Спасенија, али отац јој је дао надимак Лутка. Ми смо зато, због тога што се одмах видело да личи на баку, нашој средњој ћерки дали то име - објашњава Зоран Рашковић, док се Луткини брат и сестра смешкају и одговарају да им је "баш занимљиво што им сестра има необично име".

Фото Д. Зечевић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације