СРПКИЊА ОДЛИКОВАНА ЛЕГИЈОМ ЧАСТИ: Ко је Смиља Костић, докторка која је захваљујући БСЖ вакцини спасла децу болесну од туберкулозе

ДА ли би вакцина против туберкулозе БЦГ могла да заштити од корона вируса?

Фото: Легат др Александра Ђ. Костића у Гроцкој

И док европски стручњаци коментаришу како је деценијама познато да БЦГ вакцина има „неспецифичне корисне ефекте”, што значи да штити и од других болести, а не само од туберкулозе за коју је произведена, знамо да се наша земља интензивно подрвгла овој превентиви након другог светског рата.

Оно што нам је мање познато, јесте ко је за то посебно заслужан. У светлу ове теме, подсетићемо се једне значајне, у јавности недовољно познате српске научнице и лекарке, која је дала немерљив допринос у примени заштитне БЕ-СЕ-ЖЕ вакцине на послератним југословенским просторима – за шта је одликована Легијом части.

У питању је педијатар проф. др Смиља Костић–Јоксић, супруга познатог научника и сексолога проф. др Александра Ђ. Костића и мајка чувеног композитора и гастронома Војислава Вокија Костића.

Туберкулоза код деце и превентива

Проф. др Смиља Костић-Јоксић (1895-1981) била је угледни српски педијатар, научни радник, редовни професор на катедри педијатрије Медицинског факултета, шеф првог Дечјег диспанзера у Београду у оквиру Дечје клинике, оснивач Саветовалишта за одојчад, писац, аутор преко 50 научних радова међу којима су приручници и први наслови из клиничке лабораторијске дијагностике у Србији.

Фото: Легат др Александра Ђ. Костића у Гроцкој

За време балканских ратова (1912/1913), гимназијалка Смиља Јоксић пријављује се за добровољну болничарку у VII резервној болници у Београду. Завршетак борби дочекује са навршених седамнаест година и два одликовања, „Крстом Милосрђа“ и „Медаљом српског Црвеног крста“. Уписује Медицински факултет у Лозани 1915. године, и након дипломирања (1919) ради на Очној клиници у Монпељеу, а затим на Дечијој клиници у Стразбуру.

Године 1939. изабрана је за доцента педијатрије, чиме постаје и прва жена доцент Медицинског факултета. Када је Хистолошки институт Медицинског факултета у Београду добио своје просторије, др Смиља Костић-Јоксић постаје први асистент на тој катедри. Године 1925. је премештена за асистента у новоосновану Педијатријску клинику.

Оснива при клиници Дечји диспанзер и постаје шеф те службе, а посебан медицински проблем њеног интересовања постаје туберкулоза код деце, као и организација превентиве.

Фото: Легат др Александра Ђ. Костића у Гроцкој

Удаљавање са Медицинског факултета

У првим поратним годинама (1945-1948) доцент др Смиља Костић-Јоксић ангажује се у организовању лечења туберкулозне деце, које је у то време било много.

Лист „Народни студент“ ће објавити:

- Ппроф. др Смиља Костић Јоксић тенденционално објашњава како пораст туберкулозе код деце у Југославији последица је погоршања животних услова после победе револуције... Тако, она испољава свој непријатељски став према нашој социјалистичкој заједници… .

Због својих речи, удаена је са Медицинског факултета у Београду.

Игром судбине, одликована је француском „Легијом части“ управо за успешну примену БЦГ – вакцине у сузбијању туберкулозе код деце на просторима Југославије. Француски председник др Смиљу Костић-Јоксић, професора педијатрије, одликује 7. јануара 1952. године Легијом части због изузетног залагања за примену БЕ-СЕ-ЖЕ вакцине код одојчади. Том приликом јој је, у знак посебног поштовања, даровао и брош са иницијалима БЦГ од брилијаната. Чињеница да је због доприноса науци 1940. године проф. др Александр Костић одликован Легијом части, а 12 година касније и његова супруга због залагања у примени БЦГ вакцине, сврстава их у јединствен пар супружника носилаца Легије части. У том тренутку, на свету постоји само још један брачни пар који носи иста одликовања – Пјер и Марија Кири.

Фото: Легат др Александра Ђ. Костића у Гроцкој

Неколико година касније, факултет је упутио позив проф. Смиљи Костић-Јоксић да се врати, али она ће ову понуду одбити, будући да се позив није односио на њеног супруга, који је такође одстрањен са факултета.

Умрла је 1981. године у Београду и сахрањена на Новом гробљу, у Алеји заслужних грађана, где су потом сахрањени и њен супруг Александар (1983) и син Војислав (2010). Успомену на ову значајну жену наше историје чува општина Гроцка у оквиру сталне поставке „Легат др Александра Костића“, о коме се стара Центар за културу Гроцка.

(Медиасфера)

Препоручујемо

Култура

0 5

ИНТЕРВЈУ - ДР ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ: Карађорђе је оставио највећи траг у времену

25. 04. 2021. у 11:30

Друштво

0 0

СВЕШТЕНИЦИ ПОЧИВАЛИ У ТРЊУ: На Старом гробљу у Крушевцу спасена три надгробна споменика знаменитих Срба (ФОТО)

22. 03. 2021. у 09:40

Србија

0 1

ЗАВИЧАЈ ПАМТИ ЗНАЧАЈНА ДЕЛА: "Знамените жене у историји Лознице, дела за незаборав"

22. 03. 2021. у 06:13

Србија

0 0

БИО ЈЕ ПРВИ ДОКТОР ПОЉОПРИВРЕДНИХ НАУКА: Изложба о научнику Ђорђу Радићу, родољубу који је своје знање посветио Србији (ФОТО)

04. 02. 2021. у 17:58

Република Српска

0 2

БЕЛЕГ ЗНАМЕНИТИМ СРБИМА: Бисте великана у Бијељини

06. 08. 2020. у 20:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације