НУЛА НА ТЕСТУ ДОВОЉНА ЗА КЊИЖЕВНОСТ: На три највећа универзитета само 149 пријављених на некада популарне студије

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

03. 07. 2021. у 11:00

БРОЈ заинтересованих матураната за упис на катедре српског језика и књижевности на три домаћа факултета ове године знак је потпуног дебакла!

НУЛА НА ТЕСТУ ДОВОЉНА ЗА КЊИЖЕВНОСТ: На три највећа универзитета само 149 пријављених на некада популарне студије

Фото З. Јовановић

Ситуација је нешто боља на Филолошком факултету у Београду, где, према речима деканке Иве Драшкић Вићановић, оних који желе њихов индекс има колико и прошле године, док је студената на србистици у Нишу и Новом Саду све мање.

У Београду се на три одсека - за Српску књижевност и језик, Српску књижевност и језик са компаратистиком и Српски језик и књижевност, пријавио укупно 101 кандидат. У Нишу се пријавило тек 29, иако примају 50, а у Новом Саду једва 17, мада је одобрено 58 места, плус још два на одсеку Српске филологије у контакту са словачком или мађарском, иако тамо примају 15.

Прелиминарни резултати пријемног испита показују да ће ове године српски језик и књижевност, на три смера, студирати и ђаци који су у школи добијали једва тројке. Услов за упис, услед мањка кандидата, имају и они који на једном од два теста нису освојили ни један једини бод или јесу три, од максималних двадесет. Један кандидат може да се упише са укупно четири бода, од 40 максималних, на два теста.

Фото З. Јовановић

Бошко Сувајџић

Разлози за оволику незаинтересованост су шаролики - од немогућности запошљавања, лошег статуса професора, до несхватања значаја матерњег језика. Проф. Бошко Сувајџић, управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду, сматра да је то делом последица положаја националних дисциплина, а делом положаја просветних радника у друштву.

- Српски језик и књижевност као предмет требало би да добије посебан, натпредметни статус у систему образовања. С друге стране, неопходно је и побољшање положаја просветних радника - каже Сувајџић и додаје да се нигде на свету не изучавају српски језик и књижевност као на овим катедрама. Зато се, у време надмоћног развоја ИТ сектора и дигиталне хуманистике, намеће потреба да се активно размотри и побољша положај националних дисциплина у образовном процесу.

Професор подсећа и на декларације донете на две интеркатедарске србистичке конференције: о неопходности повећања броја часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи, о статусу српског језика на ненаставничким катедрама и факултетима и о канону српске књижевности.

- Од свих делатника у образовању и култури, а понајвише од професора српског језика и књижевности, пресудно зависи колико ће наш предмет бити вреднован у друштву - каже Сувајџић.

Фото З. Јовановић

Проф. Мирјана Илић, управник департмана за српски језик на Филозофском факултету у Нишу, констатује да се за њен смер опредељују само идеалисти, који не размишљају о запошљавању.

- Они који желе да иду из земље не виде шансу у овом департману, јер мало њих добије прилику да предаје нашој деци у иностранству. С обзиром на пад наталитета и све мањи број ђака, тешко је наћи посао и у земљи. Жао ми је кад видим добре студенте како раде као конобари или трговци.

По речима наше саговорнице, Србија не поштује европске стандарде, па је број часова нашег језика и књижевности у школама мањи него нпр. у Русији или Немачкој: код њих се креће између седам и 10 недељно, а код нас не прелази пет. Већи број часова помогао би и банкарима или јавним радницима, јер нам, како примећује проф. Илић, генерално недостаје језичка култура.

Са овим се слаже и проф. Исидора Бјелаковић са Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, која додаје да је потребно не само повећати фонд часова, већ и одвојити наставу српског језика од књижевности. Такође се залаже за увођење ове наставе као обавезне до краја школовања.

- Све невоље потичу од тога што немамо свест о важности познавања службеног језика. Проблем је и то што млади мисле да им је једина опција да са овим смером раде у просвети, а рад у школи није ни популаран, ни исплатив - каже Бјелаковићева. - И на крају, посебан проблем је то што не долазе више најбољи ученици. Прошле године је просечан успех кандидата био између три и три и по. И после такви ученици предају у школама.

Фото Милена Анђела

Ива Драшковић Вићановић

ЈЕЗИК БИТАН ЗА ИДЕНТИТЕТ

НА свима нама је да помогнемо младима да освесте да су матерњи језик и књижевност битни за културни идентитет. Док сам на овој позицији, уложићемо све напоре да променимо перцепцију младих, каже деканка београдског Филолошког факултета проф. Ива Драшковић Вићановић (на слици).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СЛУШАЈТЕ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ И ЊЕГОВУ ОЦЕНУ СИТУАЦИЈЕ У УКРАЈИНИ Финско-немачки бизнисмен поделио снимак Вучића: Остало је четири месеца

"СЛУШАЈТЕ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ И ЊЕГОВУ ОЦЕНУ СИТУАЦИЈЕ У УКРАЈИНИ" Финско-немачки бизнисмен поделио снимак Вучића: Остало је четири месеца

СЛУШАЈТЕ председника Србије и његову искрену оцену ситуације у Украјини, написао је финско-немачки технолошки бизнисмен Ким Дотком на Иксу, цитирајући председника Србије Александра Вучића.

16. 06. 2024. у 14:34

Коментари (2)

РЕВАНШ АЛБАНЦИМА ОД ГРОБАРА И ДЕЛИЈА: Ово се на ЕУРО 2024 десило дан након што се величала велика Албанија (ФОТО)