ПЕЋИНА ЉУДИМА И ДАН-ДАНАС ДОМ: Репортер "Новости" у лавиринту древних кападокијских подземних градова и храмова у срцу Мале Азије

Борис Субашић

06. 06. 2021. у 15:00

КАПАДОКИЈСКИ подземни градови и храмови, осмо чудо старог света, живи су и 4.000 година пошто су први људи укопали станишта у меке вулканске стене централног дела анадолске висоравни.

ПЕЋИНА ЉУДИМА И ДАН-ДАНАС ДОМ: Репортер Новости у лавиринту древних кападокијских подземних градова и храмова у срцу Мале Азије

Фото: Б. Субашић

На прозорима и вратима станова исклесаних пре наше ере у шиљатим каменим купама, у срцу Мале Азије, у Турској, све се чешће види грађевинска столарија модерних пећинских кућа и хотела. Из уклесаних голубарника у којима су се гнездиле птице писмоноше, сада вире сателитске антене.

- Рођен сам у овој пећини, она је мој дом - рекао ми је Хасан Шенгил, померајући завесу у дну пренатрпане радњице са сувенирима и антиквитетима, подно каменог торња извајаног у моћну византијску тврђаву, од османског доба звану Учхисар.

ХАСАН није пустињак, већ човек модерног доба који његове лагодности спаја са традицијом, што је овековечио и на сопственој кожи.

- На десној руци сам истетовирао двоглавог орла, симбол хетитског царства које је имало седиште у Кападокији у другом миленијуму пре нове ере, а истог орла је за свој знак узела и Византија - разјашњавао је Хасан географију на кожи.

На мишици му је султан Мехмед Освајач који мирише ружу, владар који је освојио Константинопољ и назвао га Истанбул - Ружа истока. Овакве кападокијске тетоваже, на којима се и код овдашњих муслимана нађе крст, нису украси већ магијска заштита.

- Ова елипса приказује живот, на једном темену је рај, на другом пакао, а фигурице које се држе за руке су људи који лутају између њих - објашњавао је Хасан. - То је шаманизам који тера зле силе. У Кападокији се верује у све у шта се икада веровало. Зато је овде била света земља раног хришћанства.

Наш саговорник је говорио истину, схватио сам пролазећи крај камиле која је преживала поред модерног џипа, у уличици између хотела направљених у пећинама и подземних кућа које још нису претворене у егзотична коначишта. Ништа се није променило од времена древних трговаца на Путу свиле, којима је Кападокија била кључна станица.

Путник који пожели да пешачећи обиђе Кападокију брзо открива туристичку обману, да је реч о малом простору у оквиру музеја на отвореном, за које се плаћају улазнице. Права Кападокија је огроман простор између планина - вулкана Хасан, Ерџијас и Мелендиз, чије су ерупције камена, песка и лаве створили њене фантастичне пејзаже.

После целодневног тумарања лавиринтима овог мистичног предела путник открива и да овдашња стена није мртва материја. Ноћима после лутања високим храмовима, тајним тунелима и вртоглавим испосницама, он сања тајне одаје испуњене људима који шапућу молитве и певају химне Богу. То је последица бујице утисака који непрестано, са свих страна, из сваке стене, преплављују путника доводећи га у стање сна на јави. Људи и камен у Кападокији живе у симбиози и обликују се међусобно.

ЗАТО су одавде дошли утемељивачи хришћанске догме и највећи православни мистици, а у уским дубоким кањонима се и данас могу наћи отшелници од света који траже Бога. Једнога смо открили у неприметној уској и дубокој клисурици Мешкендир, на простору долине Гореме, чије име значи "Невидљиво место". Када смо изашли из сувог ходника кањона широког око три метра, изненадило нас је проширење са воћањаком и баштом, рајски врт у пустоши. Указала се прва пећиница, стан домаћина, а затим и друга друга, кухиња - продавница где је изложио смокве, бадеме, суво воће и поврће.

- Да, живим овде целе године - љубазно је одговорио Решид, кувајући нам кафу на гасном решоу. - Све на тезги је из моје баште. Тражите старе цркве? Не брините, наћи ће оне вас, кањон их је пун.

Помно нас је посматрао и неочекивано на поклон пружио књижицу на енглеском с насловом "Бог постоји". Нисам могао да закључим којој религији припада. Решид се насмешио и пронициљиво добацио: "То није књига о људима и религијама, већ о Богу. Нека вас води на вашем путу."...

МЕТРОПОЛЕ

ЛАВИРИНТИ подземних градова Кападокије укопани су и до осам спратова дубоко у камено тло, као онај највећи у Дерникују, у који је могло да стане 20.000 људи! Подземне метрополе и оне укопане високо у вертикалне литице сачувале су хришћанско становништво Кападокије, у срцу Мале Азије, до 1923, када су Република Турска и Грчка направиле размену становништва.

Овде су колонизовани балкански Турци који су у почетку зазирали од уласка у фантастичне мравињаке у стенама на чијим су зидовима били уклесани необични крстови, а нарочито акустичних храмова осликаних "неверничким" фрескама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ТРЕБАЛЕ МУ ПАРЕ ЗА ТИКЕТ, ПА УЗЕО ЖЕНИНУ КАРТИЦУ: Дошла је са посла уморна и одмах легла да спава, то ми је била идеална шанса (ВИДЕО)