ЛАЖНА ОПТУЖНИЦА О КРИВИЦИ: Умножиле су се гебелсовске лажи о наводној агресији нашег народа

НИЈЕ Милошевић разгорео рат у Босни- он је само покушавао да помогне и да заштити српски живаљ изложен геноцидним намерама, по други или трећи пут у истом веку - пише Владо Стругар

Фото Из књиге "Писма са двоструким дном" В. Вулетић

ВЛАДО Стругар 17. новембар 2008. године шаље прво писмо на нову адресу Добрице Ћосића у Београду, у улици Драгослава Поповића.

Добрица,

Говориш високоумно, тачно, праведно, родољубиво, нашем народу умилно, нашим властодршцима - саветно. Хвала Ти, Добрица.

Пишеш као историчар иако пријатеље и читаоце стално подсећаш да си само књижевник. Драго ми је да си тако обзиран према чињеницама, као и према редоследу збивања; шта је било и шта чему претходи. На основу Твојих текстова будући повесничари моћи ће да сложе објективну и уравнотежену слику бурних година и деценија које су непосредно за нама. С правом указујеш да су се у последње време умножиле и рашириле гебелсовске лажи о наводној агресији нашег народа на Босну и Херцеговину. Део тих неистина преноси и београдска штампа и тако, свесно или несвесно, исписује лажну оптужницу о српској кривици. Медији пишу као да је неслогу и несрећу у наводно питому земљу Босну донео српски народ на челу с Милошевићем, а да је пре тога тамо било све "у пјесми и цвијећу". Ми историчари знамо да су корени мржње у тој земљи знатно дубљи, и да трају вековима.

Ко је читао Андрића и његове записе о "земљи мржње", лакше ће разумети одакле су провалили толики бес и свирепост. Има о томе тачних оцена и код умног и широко обавештеног Милорада Екмечића.

НИЈЕ Милошевић разгорео Босански рат - он је само покушавао да помогне и да заштити српски живаљ изложен геноцидним намерама, по други или трећи пут у истом веку. Зар нисмо слушали од Милорада како су усташе бациле у јаму у Пребиловцима скоро читаву његову породицу, укључујући и бебе у колевкама? Он се неким чудом спасао, иако је остао и без оца и без мајке. Кости пребиловачких мученика извађене су и положене у костурницу тек деведесетих година, али је, разгоревањем грађанског рата у БиХ, исти непријатељ минирао и дигао у ваздух и ту костурницу. О ранијим злочинствима над Србима у Босни и Херцеговини није се на време јавно говорило и писало, и они се сада понављају; наше поколење има ту нешто кривице. Правила се лажна симетрија са Хрватима и Муслиманима па је, како си добро приметио поводом Кољевићевог рукописа, "у темеље титоистичке Републике Босне и Херцеговине сахрањена и њена истина о Другом светском рату; чак и шапутање о тој истини власт је сматрала непријатељским деловањем".

Није мала ни одговорност тзв. међународне заједнице, како у Босни, тако и на Косову. Свој отворено непријатељски наум они пакују у обланду "евроатлантских интеграција". Наша јавност све то прима наивно и некритички, а по који разуман глас истинских европских интелектуалаца објављује се у фрагментима и пригушено. Ево, управо имам у рукама последњи број (56) часописа "Хвосно", који ми је стигао из Лепосавића. Издвајам мисао Петера Хандкеа: "Европске протуве протувама праве државу." У истом броју, француски историчар по имену Ив Батај (његово презиме, у преводу на српски, значи битка), овако поздравља косовске Србе: "Ви, Срби са Косова, вековима сте трпели нападе Турака, Немаца и сада Американаца и њихових слугу, који вашу постојбину предају Албанцима. НАТО је код вас инсталирао бандите и трговце дрогом, албанску мафију на власт. Прво су уништили Југославију, па смањили Србију на пашалук, и то сада називају евроатлантским интеграцијама. Срби са Косова и Метохије! Ви нисте сами! Подржавају вас ваша браћа Срби у целом свету, али и ми, слободни Европљани. Русија треба још јаче да вас подржи, јер дипломатија није довољна онда кад сила надвлада свако право! Амерички окупатор порушио је свако право! Укинуо је Резолуцију Уједињених нација! А када је сила тако неправедна, треба јој показати другу силу!"

Послаћу Ти, ако Те занима, ту публикацију у целини.

ТАМО ћеш видети, поред осталог, како један песник из Црне Горе, по имену Бећир Вуковић, пише о здравом црногорском погледу на косовско питање, којим се и Ти бавиш дуже од пола столећа. Пише тај Вуковић, кога не познајем, сем што сам чуо за њега:

Кличем Теби, Добрица соколе, као старац Вујадин! И мислим да наша ствар није пропала док међу млађима има људи који мисле и јавно говоре као овај Вуковић. Његове речи скоро да могу да се ставе уз бок онима из Матијиног пера, и из срца:

А кад сам прочитао у НИН-у објављен Твој говор у Трстенику (16. октобра 2008), разумео сам да та беседa у свему потврђује и дубоку моју мисао једном раније Теби саопштену речима:

У 20. веку, у српском народу, понављам Ти, надвишавају сва људства и сва догађања:

Никола Пашић, Александар Карађорђевић, Добрица Ћосић;

Пашић - државник, Александар - владар, Добрица - мислилац;

Сви знаменити људи нашег рода и народа стоје иза и ниже ове тројице великана.

С осећањем братске оданости, Добрица, најсрдачније Те поздрављам.

Владо Стругар

ИЗ КУЋЕ на Топчидерском брду писац се, заједно са ћерком Аном, преселио у нов, тек завршен стан близу Палилулске пијаце. Стан је на четвртом спрату, простран и светао, али се Ћосић у њему није осећао најбоље. Судећи према дневничким записима, промену боравишта доживео је као пресељење "у туђину, у неко иностранство у ком још нису сређене Божичине ствари". Његова нова соба личи му на "позоришну представу неоригиналног текста".

Болешљив је, притиснут депресивним мислима, не може да пише темпом којим је то раније радио. Нерадо излази на улицу. Чита књигу Ерика Хобсбаума Глобализација, демократија и тероризам и, како признаје, стално размишља о српској судбини. Слаже се са Хобсбаумовом оценом да је 20. век најкраће столеће у историји човечанства; подсећа да је, две деценије раније, и сам уочио (и јавно казао) да је 20. век најкраћи век после Христа, јер је почео 1914, Првим светским ратом, а окончан сломом Совјетског Савеза, разбијањем Југославије и настајањем хегемоније САД у свету, деведесетих година прошлог столећа.

И Ћосић и Хобсбаум сагласни су у оцени да је 20. век - доба несравњиве људске катастрофе, период суштинског материјалног побољшања, али и "пропасти без преседана" наше способности да преобразимо лице своје планете. "Човечанство ради за своју смрт", записује Ћосић у свој дневник испод датума 30. октобар 2008. Десет дана касније, 9. новембра, Ћосић констатује да се "из Америке заошијала светом Велика финансијска криза, која злокобно подсећа на Велику кризу 1930. године".

То је амбијент у ком Владо Стругар пише Ћосићу наведено писмо, на које није стигао писани одговор (или је можда негде затурен, не без изгледа да изрони у неком тренутку).

СУТРА: РАСПЛИТАЊЕ босанског чвора

Препоручујемо

Фељтон

0 0

РОДОЉУБ ЗАКЛЕТ НА ВЕРНОСТ

08. 10. 2020. у 20:00

Фељтон

1 2

ДОСЛЕДНИ ЛЕВИЧАР: Јунаци Добрице Ћосића обједињени су око националне идеје

07. 10. 2020. у 19:47

Фељтон

1 1

ЗАПИС О ЗЛАТОУСТОМ РАДОЈУ

06. 10. 2020. у 17:13

Фељтон

0 5

ОРГАНИЗОВАНО ЛАГАЊЕ ЗАПАДА: Како је Добрица Ћосић упозоравао на подршку стварању "великој Албанији"

05. 10. 2020. у 20:00

Фељтон

0 0

ПОЛИТИКА РАЗАРА ПРИЈАТЕЉСТВА: Преписка са двоструким дном

04. 10. 2020. у 20:00

Фељтон

0 3

СТРАХ ЖИВОТУ КАЉА ОБРАЗ ЧЕСТО: На овом домаћем буњишту претрчавање на страну победника постало је свакодневица

03. 10. 2020. у 19:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације