ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ЖЕНЕ МИЛАНА: Како је брак са Наталијом утицао на Србију и довео до абдицирања краља

Пише: Милорад БОШЊАК

04. 09. 2020. у 20:00

У ВИСОКОЈ државној политици нема случајности. То неприкосновено важи за монархистичке бракове, па и за брак српског краљевског пара Милана и Наталије Обреновић.

ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ЖЕНЕ МИЛАНА: Како је брак са Наталијом утицао на Србију и довео до абдицирања краља

Фото: Фото - документација "Борбе"

Као млад кнез, Милан је женидбеним стопама свог оца кнежевића Милоша (сина Јевремовог) ишао у Кнежевину Молдавију. Склапа 25. јула 1875. брак са Наталијом Петровном Кешко, рођеном 1859. у Фиренци, чији је отац Петар Кешко био бојар, руски племић, а мати Пулкерија Стурца, молдавска принцеза. Наталија је била у крвном сродству са владарским породицама у Европи, пре свега са Балшићима, чији рођак је био и њен муж Милан (!) преко своје бабе по мајци Есмералде Катарџи рођене Балшић-Балша, затим у сродству са руском царском породицом Романов. Рођаци Балшића и сада су неки европски монарси, њихове супруге и чланови побочних линија.

И Милан и Наталија су, по историјским доказима, били племићке крви. Није им само то обострано порекло предодредило брак. На исти начин, као браку и разводу њихових владарских претходника кнеза Михаила и кнегиње Јулије (Хуњади), брачној заједници Милана и Наталије, разводу, напослетку прогону обоје њих из Србије "кумовала" је висока политика, утаначена у тајним српским и круговима велесила. Не свих.

С ВРЕМЕНОМ, европска и српска јавност баве се свађама Милана и Наталије, распламсаним дотле да их српски двор више није ни крио! Сасвим оправдано се наслућивало да ће из тих свађа, не само обичних брачних, већ и око курса државне политике, по Србију наступити неко судбоносно, злосрећно време. Као што је нажалост и наступило...

Узрок непомирљивих размирица нису била само Миланова брачна неверства, његова растрошност, монденски живот, баснословни губици коцкањем по Европи, улагања хрпа девиза у сумњиве некретнине и покретна имања... Зато га многи истраживачи у Европи и Србији квалификују као - распикућу! Без обзира и на његове велике заслуге за Србију, пре свега у стварању модерне војске, и то личним а не само државним новцем.

РУСКО МИТО ЗА АБДИКАЦИЈУ

У МНОГИМ европским, али и у домаћим историјским изворима могу да се пронађу тврдње да је Милан Обреновић за своју абдикацију и одлазак из Србије добио два милиона динара мита од Русије! Наводно,Русија је Милановом купљеном абдикацијом и његовим егзилом сузбила пресудан утицај Аустрије у Србији.

О МИЛАНОВИМ мрљама писала је европска и српска штампа. Размирице владарског пара прате тајне дружбе и службе сила, преко људи блиских двору продубљују неспоразуме и свађе Милана и Наталије, док службе противничких сила покушавају да их стишају, а краљевски пар наизглед измире. Суштина супротних интереса тајних кругова је у томе што Милан води политику Беча више него своју владарску, до свог заокрета ка политици Британије. Наталија је важила као владарка склона Русији, од које је, уосталом, водила очинско порекло.

Као кнез, Милан је 1881. на Видовдан са Аустријом потписао тајну конвенцију. Подређеност Србије "К und К" монархији том конвенцијом, коју је испословала бечка тајна дипломатија, био је: без одобрења Аустрије Србија не сме да склопи ниједан уговор са другом државом, безусловно се одриче и сваке акције, која би штетила аустријској "управи" над Босном и Херцеговином (онда и анексији БиХ). Рок конвенције био је десет година, до 1891. да би је Милан, као краљ, на наговор аустријских тајних емисара продужио до 1895!

Пашић упркос супротним тврдњама није био масон, али је сарађивао са страним масонима, несклоним Милану

ПРОНИЦЉИВИ Слободни зидари и тајне дипломатије других сила, брзо су дознали за ту конвенцију, која није одговарала ниједној од њих, осим парадоксално (!) Турској, без обзира на њен губитак БиХ у корист Аустрије. Заузврат, Беч Порти тајно гарантује да ће Србију држати под контролом и у њеним евентуалним намерама против Турске.

Као и током борби против српско-мађарског зближавања наспрам Аустрије у доба кнеза Михаила, и у владавини краља Милана дуга рука тајних служби и дружби изазива пукотине. Непремостиве дотле, да следи развод Наталије и Милана, абдикација Милана у корист њиховог малолетног сина краља Александра, најпосле појединачни изгон и Милана и Наталије из Србије. Њихов развод био је "разлаз од стола и постеље". Званично се никад "није десио"!

Фото: Фото - документација "Борбе"

Милан и Наталија са сином Александром

КАД је 6. марта 1882. Милан крунисан за краља, први му честита Франц Јозеф, цар Аустрије и краљ Угарске, Бохемије (данашње Чешке) те државно одвојених аустријских области Славоније, Далмације и Хрватске... Церемонијални обичај у тој честитки је споредан, политичари других сила у њој с правом виде потврду Миланове проаустријске политике. Међутим, Милан се доцније окреће тајној дипломатији Британије, вешто спроводећи њене интересе.

Ни од крунисања Милана у политичком животу Србије није било мира. Три партије воде беспоштедну борбу: Напредњачка као "Миланова" странка, Либерална коју води дипломата и масон Јован Ристић и Радикална Николе Пашића. Цело то опасно замешатељство на концу се свело на борбу Пашића и краља Милана. Пашић упркос супротним тврдњама није био масон, али је сарађивао са страним масонима, несклоним Милану. Пашићевци у јавном мњењу распирују нетрпељивост према краљу, и краљ почиње да се плаши народа! Зато, што је то био - наоружани народ, јер Србија тада још није имала редовну војску. Властитог наоружаног народа боји се свака власт, ако га утицајни противници окрећу против ње. Зато је Милан ангажовао стручњаке за стварање редовне војске и наредио да се од народа одузима оружје.

ПАШИЋЕВИМ присталицама то је био нови повод да све незадовољнији народ усмеравају против краља. Зато је 1883. избила Тимочка буна, коју је, тада већ редовна краљевска војска, угушила у крви. По њеном гушењу, Пашић бежи у Бугарску, са којом је одавно тајно сарађивао, и из ње почиње нове тајне политичке и војностратешке интриге против Милана. Постоје два тумачења о том Пашићевом бекству: по првој групи аутора "његово прогонство наредио је лично Милан", а по другој "Пашић је емигрирао не чекајући такво могуће краљево наређење, и чекао прави тренутак за свој коначним циљ, обарању круне Обреновића". Круна се углавном скида са главом! Краљ Милан је један од ретких декрунисаних владара, који је избегао такву судбину.

Узрок непомирљивих размирица нису била само Миланова брачна неверства, његова растрошност, монденски живот, баснословни губици коцкањем по Европи...

Неизвесно је колико је тај Пашићев тајни прекогранични рад био увод у бугарско-српски рат 1885. који је завршен поразом Србије и миром потписаним у Букурешту?! Ипак, Пашић ни уз помоћ Бугара, радикала у Србији и дела народа чији су бунт они потпалили, није успео да тад сруши краља.

У РАЗРЕШЕЊУ државног фијаска, Милану тајним везама помаже гроф Рудолф Кевенхилер, аустријски амбасадор у Бугарској! Против Пашића. Кевенхилер је био масон, то доказују меродавни списи, а његова помоћ "брату" Милану, уз дозволу владе у Бечу, највише се одиграла у посредовању при склапању споразума у Букурешту, спасоносног за Србију.

На Милана је, по парафирању тог мира, у самом двору покушан онај познати, необичан атентат - претестерисањем дрвене грађе у купатилу, а од погибије на тај начин, или тежих повреда, спасили су га гардисти. Опасни сукоби краља и Пашића су настављени. Новим јачањем радикала јачају и позиције русофила. Влада у Бечу намерно оклева да утиче на смиривање стања у Србији, које је претило грађанским ратом. Годину касније, изгласан је нови Устав Србије, зван радикалски. У све ризичнијој безбедносној ситуацији, краљ Милан 6. марта 1889. обзнањује - абдикацију! У корист свог тада малолетног сина Александра и Намесништва.

 
СУТРА: Пашић протерује краљицу

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024