ЧВРСТО СЕ ДРЖАО ВЕРСКОГ НАСЛЕЂА: Тесла је све што је везано за религију чувао далеко од научне јавности

ИAKO Теслини религиозни ставови нису увек били уподобљени православној догматици, иако није био довољно црквен и литургичан, Тесла је био верујући човек, хришћанин и православац. Припадник Српске православне цркве.

Тесла је био „господар“ громава и муња, Фото Форум Србије

Током детињства и ране младости живео је литургијски, помажући у храму оцу свештенику као чтец и звонар. Али по одласку у Грац на студије ствари ће се променити. Иако верујући, полако ће се удаљавати од литургијског живота.

О разлозима за његово одвајање од литургијског живота, вредно је пажње запажање презвитера Оливера Суботића: „Пре него што се детаљније осврнемо на Теслин став према хришћанству, било би упутно рећи нешто о могућим разлозима његовог потоњег одвајања од активног литургијског живота, бар када је реч о објективним спољашњим околностима. Наиме, физичка удаљеност од православног амбијента у коме је одрастао и немогућности да у својој близини пронађе православни храм, Теслу већ током студија у Грацу (у коме је провео три године) одаљује од литургијског живота. У том окружењу, хтео не хтео, није имао прилике да учествује у богослужењима Православне цркве.

Слично томе, током периода живота у Будимпешти, Стразбуру и Паризу, територијална удаљеност до првог православног храма је објективно ограничила могућност његовог активног учешћа у литургијском животу. То је посебно случај када је реч о његовом доласку у САД. Премда православље на тај континент долази век раније, то није случај са православним храмовима на Источној обали, који се подижу доста касније. Готово целу прву деценију свог боравка у Њујорку (у који стиже 1884. године) Тесла није имао прилику да при некој цркви живи литургијски, будући да заједница грчких православних хришћана у том граду добија свој први храм тек 1892.

Притом, с обзиром на то да није знао грчки језик, питање у којој мери би му значио боравак на служби коју није могао да прати. Прве озбиљне иницијативе за формирање српске парохије у Њујорку су покренуте 1913. године, о чему је Тесла обавештен од јеромонаха Севастијана Дабовића, који је све то далековидо покренуо. Уколико томе додамо и чињеницу да се српска црквено-школска заједница у Њујорку оснива тек пред сам крај Теслиног живота, ствари у погледу његовог одсуства из литургијске заједнице добијају кључне обрисе који се тичу утицаја спољашњих историјских разлога.” 

БИБЛИЈУ је Никола Тесла сматрао књигом са највећим ауторитетом, са којом се ниједна друга књига не може поредити. У изјавама и у преписци са пријатељима често прави поређења са разним догађајима из Старог и Новог Завета. У "Њујорк тајмсу" 1897. године Тесла је сведочио о сличностима и разликама приликом прославе Божића између Лике и Америке и нагласио да се за божићном трпезом Срби и Американци слично понашају, и да у тим тренуцима преовладава срдачност.

Фото: Из књиге "Тесла- Србин сам"

Леланд Андерсон нас обавештава да му је Теслина секретарица, Мјуриел Арбус, сведочила да се: „Тесла држао чврсто свог верског наслеђа, и да је све што је везано за религију чувао далеко од јавности, а нарочито од научне заједнице”.

Приликом доласка у Лику 1889. године Тесла је свештенику, у Штавици код Оточца, Ђурђу - Ђури Орићу, рекао: „Моја вера је вера мога оца“ . 

Прота Душан Шкулетић током студија педагогије у Њујорку сретао се са професором Пајом Радосављевићем, који му је причао да је Тесла дубоко верујући човек и да се редовно моли Богу. 

ТЕСЛА је са собом из Лике у Америку, као успомену на оца, понео богослужбену књигу Служевник, који је 1519. године у Венецији штампао Божидар Вуковић. Служвеник се данас налази у библиотеци америчког председника Трумана, захваљујући неодговорности Саве Косановића, који је ову ретку и, за Теслино и наше, наслеђе значајну књигу приложио на дар овој библиотеци.

Целог живота за свог свеца заштитника сматрао је Светог Николу, коме се редовно молио. А када му не би ишло најбоље у животу, жалио се пријатељима да га је и Свети Никола напустио. Једно писмо упућено Моргану, у навечерје Светог Николе, започиње: „Драги господине Морган, данас је празник мог светитеља заштитника који је увек стајао уз мене...” Следећег дана истим поводом, везаним за финансије, Тесла пише Моргану: „Ваше писмо је дошло до мене управо на дан мог светитеља заштитника - највећег од свих - Светога Николе. Постоји један тихи договор између Светог Николе и мене, да ћемо се држати један другог. Неко време он је то чинио, али у задње три године ме је заборавио - баш као и Ви.”  У једном телеграму 1940. године пише Михаилу Дучићу: „Свети Никола и Ви најбољи су моји пријатељи.”

Редовно је обележавао свој имендан, који су му честитали и пријатељи и рођаци. Тим поводом Николадин Косановић пише му 1. децембра 1890. године: „Примиче се свети Никола твој, а и мој, имендан. Дај боже у здрављу га дочекао, и дочекивао га још много и премного година радећи и мислећи на корист човјечанству, а на дику народу српском и словинском, који се већ данас поноси, да си му ти син. Живио!”

Сестра Марица му пише 11. децембра 1906. године: „Мили Брате! Ја ти честитам имендан уза све жеље, што их сестра таком јединцу Брату пожелети може.”

Крсна слава Николе Тесле била је Ђурђевдан, тим поводом му Марица 6. маја упућује телеграм из Плашког честитајући му славу: „Љуби те и поздравља наше старо крсно име”.
ИВАН Мештровић је Теслу упознао 1924. године у Њујорку. Током времена постали су блиски. Он је своје сусрете са Теслом описао у својим мемоарима, где је забележио: „Другом је приликом говорио о књижевности, њемачкој, француској и енглеској. Наизуст је знао многе Гетеове и Хајнеове пјесме, као и пјесме Виктора Игоа и Шекспира. Из наше књижевности знао је готово целог Гундулића напамет. С признањем је говорио о Мажуранићу и Његошу. Из народне је поезије спомињао женске пјесме. Вука и његову реформу није марио.

Унео је чобански језик, па умјесто да смо у префињености језика и појмова пошли напријед, отишли смо натраг. Када се у томе нисмо сложили, он би почео опет цитирати из дубровачког пјесништва. На моју примедбу да је Вуковим правописом олакшана писменост, одмахнуо је руком:

- Ах! Молим вас, то није важно. Није за свакога писменост. Зар је оно писменост како ваше новине пишу. (...)

Послије тога је скренуо у мистику и приповједао ми, како се још од младости прије спавања клечећи на кољенима, молио Богу. Када сам га упитао какве молитве моли, одговорио ми је:
- Оне које сам у детињству молио. Али, да, тако сам се молио све до своје педесете године. Од тога се доба молим другачије, ну то је свеједно, суштина је иста, и ја се молим Богу свакога дана.”

На личну Теслину молбу Мештровић је израдио бисту Николе Тесле која се данас налази у Теслином музеју. Овде треба напоменути да је један Мештровићев рад красио и Пупинову вилу на имању у Норфолку. Наиме, у трпезарији се налазио велики камин изнад кога је био дуг рељефни фриз на коме је био приказан српски гуслар око кога је био окупљен народ који га слуша.  Такође, у барељефу била су приказана и два велика бронзана вола који су, како бележи Јелена Лозанић, подсећали: „(...) на те храниоце српског села који, од јутра до мрака, неуморно вуку и тегле и помажу српске домаћине на селу да обаве своје многобројне послове”. 

СУТРА: ВРАЋАЊЕ ТРАДИЦИЈИ И ВЕРИ СВОГ НАРОДА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПСИХА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ ФЕСТИВАЛ НЕУРОЗЕ: Николиним неуспесима поприлично је доприносио Бернард Барух, један од најбогатијих људи тог времена

22. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

РАНКОВИЋЕВИ СИНОВИ НИСУ КРИЛИ ЧИЈИ СУ: О Ранковићевом сину за време рата нарочито је бринула једна избегличка породица из Славоније

10. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

БАКУЊИН УБЕЂУЈЕ СТУДЕНТЕ ДА НАПУСТЕ УНИВЕРЗИТЕТЕ: Најбољи студенат Политехнике у Цириху, у Пашићево време, био је Србин Константин Јовановић

07. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

СРБИЈА У ТРЕЋЕМ РАЈХУ БЕЗ СТАТУСА ДРЖАВЕ: Албрехт фон Клајстенбург, потомак пруских аристократа постаје Љубо Бабић и двоструки издајник

12. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације