ФЕЉТОН - САВА ЈЕ САЧУВАО СРБИЈУ И БРИНУО О ДУШИ НАРОДА: Радослава, Стефановог сина је миропомазао и прогласио за краља 1227. године

Написао: Јелисије Андрић у Оксфорду, 1919. године

19. 05. 2024. у 18:00

ИЗГОВОРЕНЕ речи умирућег Стефана, сада монаха Симона (1227- 1228), показују колико је сам краљ вредновао Савин рад.

ФЕЉТОН - САВА ЈЕ САЧУВАО СРБИЈУ И БРИНУО О ДУШИ НАРОДА: Радослава, Стефановог сина је миропомазао и прогласио за краља 1227. године

Свети Сава је за новог архиепископа изабрао Арсенија Сремца, Фото "Википедија"

„Краљевство није моје већ је Божје и брата мога, светога владике, који се о њему трудио.“ Радослава, Стефановог сина, миропомазао је и прогласио за краља Сава. Када је то обављено, Сава крене на своје прво путовање до светих места, у пратњи неколицине својих ђака и пријатеља. Посетио је Јерусалим, Витлејем, Сион, Маслинову гору и Галилеју. Од Сарацена је откупио манастир Св. Јована Крститеља у долини Јордана - за Србе који би имали жељу да дођу у Палестину. Посетио је манастир Св. Саве Освећеног, где му је поклоњен штап Св. Саве и икона Богородице Тројеручице, која је, према предању, припадала Св. Јовану Дамаскину. Сава је свугде служио Свету Евхаристију и давао прилоге свим манастирима које је посетио. При повратку у Србију, Сава је боравио у Никеји где је био топло дочекан од стране цара и патријарха. Врло је вероватно да је Сава овом приликом испословао право да Српска црква, на својим архијерејским саборима сама, према својим потребама, бира себи архиепископа.

Патријархово име је требало помињати само на службама које је служио лично архиепископ. Сава је, царским бродом, стигао на Свету Гору да би убрзо кренуо за Србију.

Ово Савино путовање пада у период између 1228. и 1230. године.    

ГОДИНЕ 1233, Сава, „по милости Божјој“ архиепископ српских и земаља приморских, сазва Сабор клирика који потврдише Савино опредељење за новог архиепископа и изабраше Арсенија, једног од Савиних ученика, кога је на основу тога хиротонисао Сава лично.

Потом, у јесен те године, Сава одлази из Србије, „с неколицином својих племића“. Ово је био његов последњи растанак са Србијом. Отишао је у Палестину. Из Јерусалима је послао многе поклоне игуману Студенице, уз писмо препуно очинске бриге и љубави према онима које је оставио за собом. На повратку се разболео и, исцрпљен, остао неколико дана у манастиру Светог апостола Андреја, у близини Цариграда, а онда је, на пропутовању кроз Бугарску, одлучио да се одмори у Трнову на двору краља Јована Асена II, с којим је био сад у сродству, јер је Владислав био зет бугарског краља.

Уочи Богојављења, Сава је служио вечерње и озбиљно се разболео одмах после службе. У ноћи између 13. и 14. јануара 1236, он је преминуо благосиљајући свој народ и краља. Савино тело је пренето у Србију тек када је Владислав лично дошао у Трново да замоли за пренос тела и наведе Асена да то одобри. Савино тело је положено у гроб у манастиру Милешеви, задужбини Владислава.

САВА  је преминуо у време када је Србија већ била толико јака да је могла без бојазни гледати у своју будућност. Српска црква је била основана. Њом су управљали и представљали је они који су били сарадници Савини и прегаоци на истом послу. Они који су владали народом пре Саве обично су сматрали хришћанство корисним средством за постизање својих политичких циљева. У време када су крсташи пролазили Балканским полуострвом на свом путу борбе за Христа, или за интерес папе (и сопствени), Срби су морали да проживе многе опасне дане који су могли бити фатални по њихову будућност. Немања их је консолидовао као државу, као политичко тело, којем је Сава удахнуо душу. Народ, слабе свести о томе шта, у ствари, значи хришћанска доктрина вере, пробудио се и био брижљиво подвргнут образовању. Сава је, као дипломата, сачувао Србију од опасности које су долазиле споља, а као свештеник бринуо се о душама сународника.

АРСЕНИЈЕ је био калуђер манастира Жиче у који је дошао из Срема, области око Сирмијума, данашње Сремске Митровице, када је чуо за Саву који је „крштавањем благословио српску земљу“. Касније је постао игуман овог манастира и, као такав, изабран за архиепископа српског пре но што се Свети Сава запутио у Палестину по други пут. Арсеније је обавио крунисање краља Стефана Уроша I (1243-1276) са надимком Храпави, најмлађег сина Стефана Првовенчаног. За време његовог столовања као архиепископа, поново се заоштрило питање јурисдикције над српским земљама између архиепископа из Рагузе (Дубровника) и Бара. Узрок тој свађи била је Босна, која је, после крсташког рата који је водио краљ Угарске против јеретика, освојена и предата на старање бискупу калочком (1247), иако су право на њу полагала два прелата - Рагузе и Бара. Делом због опасности која је претила од Угара, а делом због бугарских и куманских похода, резиденција српског архиепископа је тада пресељена у Пећ, у манастир Светих Петра и Павла (1233).

Када је Урош I склопио мир са Бугарима, натерао је Рагужане на споразум којим су распршени сви планови њиховог бискупа о потчињавању Срба. Тако је Српска црква, под својим архиепископом, мирно живела у то време, избегавши све немире кроз које је морала проћи небрањена Босна.

Тридесет година је Арсеније био на светосавском трону. Умро је 1263. године, 28. октобра, по јулијанском календару,  и сахрањен у Цркви Светих апостола у Расу.

Сава (Предислав, син Стефана Првовенчаног) био је хиротонисан за архиепископа пре Арсенијеве смрти. Као монах је био посетио Јерусалим и света места. Живео је на Светој Гори, али пропативши силно „од насиља безбожних гусара, вратио се одатле у своје отачаство“. На архијерејском трону је провео седам година [1263-1270].

САВУ II је наследио Јоаникије, његов ученик који га је пратио на путовању у Јерусалим и с ким је боравио на Атосу. Пре освећења за архиепископа „љубављу благочастивога краља Стефана Уроша“, био је игуман манастира Хиландара и калуђер у Студеници. У његово време [1270-1277], византијски цар Михаило VIII Палеолог је покушавао да помири папу и цариградског патријарха, склон да призна првенство првопоменутога. Како су се српско и грчко свештенство томе противили, цар је обновио стару грамату Василија II по којој су те две цркве биле потчињене архиепископу охридском (1272). Али, то се није показало ефикасним. Када је краља Уроша I поразио син Драгутин и овај се вратио у Захумље (1276), и Јоаникије напусти своју архиепископију како би био уз Уроша у изгнанству. Драгутин тада на архијерејску столицу постави Данила I (столовао од 1276. до  1279.) који га је затим крунисао. У изгнанству, Јоаникије је баци клетву и на краља и на новог архиепископа који је незаконито преузео трон, те умре убрзо после свог суверена (1278). У међувремену, због клетве и да би избегао нездовољство клира и народа, Данило се повукао. То је учинио управо пред Драгутиново уступање престола свом брату Милутину (1281-82).

 „ПРЕЗРЕВШИ све у свету“, Јевстатије је напустио родитеље и замонашио се у манастиру Светог архангела Михаила (Зетска епископија). Пошто је пропутовао и обишао света места, на повратку је отишао у Хиландар где је, временом, постао игуман. Касније је хиротонисан за епископа дукљанског а затим изабран за архиепископа српског и у том достојанственичком чину проживео седам година (1279-1286). После његове смрти, на Савин трон је ступио Јаков „који у заносу своме наликоваше својим светим претходницима“ за свих шест година колико је столовао од 1286. до 1292. Наследио га је Јевстатије II, који је управљао Српском црквом осамнаест година од 1292.  до 1309.

ПОДУЧАВАО И КРАЉЕВЕ

ПРЕГНУЋЕ Светог Саве  је било изванредно испланирано и величанствено остваривано. Ништа слично није урађено пре њега, а ништа слично није урађено ни после њега. Помагао је и подучавао краљеве, и још био саветник онима који никада до тада нису саветовани. У одређеним приликама, јахао је најлепше коње уз пратњу свите, али је, такође, путовао пешке од села до села. Зато је Сава тако велик и омиљен у свим слојевима српског народа. То је оно што је чинило да се и краљеви и сељаци поведу његовим примером.

 СУТРА: МИЛУТИН УРОШ II И ЊЕГОВА ВЛАДАВИНА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВУЧИЋ НА ПРОВОКАЦИЈЕ НОВИНАРКЕ Н1: Не брините, следе вам веома радосне вести (ВИДЕО)

ВУЧИЋ НА ПРОВОКАЦИЈЕ НОВИНАРКЕ Н1: Не брините, следе вам веома радосне вести (ВИДЕО)

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић стигао је у штаб СНС-а. На самом улазу новинарка Н1 телевизије Жаклина Таталовић покушала је да испровоцира председника Србије, и председницу Скупштине Ану Брнабић.

02. 06. 2024. у 20:20

Коментари (0)

ЂОКОВИЋ ШОКИРАО ФРАНЦУСКЕ ПЕНЗИОНЕРЕ: Ево шта је Новак урадио после меча који је завршио у три ујутру (ВИДЕО)