ФЕЉТОН - САВИН ПОВРАТК У СРБИЈУ И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВСТВА: Над моштима Св. Симеона, које је донео у Србију, помирио је браћу Вукана и Стефана

Написао: Јелисије Андрић у Оксфорду, 1919. године

18. 05. 2024. у 18:00

МИР између двојице браће обновљен је тек по доласку Савином, пошто је био позван да се врати у Србију. Над моштима Св. Симеона које је Сава донео у Србију, Вукан и Стефан су се заклели на даљу узајамну верност (1207-8).

ФЕЉТОН - САВИН ПОВРАТК У СРБИЈУ И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВСТВА: Над моштима Св. Симеона, које је донео у Србију, помирио је браћу Вукана и Стефана

Фреска Светог Саве u Цркви Светих апостола у Пећи,средина XIV века , Фото Из књиге "Историја српске цркве"

Сава постаје игуман манастира Студенице и започиње мисионарско дело које је у легендама о његовим чудесима опстало до данас. Али Сава није био само свештеник и мисионар. Он је, такође, узимао активно учешће у државним пословима. Стрез, прво побуњеник против бугарског краља, подржан од стране Стефана, коме је касније постао непријатељ, био је савладан или дипломатском вештином или чудом Савиним (1215).

Сава је интервенисао између краља Угарске Андрије II и Стефана када се први придружио Хенрику Фландријском, латинском цару Константинопоља, у нападу на Србију. (Ово је био други пут како је латински цар покушао да освоји Србију. Приликом првог похода наступио је као савезник бугарског цара Калојана. Тај поход је пропао зато што су се једне ноћи савезници, престрављени због неког инцидента, распршили и побегли (1213-1214). Он је организовао састанак ове двојице у тврђави Равни (Ћуприја) и тиме спасао своју земљу.

Латинском цару је, на захтев Андријин, Стефан дозволио да повуче своје трупе без губитака (1216).

Да би осигурао свој положај наспрам оних који су се борили за Свету Земљу а морали су проћи кроз његову земљу, те да би обезбедио њихово пријатељство кад би се указала потреба, Стефан се поново обратио папи. Ово је, као и његове везе са Млецима и брак са Аном, унуком дужда Енрика Дандола (1205), вероватно проузроковало незадовољство Савино и његов одлазак на Атос.

ПОШТО је извесно време провео на Атосу, Сава је предузео путовање у Никеју како би се обратио патријарху и цару за доделу звања архиепископа Српске цркве. Ово је учинио у договору са Стефаном који је, према Доментијану, једном од Савиних ученика, преклињао Саву за подршку и инсистирао на мисији у Никеји. Позиција Грчког царства, у то време, није била повољна толико да би овакав захтев лако могао бити игнорисан било од цара, било од патријарха. Стога је Савина мисија била успешна. Његовом захтеву је удовољено те је тамо, у присуству цара Теодора I Ласкариса, Саву хиротонисао за првог архиепископа Србије патријарх Манојло Сарантен Харитопул, 1219. године.

О датуму Савиног рукоположења као и о имену патријарха који га је рукоположио постоје различита мишљења. Доментијан каже да је грамату потписао Герман II, а пошто је Герман постао патријарх тек 1222. године, тврди се да рукоположење није извршено до те године.

Са друге стране, архиепископ охридски Димитрије Хоматијан је још 1220. године протестовао против Савиног рукоположења, што значи да је Сава већ те године био архиепископ. Да бисмо објаснили ову очигледну контрадикцију, разумно је претпоставити да је Доментијан третирао два различита догађаја као један, то ће рећи рукоположење и издавање грамате као истовремене догађаје, од којих је потоњи дао Сави пуну власт аутономног архиепископа; протест Хоматијанов је био разлог издавања документа. Најзад, ваља приметити да Доментијан не каже ко је рукоположио Саву, него ко је издао грамату.

На повратку у Србију, Сава се задржао на Атосу, посетио све манастире, даровао их разним поклонима. Изабрао је неколико монаха из хиландарског братства и са њима последњи пут напустио манастир

КАДА је Сава стигао у Србију, поделио је, у договору са својим братом Стефаном, земљу на епархије ради лакшег управљања. Основане су следеће епархије:

а) За ужу Србију: 1. У Рашкој (Црква Св. Петра и Павла); 2. у Хвосну (стари назив за северни део Метохије), (у старом манастиру Студеници, у близини Пећи, посвећеном Успенију Пресвете Богородице); 3. у Топлици (у манастиру Св. Николе поред данашње Куршумлије, чија је црква временом прозвана „Бела Црква“; 4. у жупи Моравица (касније у Цркви Св. Ахилија, садашње Ариље); 5. у Дабру (у манастиру Св. Николе) .

б) За Дукљу (Зету):1. У Зети (у манастиру Св. Архангела Михаила, недалеко од Котора, на југ; у Будимљи (у манастиру Св. Ђорђа - код данашњег Берана).

в) за Хум (Захумље) у Стону (Stagno у јужној Далмацији).

Седиште Архиепископије било је у Жичи, Дому Спасовом, који је лично Сава одредио за ту сврху. Темељи овог манастира су положени 1219. године, по Савином повратку из Цариграда са „мраморницима“ (мајсторима за радове у мрамору) и сликарима. Област Жиче била је уједно и епархија под јурисдикцијом самог архиепископа. На Светом архијерејском сабору, Сава је епископима, својим ученицима, те игуманима, протојерејима, као и осталим свештеницима, дао упутства за будући рад Цркве, а у току Свете Литургије која је следила Сабору, изложио је проповед која се односила на „праву веру“.

КОНАЧНО када је дотадашња организација Цркве завршена, Стефан и Сава послаше епископа Рашке Методија у Рим да затраже краљевску круну и благослов. Ово је био једини пут да се избегне конфликт који је могао избити између Стефана и краља Угарске који је још од времена Вуканове власти претендовао на титулу српског краља. Такав сукоб је могао бити фаталан по будућност Србије. Што се тиче покорности папи, ништа се није могло приговорити осим чињенице да је патријарх већ био хиротонисао Саву за аутономног архиепископа. „И принесен би благословени венац у отачаство његово (Савино).” На великом Народном сабору, Сава је предложио крунисање свога брата, што је народ прихватио акламацијом. „Господ је послао Тебе нама, покораваћемо Ти се као речима Господњим.“ Следећег јутра (на дан Вазнесења 1220), за време службе Божје, Сава је миропомазао Стефана, ставио му круну на главу и прогласио да је тиме постао „самодржавни господин кир Стефан краљ“.

КАО ШТО се и очекивало, краљ Угарске Андрија II је исказао своје незадовољство новим стањем ствари у Србији тако што је објавио рат Стефану и кренуо са својом војском на марш ка Србији. Сава оде у Андријин логор како би оправдао поступак Србије и по други пут убеди Андрију да обустави свој поход. Исте године (1220), Димитрије Хоматијан, охридски архиепископ, побунио се против рукоположења Савиног. Написао је писмо адресирано на потоњег, „знатног међу иноцима“ који је пожелео чин архиепископа те „отишавши незнано куда, постигао то, и вратио се у своје отачаство, свечано проглашен архијерејом Србије“.

Хоматијан позва Саву да се покаје. Међутим, ово писмо које је Јован, епископ скопски, требало да уручи по дужности, није дало резултат, изузев издавања грамате која је уручена Сави ради потврде рукоположења. Сава се није обратио охридском архиепископу за своје рукоположење зато што су српске области биле под непосредном управом патријарха, и зато што ни сам охридски архиепископ није био потпуно аутономан. Касније се, међутим, Димитрије позивао на Савин случај, при покушају да се оправда пред патријархом Германом II, у Никеји за своје поступање код крунисања деспота Теодора Анђела Дуке Комнина за цара, јединог легалног византијског престолонаследника.

НАЈСТАРИЈА БИОГРАФИЈА

У ВРЕМЕ када су угарски и латински цареви напали Србију Сава је написао Студенички типик који је обухватио и Житије Светог Симеона, његово најоригиналније књижевно дело. Ово житије је најстарија биографија написана на српском језику. (Овај типик обухвата заснивање Студенице, Немањину абдикацију, његов живот у Студеници и на Атосу, смрт и пренос моштију у Србију, као и Законоправило за живот и рад манастирског братства.)

 СУТРА: САВА ЈЕ САЧУВАО СРБИЈУ И БРИНУО О ДУШИ НАРОДА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОКЛОН ВИКТОРА ОРБАНА БРАТУ ВУЧИЋУ: У Србију стигла моћна борбена возила! (ФОТО)

ПОКЛОН ВИКТОРА ОРБАНА БРАТУ ВУЧИЋУ: У Србију стигла моћна борбена возила! (ФОТО)

У РЕПУБЛИКУ Србију ушла је велика железничка композиција натоварена са 50 оклопних борбених транспортера БТР-80А који ће појачати јединице Војске Републике Србије. То је поклон мађарског премијера Виктора Орбана српском председнику Александру Вучићу.

01. 06. 2024. у 13:24

Коментари (0)

РУСИЈА ИЗНЕНАЂЕНА: Дејан Станковић преузео Спартак, али оно што су тада урадили поједини запослени у клубу - све је запањило