ФЕЉТОН - ПРЕД ПРВИ СУСРЕТ СА АМЕРИКОМ И АЈОВОМ: Прва помисао је била - Зар има песника у Ајови, на полудивљем америчком Западу

Написао: Александар Саша Петров

14. 04. 2024. у 18:00

ЗВОНИ телефон. - Здраво, Саша, одјекује у слушалици дубоки глас Васкa Пoпe.

ФЕЉТОН - ПРЕД ПРВИ СУСРЕТ СА АМЕРИКОМ И АЈОВОМ: Прва помисао  је била - Зар има песника у Ајови, на полудивљем америчком Западу

Фото Архива ВН

Чини ми се да почињем да удишем дим његове цигарете. Седи за столом, испред великог прозора, у свом београдском стану прекопута продавнице карата за ваздушни саобраћај... Али не зове ме Васко овако усред бела дана узалуд... Касни вечерњи сати су наше време  за наше узлете у духовне висине. Уз вино, бело или црно, свеједно.

- Здраво, Вале! Којим добром?
- Шта радиш поподне?
- Не питај, не знам где ми је глава.
- Знам ја. Идемо у Гроцку, горе у винограде, да ја сретнем, а ти упознаш једног занимљивог Американца, песника из Ајове.
Није песник из свете земље ни из Васкове Европе, али мора песник да буде повод за наш састанак. Макар и песник са полудивљег америчког Запада.
- Какве Ајове? Зар има песника у Ајови!
- Ништа не знаш, Саша!
- Знам да нема Ајове на мојој књижевној мапи.
- Пишеш песме а не знаш да у Ајову сваке године долазе песници, нарочито из Источне Европе и Азије. И ја сам у Ајови провео читава три дана.
- И шта сад?
- Па можда ћеш и ти у Ајови једном да читаш песме. Проведеш три дана, млад си, можеш и читав месец, упознаш светске песнике и песникиње, отвориш себи опет врата у свет. После Лондона због твоје трећине стомака ниси мрднуо никуд.
- Посетио сам Русију...
- Русију! Није твоја Русија цео свет!
- Гроцка? Нема друге?
- Нема! Пали кола, а ја те чекам пред кућом у четири!

СТИЖЕМО мојим "фијатом 850", купљеним за "Нолитов" хонорар за књигу У простору прозе (1968). У ресторану окупило се већ друштво, судећи по страним језицима углавном дипломатско. Од познатих лица видим само Ивана Лалића.

Упознаје ме Васко с тим постаријим песником из Ајове. Никад чуо нисам за Пола Енгла.
Чкиљи некако чудно у мене тај Пол и повећим гутљајима испија виски с ледом док му Васко на немачком изгледа распреда читаву причу о мени. А када промене тему, извиним се и кренем, и ја с пуном чашом хладног вискија на терасу, куда ме већ махањем руке зове Иван.
- Је ли ти рекао Васко зашто је дошао код нас овај Амер?
- Рекао ми је само да је из Ајове и да у Ајову стижу песници из света.
- Да, зове Енгл и мене, али сам ја, као што знаш, већ био пре неколико година три месеца на Харварду. Не могу опет, и још на скоро целу годину.
- На целу годину?
- Није баш цела, али им девет месеци траје тај програм. Много, стварно! Ове године из Југе иде Богомил Ђузел, а као и увек и Пољаци, Румуни, чак и песници из Индонезије. Зато су и њихове дипломате стигле овамо да с нама пију сокове и диве се погледу на Дунав. Него, је ли би ти ишао?
- Да видим какви су услови. Само не бих могао ни ја да останем девет месеци. Морам и да се консултујем с Драганом. Имамо сада бебу Андреја. Није мали пут.
- Требало би да видиш Америку. Није испало онако како што смо планирали с Харвардом, када сам Кисинџеру писао препоруку за тебе. Али оде профа Хенри у дипломатију и од твога пута не би ништа. Штета, онда су позивали на само три летња месеца.
- Писао је Кисинџер и мени, ако се сећаш. Обећао да ће ми се јавити следеће године, али постаде онда Никсонов министар. Остао је изгледа директор тог семинара још годину, али ко ће да мисли о семинару када мораш да одговараш за односе Америке с Русијом и Кином.

НА ТЕРАСИ у том нам прилази Пол с чашом вискија у руци. Диви се лепоти овог места с погледом на Дунав. Да је брдо само мало више, каже, било би равно Олимпу. А о овом господину Дунаву, како га назива његов пријатељ Васко, и он намерава да напише песму. Стави ми Пол леву руку на раме, испи виски до краја, узе од келнера с послужавника други, отпи гутљај и каже да је желео да ме позове ове јесени у Ајову. Препоручује ме Васко, само тврди да не долази у обзир да ја тамо останем дуже од месец дана, а њихов програм траје девет месеци. Можда бисмо могли да се договоримо за пола године... Жао Полу, можда догодине или касније, када будем имао времена. Платиће он пут и супрузи и сину да дођу, много је лепо Васко причао о мени. А ове вечери, ако имам времена, позива ме да са супругом дођем у башту Клуба књижевника. Рекли му да не пропусти тај клуб када буде у Београду...

Враћамо се Васко и ја у Београд. Америка, земља велика! Ко не би! Највише волим и ја да путујем! Осим, наравно. Не само и да попијем. Васко сав срећан што ми је средио одлазак у Америку једнога дана. Мада не ове године како је предложио Пол... Ма ништа од пута ни овога пута... Раније Никсон, сада опет нешто друго... Утешније делује када је разлог Андреј. Ако је Андреј разлог. Биће и Андреј велики путник једнога дана. Разумеће он мене.

- А зашто не ове године? - питам ипак Васка.
- Како то мислиш, да нестанеш девет месеци када.
- А јеси ли ме питао да ли бих могао и на колико бих могао да се изгубим пре него што си Полу рекао да сигурно не могу. Уосталом, није ни важно! Идеја о Америци је твоја!
- Мислио сам, Саша, све најбоље. Не бих те иначе звао да пођемо. Због тебе сам пристао да га видим. Дугачка су била мени и она три дана у Ајови. И превише. Видећеш, када дођеш у моје године, шта значи провести и три дана у оној недођији. Друго сте ви млади, има тамо за вас забаве колико волиш. Рекао бих само да сада није за тебе тренутак, бар не на толико време. Девет месеци! Да чекаш на повратак као на порођај! Зваће те он опет...
- Исто тако је требало да одем и на Харвард код Кисинџера на три месеца, као што су Мија и Лалић, а и мој колега Вучковић, па није испало ништа.
- Пусти Кисинџера, није Пол Кисинџер! Пол је песник а не политичар...

ЗВОНИ предвече Хаша. Она се ретко јавља телефоном. Само кад нас обоје зове у госте. Увек на њихово Бадње вече, оно децембарско. Моли нас да вечерас дођемо у Клуб, или свакако бар ја ако Драгана не може. Доћи ће и она да поразговара с Половом женом, Кинескињом, заједно с Полом оснивачем и директором тог књижевног програма. Мисли Васко да она тамо води малтене главну реч.

И, стварно, средила Хаша са Хуалин да одем у ту за мене тајновиту Ајову на три месеца. Могу и да путујем по Америци... А ако желим могу и да продужим боравак. Сносиће све трошкове The University of Iowa’s International Writing Program или скраћено IWP.
Супер је Ајова! Супер је и феминизам, зар не?

СУТРА: ЊУЈОРШКИ РАЗГОВОРИ О СТАЉИНУ И БРОЗУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

СКАНДАЛ У СРБИЈИ: Потукли се родитељи фудбалера из Црне Горе и Русије, повређена и деца (ВИДЕО)