ФЕЉТОН - МОДЕРАН АУТОБУС ЗАМЕНИО БОРБЕНИ ОКЛОПНИ ТЕНК Т-72: Многи су поверовали те 1991. године да је сукоб Немачке са СССР прошлост

СТАНОВНИЦИ Совјетског Савеза и Немачке излазили су једни другима у сусрет.

Фото: Из књиге "Досије Москва"

Ствари су бивале све срдачније, а то је било и те како неопходно. После свих патњи милиона људи оба народа у овом веку који се ближио свом крају, нешто друго требало је да одреди њихову будућност.

Тако је било и 1991. године, када је супруга нашег савезног канцелара, Ханелоре Кол, требало да присуствује прослави Божића у Перлебергу, немачко ваздушне снаге су предузеле све мере да спрече њену посету. Тада је један совјетски официр уместо немачких уступио совјетске хеликоптере и, захваљујући искључиво његовој пажњи, она је одлетела за Перлебург. Међутим, ову божићну забаву није одликовао само весели смех деце, која су добила обиље поклона. Са немачке стране су бројни војници бивше Источне Немачке божићним јелкама окитили огромну дворану, изводили су нешто у пољској униформи Бундесвера, што само годину дана уназад нису могли ни да замисле. Ујутру су им од Бундесвера, потпуно неочекивано, уручени - откази. Како је само било добро онима који, у добро загрејаном Бону, нису хтели да се излажу реалности на истоку Немачке!

ХЕЛМУТ Кол је разумео ствари које су биле доиста важне. У Секретаријату савезног канцелара одвијали су се коалициони преговори после последњих савезних избора. Био је заиста јединствен призор видети овде групу совјетских генерала и високих официра. Чекали су на другом спрату када је савезни канцелар пожурио степеницама да, готово ентузијастично, поздрави официре и бонску штампу која је такође стигла: совјетски гости су амбасадори пријатељске Немачке код куће у Совјетском Савезу ...“До пре годину или две било би незамисливо да ме посетите овде“ - рекао је канцелар. Управо тако су се сви осећали. И нико овде никада није слушао речи које је генерал-мајор Берек упутио савезном канцелару: Пренео му је честитке свих совјетских војника стационираних у Немачкој на успеху на савезним изборима.

При томе, за учеснике је било непојмљиво већ само путовање од Винсдорфа до Рајне кроз земљу некадашњег непријатеља, које се, међутим, сада одвијало модерним путничким аутобусом уместо борбеним тенком Т-72. Они су добро познавали овај аутопут из својих војних планова. Неколико година уназад у Бундестагу се водила жестока дебата о пресретнутим совјетским радио-порукама, које су јасно стављале до знања да је Црвена армија током свог „напредовања“ приликом војне вежбе у ДиСелдорфу „заузела“ мостове на Рајни.

ПОСЛЕ фелдмаршала Блихера и заједничких борби против Наполеона, руски војници су поново „стајали“ на Рајни! Совјетски официри су током целе посете били веома отворени и нису крили да је за њих постојала велика разлика између онога што су својим очима могли да виде и онога што су деценијама слушали о нама. То је важило и за паузу за кафу, коју су направили у пешачкој зони Ремшајда, јер су брже њом прошли него што су планирали. Запањени грађани су их веома пријатељски дочекали.

Официри су ми такође саопштили колико сам се пажљиво понашао на немачком војном гробљу у бранденбуршком Халбеу, где је први пут на Дан сећања обележен помен немачким војницима на територији бивше НДР.  За мене је било природно да се комеморација приређује и у новим покрајинама. Зато смо за помен изабрали Халбе, крвљу натопљено бојно поље из последњих дана Другог светског рата. Међутим, унапред смо сазнали да радикалне десничарске групе из Берлина желе да се придруже овој комеморацији. Ни по коју цену нисам желео да их видим у Халбеу.

Мени је такође било нормално да положим венац савезног министра одбране на споменбележје палим совјетским војницима у овој бици. За мене је и даље било од важности оно што сам годину дана касније рекао у свом говору пред парламентом земље Саксонија-Анхалт поводом свечаног испраћаја 3. ударне армије из Магдебурга: За многе од нас је 30. јануар 1933. године дан када су власт у Немачкој преузели националсоцијалисти... коначно је сукоб Немачке са Совјетским Савезом постао прошлост повлачењем совјетских трупа из Немачке. (Ову опомену морамо да чувамо веома дубоко у себи).

МОЈ пољски колега, државни секретар Коморовски, и ја стајали смо заједно поред олтара за папу Јована Павла II у његовој пољској домовини. Олтар се налазио испод лика Богородице у цветовима украшеном раму, иконе Пољака хришћана у Честохови, где се у моћној ходочасној цркви налази „Црна Мадона”. Чекали смо много сати на долазак Светог оца, у огромној скупини од око пола милиона људи из свих делова света. То су углавном били радосни и опуштени млади људи. Био је то дан радости у молитви, који смо имали среће да доживимо.

Био је то сунчан дан у августу 1991. Моћно дрвеће се низало ивицама улица и пружало хлад ходочасницима. Предео средишње пољске области око чувеног града зрачило је миром и спокојем, тако да смо већ унапред били припремљени за оно што нас очекује током путовања. Плодна, благо брдовита поља и простране шуме лежале су под небом, ту и тамо прошараним белим облацима који су лагано пловили. Непосредно пре места ходочашћа слутили смо на какво ћемо огромно окупљање ходочасника наићи. Локална организација нам је уливала поштовање. Све је текло према познатом шаблону, а младима ништа није умањивало радост што могу бити овде, у домовини „Црне Мадоне”. Наш пољски домаћин истицао је значај Честохове и понос Пољске.

Претходно смо посетили оближњу касарну чије порекло нисмо могли да негирамо. Датирала је још из времена када је овде владала аустријска двојна монархија. Сликовита грађевина била је подигнута у дубини пространог парка, на добром месту, где су се хиљаде војника из бројних европских земаља припремали за ходочашће. После разговора у Бреслауу и са бискупом Носолом у Ополеу, мој пољски колега и ја хтели смо да последњи километар пређемо заједно са војницима: Он на челу одреда Пољске и ја заједно са четом официра „Академије за официре” Савезног борбеног ваздухопловства из Фирстенфелдбрука.

ПЕСМЕ ходочасника одзвањале су свуда по граду. Пољски војни оркестар је свирао свечане корачнице када су нам пренели жељу да, непосредно иза музичара у историјским униформама, станемо на чело поворке ходочасника. Немачки војници у униформи на челу својих другова из, сам бог свети зна, колико земаља и све то на пољску молбу, тамо где је срце Пољске у свом дому. Ово мора да је за групу француских монахиња било прво чудо тог дана, али не само за њих. Пољски војни бискуп, који је испод мантије носио униформу бригадног генерала, увек је био поред мене. Никада није пропустио прилику да ме упозна са другим ходочасницима и истакне моју улогу у немачком Министарству одбране.

Ништа се није разликовало од мисе на отвореном претходног дана у Ополу у Шлезији, где је немачким војницима било дозвољено да пред хиљадама другова из многих европских земаља и Сједињених Држава саслужују са свештеницима. Мису је преносила пољска телевизија, а са њом и мој говор, за који су ме претходно замолили да га одржим. Шта ми је могло бити ближе него да се позовем на „Чудо из Пољске” које се указало немачкој нацији.

СУТРА:  ОТВОРЕН УСТАНАК ПРОТИВ НЕКАДАШЊИХ "ПРИЈАТЕЉА"

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - АМЕРИКА СТАВЉА ШАПУ НА СВЕТСКУ ПОЛИТИКУ: Када би у Америци прихватили социјално-тржишну привреду, врло брзо би банкротирали

29. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЏОРЏ БУШ НАЈАВЉУЈЕ НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК: Сједињене Државе пренебрегле све правне норме о забрани промене граница силом

05. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НЕЗАВИСНО КОСОВО КАО МУСЛИМАНСКА ДРЖАВА: Борци УЧК имали у јеврејским представницима из Израела најбоље партнере

31. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РАТНЕ ИГРЕ ИЗ ТАЈНОГ АМЕРИЧКОГ БУНКЕРА: У бункеру близу Колорада Спрингса, будно око је надгледало читав свет

27. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације