ФЕЉТОН - ТРАДИЦИЈА РУСКИХ КАДЕТА НАСТАЉЕНА У БЕЛОЈ ЦРКВИ: Женски институт је радио под покровитељством краљице Марије Карађорђевић

Пише: Драго Делић

07. 03. 2024. у 18:00

У МАРИЈИНСКОМ донском институт у Белој Цркви, у свим сегментима школске наставе и боравка у интернату поклањана је велика пажња.

ФЕЉТОН - ТРАДИЦИЈА РУСКИХ КАДЕТА НАСТАЉЕНА У БЕЛОЈ ЦРКВИ: Женски институт је радио под покровитељством краљице Марије Карађорђевић

Маријински женски институт у Белој Цркви, Фото Историјски архов Беле Цркве

За сваки разред или културну активност биле су надлежне васпитачице које су бринуле о свим елементима понашања и спровођења наставног плана и програма. Летња униформа је била упадљива по белим блузама, једном од симбола Белог покрета, а школску наставу, као и боравак у интернату, карактерисала је чврста дисциплина. Ученице нису могле да се одвајају и комуницирају са околином када су на школском одмору или у заједничкој шетњи, док им то не допусте васпитачице зване „класне даме” (у смислу: разредни старешина).

Институту су се 1931. године придружиле полазнице Руско- српске девојачке гимназије из Кикинде, а наредне године и ученице Харковског института из Новог Бечеја, који су затворени. Од 1930. Институт је радио под покровитељством краљице Марије Карађорђевић. Престао је са радом на јесен 1941. године, пошто је Банат потпао под немачку окупациону зону. После рата се у згради налазио Дом ЈНА, а када је касарна у Белој Цркви престала да постоји, објекат је углавном био празан. Војска Србије више пута је безуспешно покушавала да прода овај објекат.

Цена се по принципу аукције увек смањивала, а последња из 2019, за објекат са преко 3.000 квадрата, рестораном, спортским просторијамаи земљиштем износила је нешто мање од 250.000 евра. Међутим, зграда није продата ни по тако повољној цени. Налази се у строгом центру Беле Цркве на ивици великог градског парка. Ова некадашња лепотица једва одолева зубу времена, фасада је оронула, а двориште запуштено. Једини траг недавне прошлости је једва видљиви, избледели натпис изнад улаза - „Маријинскиј донскиј институт“. Само старији Белоцрквани знају да је у њој између два рата постојала престижна руска школа.

ПРВИ кадети у Белој Цркви били су полазници Николајевског коњичког училишта из Петрограда, пристигли у овај град преко Галипоља и Солуна и Ђевђелије, крајем 1921. године. Напре је био смештен у касарни Краљ Александар Карађорђевић, а потом је премештен у зграду предратне аустроугарске болнице. У школској 1921/22. години ову образовну установу похађало је 277 питомаца. Ова установа 1923. године је обележила своју стоту годишњицу у присуству генерала Петра Врангела, руског велепосланика Штрандмана и других високих представника руске емиграције. Већ наредне године је затворена, а полазници су премештени у југословенске установе тог типа.

Разлог затварања је то што се ради о установи вишег и високог образовања, а такви кадрови у свим областима школовани су у образовним установама Краљевине СХС. Руска деца су се школовала у духу руске традиције у основном и средњем образовању, док је даље школовање на факултетима обављано по плану и програму који је важио у Краљевини Југославији. Похађали су дакле, исте факултете као и наши студенти и чи- нили значајан део укупног броја студената. Примера ради, на Техничким факултетима у Београду од 1919. до 1938. године, од 1.777 дипломираних студената, 451 или 25 одсто били су Руси, а на Медицинском факултету од 1925. до 1941.године, 10 одсто дипломаца или 161 били су руски студенти.

У Белу Цркву су 1929. године премештени кадети из Сарајева, а 1933. из Горажда и Билеће, а Кримски кадетски корпус је наставио да ради под именом Великог кнеза Константина Константиновича. То име носио је кадетски корпус у Сарајеву који је пре премештања у Белу Цркву имао око 260 кадета. Био је смештен у касарни „Краљ Петар Ослободилац” у центру Сарајева, некадашњој аустроугарској касарни.

КРАЈЕМ септембра 1944. године, пред долазак јединица Црвене армије и партизана, Корпусу Белој Цркви престаје са радом, а његови полазници и особље одлазе ка западу у ново избеглиштво. Црвеноармејци су Белу Цркву ослободили 1. октобра и тај датум се слави као Дан ослобођења овог града.

Корпус је био организован као самоодржива установа, имао је радионице за скоро све што је било неопходно за свакодневни живот: своју кухињу, пекару, кантину, вешерај, радње за поправку одеће, обуће, свој оркестар и хор. Имао је и просторије за верске обреде које су престале да функционишу када је 1932. године изграђена Руска црква Светог Јована Богослова са карактеристичним плавичастим луковичастим куполама. Сада је она под јурисдикцијом Српске православне цркве, будући да у овом граду живи веома мали број руских потомака.

Сваки радни дан имао је утврђен наставни план, редовне активности од раног јутарњег устајања, спремања кревета, постројавања за смотру, доручак, часове и вежбе, подневну шетњу, поподневне часове, ручак, двочасовни одмор, пробе хора и оркестра, вечеру, радионице, молитву, одлазак на спавање. Изласци у град били су допуштени само уз одобрење надлежног старешине. Суботом је рађено велико спремање објеката, дворишта и радионица, а недељом је био обавезан одлазак на литургију и излазак у град до 21 час.

Програм и план активности се, дакле, није разликовао од оног у царској Русији.

ПОСЕБАН догађај и за кадете и за локално становништво представљао је дефиле оркестра по граду, уз веома богат репертоар, наступали су и на приредбама, а новац од улазница је ишао у фонд из којег су се награђивали најуспешнији кадети. Имали су и своју веома богату библиотеку, која је неговала традицију и културу царске Русије.

Од познатих личности кадетски корпусу Сарајеву, пре него што се преместио у Белу Цркву, похађали су браћа Александар и Јуриј Григоријевич Љермонтов, потомци славнога писца.

Олег и Иља Владимирович Толстој, праунуци славног писца Лава Толстоја, похађали су Кадетски корпус у Белој Цркви, као и Николај Николајевич Петин, композитор и професор Музичке академије у Новом Саду, архитекта Валентин Георгијевич Глињин, један од пројектаната зграде југословенског Генералштаба, Тејмураз Б. Мухрански, потомак цара Николаја Првог, као и неколико епископа и теолога Руске заграничне цркве.

У првој половини 1920. године два кадетска корпуса, Одески и Кијевски, била су привремено смештена у Панчеву, обједињена су у један, тзв. Сводни са 263 кадета и око 40 наставника. Кијевски део је исте године премештен у Сисак, а онда у Сарајево, а Одески је директно отишао у Сарајево, где су заједно функционисали до 1929. године.

ПРИПАДНИЦИ и особље Кримског корпуса у Сарајеву основали су музеј средином двадесетих година, који је приликом поменутог припајања измештен у Белу Цркву. Имао је преко 3.000 разних експоната, међу њима око 50 застава царске војске, реликвије цара Александра Другог Романова, посебну поставку посвећену Врангелу, одељења посвећена свим кадетским корпусима и војним академијама Руске царевине и низ других музејских предмета, који су, поред свих тешкоћа током борби и евакуације, сачувани и донети. Неке експонате су касније музеју поклонили потомци руских избеглица. Већину експоната током новог избеглиштва однели су на запад, неки су у општој журби нестали, део вредних предмета припадници Црвене армије вратили су у Совјетски Савез, а део запалили у дворишту зграде.

ОБРАЗОВАЊЕ ЗА БУДУЋНОСТ

ТРАДИЦИЈА кадетских корпуса у Русији траје од 1732. године када је царица Ана Ивановна Романова основала прву специјализовану средњу војну школу, а до пада царевине, функционисало је 30 таквих образовних установа, које су давале изузетно образоване и психофизички спремне кадрове.Корпус Великога кнеза Константина Константиновича у Белој Цркви био је један од последњих који је опстао у емиграцији. Између два рата завршило га је 906 кадета. Готово половина од њих доциније ће завршити  наше факултете и војне академије.

 СУТРА: КУЛТ СЕЋАЊА НА ЦАРСКЕ РУСЕ И ЦРВЕНОАРМЕЈЦЕ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЊЕГОВА СМРТ СЛОМИЛА ГЛУМЦА: У сузама сваки дан, плаче од маја - показао како на мобилном чува његову слику (ВИДЕО)