ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЈЕ БИО ДУХОВНИ ЦЕНТАР ИЗБЕГЛИХ РУСА: Руси су дошли као мелем на рану српском бићу страдалом у Првом светском рату

ЈЕДАН од најпродуктивнијих иконописаца на простору Србије био је Иван Мељников. Он је пред Други светски рат осликао 34 иконе у Саборној цркви у Краљеву - цркви Свете Тројице, по наруџбини Светог владике Николаја Охридског и Жичког, али и велики број икона и живописа у другим црквама и манастирима.

Руски емигранти су држали тезге на београдској великој изложби, Фото Из каталога изложбе о емугрантима из царске Русије

Рођен је у Петрограду 1896. године у трговачкој породици Јустина Ј. Мељникова, у Југославију је дошао 1920. године преко Галипоља и Солуна, живео је у Битољу и Охриду, где је предавао цртање, а посао га је касније водио у разна места на простору данашње Србије.

Прве иконе и фреске осликао је у црквама Светог Николе код Преспанског језера, Светог Наума и Свете Петке у Битољу, потом у цркви Светог Прокопија и Светог Ђорђа код Чачка, Вазнесења Господњег у Осечини, у манастиру Успења Пресвете Богородице у Овчарско-кабларској клисури и бројним другим црквама.

Урадио је иконостасе у манастиру код Дебра у манастиру Жича, цркви Пресвете Богородице у Чајетини, а после рата у САД је урадио иконостасе и живописе у цркви Свети Сава у Њујорку, Свети Никола у Џонстауну, Успење Пресвете Богородице у канадском Виндзору. Све радове овог врсног уметника тешко је и набројати.

РУСИ су дошлу као мелем на рану српском бићу, наша младост сеоска и интелектуална елита која је требало да диже државу из пепела, обнавља развој, страдала је у рату. Руси, високо образовани и специјализовани за разне области, већ потврђени у Русији у својим професијама, почели су да подижу разорено српско национално биће. Допринели су развоју теолошких, друштвених, историјских и физичких наука, просвете, ваздухопловства, а нарочито су у архитектури и култури оставили дубок траг. Били су добри инжењери, градили су путеве, пруге. Нација књижевности, поезије и културе, упркос невољи, носила је са собом своје књиге. У Карловцима су основали руску библиотеку у старој згради Благођејаније, затим у Руској болници - санаторијуму у Панчеву, у руским гимназијама и школама у Београду, Белој Цркви, Новом Бечеју, Бечкереку, свуда где су били.

Рускиње су предавале у школама не само руски, него и француски и немачки језик, припадале су аристократским породицама где је образовање било примарни задатак породичног васпитања и одрастања. У Карловцима, Новом Саду, Панчеву, Кикинди, Новом Бечеју и другим градовима давале су и часове клавира, кројења и шивења.

Многи руски учитељи и наставници предавали су у основним и средњим школама. Према Алексеју Арсењеву, само у разним средњим школама у Војводини, од пољопривредних до трговачких и гимназија, предавало је преко 300 Руса. Било је и оних који су предавали и по неколико предмета па и међусобно различите предмете, рецимо математику и историју, пошто су наши учитељи и професори делили судбину народа и страдали су у Великом рату.

У недостатку наших кадрова, у неким местима су предавали чак и српски језик.

ИМАЈУЋИ у виду концентрацију избеглица у појединим градовима, наметнула се потреба оснивања образовних институција, попут оних које су деловале у царској Русији. Формирање руских институција кренуло је одмах по доласку у Краљевину. У градовима где су Руси представљали значајну заједницу, требало је организовати њихов редован живот, пре свега школовање деце, здравствену заштиту, културни живот.

Највећа здравствена установа формирана је у Панчеву, чувени Руски санаторијум, о чему ће бити више речи у наставку.

У Београду је формирана амбуланта Руског црвеног крста, касније Поликлиника, у делу зграде Градске амбуланте у улици Краља Милана 61, касније премештена у Булевар краља Александра код Вуковог споменика, а потом у суседну улицу Краљице Марије 133. Почела је са три лекара, а у годинама пред рат је имала више од 30 лекара специјалиста и два стоматолога.

Београд  је постао центар друштвеног, културног и духовног живота избеглих Руса у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Преко 9.000 руских емиграната живело је у Београду двадесетих и тридесетих година. Око 400 руске деце школовало се у Београду почетком тридесетих година и око 1.000 студената. Друштво "Сокола" у Београду имало око је 600 чланова, најбројније од двадесетак, колико их је било у Југославији. На Соколском слету у Прагу 1932. године победили су у такмичењу на справама и стрељаштву.

У већим центрима избеглице су оснивали трговинске радње, највише пиљарске, бакалске, млекарске, књиговезачке, молерске, за израду сувенира. Удруживале су се у руски Трговачко-индустријски савез и образовале мале кредитне заводе познате као „Каса узајамне помоћи” преко које су могли да узимају позајмице и тако премосте одређене пословне проблеме.

ДРЖАВНА комисија је преко својих тела у унутрашњости земље организовала курсеве за стицање допунских занимања - браварско-монтерских, столарских, обућарских, кројачких, трговачких, железничких. Њих су претежно похађали официри и подофицири, али и сви који су желели да се оспособе за неко занимање и лакше добију посао. Тако је настала својеврсна берза рада, фирме су се обраћале тим берзама када су им били потребни одређени кадрови. Исто оспособљавање рађено је и у организацији ЗЕМГОР  (Савеза градова и локалних самоуправа). Захваљујући тим обукама, многе избеглице су добијале посао у разним предузећима, на обнављању комуналне инфраструктуре, калдрмисању улица, изградњи водовода, уређењу насеља, грађевинарству, занатским радовима.

Земгор - Земаљска државна организација градова и округа, са седиштем у Паризу  и филијалама у више европских градова, од 1924. године и у Београду, имао је превасходни циљ да помаже емиграцију финансијски, да проналази посао преко посебних берзи рада које је сама организовала. Издавао је и часопис "Руски архив на српском језику", чији је циљ био да на објективан начин информише емигранте о свим битним догађајима у руској култури, друштвеном животу у Совјетској Русији и заграничју. Објављивао је текстове познатих руских и српских новинара и писаца, научника, јубилеје великих песника и уметника, извештаје о развоју совјетске привреде.

ИЗБЕГЛИЦЕ са струковним образовањем и искуством у финансијским и сличним пословима, лакше су долазиле до посла преко Државне комисије за помоћ руским избеглицама или Земгора, а они успешнији и способнији, узимали су и кредит да покрену свој посао. Тако су поједине избеглице отварале кредитно - штедне заводе, мењачнице, приватне лекарске ординације, комисионе радње, такси превоз, радње за продају аутомобила, ресторане и угоститељске објекте.

ОЗБИЉНИ ПОСЛОВИ

У МАСИ избеглих Руса издвајао се знатан број оних са предузетничим духом који се покретали  озбиљне послове. Професор Игњатовски држао је приватну лекарску ординацијуу којој су се лечили имућнији Београђани, а Георгије (Ђорђе) Власенко отворио је један од водећих салона специјализованих за продају америчких мотоцикала, резервних делова и потрошног материјала у Дечанској улици, касније у Ускочкој. Почетком тридесетих година у Београд су, захваљујући Власенку, стигли први модели и данас престижног Harley-Davidsоn, а да би привукао купце, Власенко је често објављивао огласе у дневним новинама  и  нудио бесплатан технички преглед и обезбеђен сервис.

 СУТРА: ОБРАЗОВАЊЕ МЛАДЕЖИ БИЛО ЈЕ ПРИМАРНО ЗА ЕМИГРАЦИЈУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - РУСИ ПОДИЖУ СВОЈУ ПРВУ ЦРКВУ У СРБИЈИ: Руска загранична црква је од СПЦ добила сва овлашћења за рад са руским народом

01. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РУСИ ГРАДЕ ЧУВЕНУ ШАРГАНСКУ ОСМИЦУ: Краљ Александар је свесрдно подржао долазак прогнаног руског народа и свештенства

29. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРВИ ТАЛАС РУСА СТИЖЕ У МНОГЕ СРПСКЕ ГРАДОВЕ: Пристигла руска образована елита дошла је као мелем на рану ратом разореној Србији

28. 02. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације