ФЕЉТОН - РУСИ ГРАДЕ ЧУВЕНУ ШАРГАНСКУ ОСМИЦУ: Краљ Александар је свесрдно подржао долазак прогнаног руског народа и свештенства

Пише: Драго Делић

29. 02. 2024. у 18:00

ЈЕДАН број Руса радио је у фабрикама и били су веома цењени радници и руково­диоци.

ФЕЉТОН - РУСИ ГРАДЕ ЧУВЕНУ ШАРГАНСКУ ОСМИЦУ: Краљ Александар је свесрдно подржао долазак прогнаног руског народа и свештенства

Митрополит заграничне руске цркве Антоније Храповицки, Фото Архив Српске православне цркве

Тако је у фабрици што­фа „Влада Теокаревић” у Пара­ћину радила једна мања група Руса, живели су у фабричким становима, заједно са нашим радницима. У Параћину је била мања колонија од око 80 Руса, осим код Теокаревића, радили су у Фабрици стакла, школама и локалној администрацији.

Ужице је посебно карактери­стично. У том граду и околним местима - Бајиној Башти, Ари­љу, Чајетини, било је настање­но око 800 руских избеглица, али за разлику од неких других колонија, овде су дошли пре­тежно занатлије, грађевинци, инжењери, људи средњег слоја, који су оставили дубок траг у развоју овог краја. Раде Позна­новић у књизи „Руси међу Ерама” наводи да су Руси учество­вали у градњи многих путева и пруга у ужичком крају.

Градили су путУжице - Краљеве воде, Ужице-Вардиште, чувену пругу уског колосека Шарганска осмица, болницу и касарну у Крчагову, мост на Дрини код Скелана, парк у центру Ужица, водовод у Чајетини, обнавља­ли зграду гимназије, манастир Рача у Бајиној Башти, хидро­централу на Ђетињи. Руски геометри су обновили премер земљишта и геодетску струку у том подручју. Нису бирали послове, радили су где год се нешто градило, чак ишли и у надницу, продавали новине. Свуда су били педантни и од­говорни и нису правили свађе са осталим радницима и локал­ним становништвом.

ПОЗНАНОВИЋ пише да су руски радници били најброј­нији на изградњи Шарганске осмице, укупно њих 81, али за разлику од неких других, никада нису поменути као изгредници и свађалице. Међу 460 биографија ужичких Руса посебан допринос и заслуге оставили су брачни пар Јуриј и Зинаида Дризо. Јуриј је про­јектовао многе путеве у овом крају, а његова супруга је била омиљени лекар Ужичана. Тако­ђе, истакли су се грађевински инжењери Александар Осипов и Никола Прохоров, професор музике Јуриј Павлишин, судија Владимир Казмин, санитарни инспектор Спиридон Бородин, сликар Всеволод Суџиловски, генерал и инжењер Владимир Волођа Смирнов, руководилац радова на подземном трезо­ру филијале Народне банке у Ужицу и градитељ чувеног по­моћног моста током битке на Неретви, којим су партизани заварали непријатеља.

О овим царским Русима мало се зна у Ужицу, јер памћење не траје дуго уколико негде није за­писано и сачувано од заборава. Ови заслужни Руси су отргнути од заборава захваљу­јући етнологу Радету Познановићу, који је истражио старе архи­ве, одавно прекривене прашином.

МЛАДА краљевина је имала новоустано­вљене прилично дуге границе са суседима, па јој је била потребна и сигурна гранична служба. Руски војници и официри у складу са потребама Министар­ства војске и морна­рице били су распо­ређени на неколико најнесигурнијих граничних подручја, под командом високих официра, пуковника и генерал-мајора. На овим пословима од септембра 1921. годи­не било је ангажовано око 4.500 руских вој­ника и официра. Ко­њичке и пешадијске јединице биле су ра­споређене дуж границе са Грч­ком и Албанијом, која још није била потпуно дефинисана. Ру­ска стража била је ангажована и на црногорској страни границе са Албанијом у пределу Гусиња, Тузи и Вирпазара. Руси су обез­беђивали и границу према Ита­лији, на острвима у северном Јадрану и копну, која такође није билау потпуности одређе­на. Руски избегли војници били су распоређени и на граници са Аустријом и Мађарском.

Чување границе је увек био веома ризичан и одговоран посао, а нарочито у то време, када је створена нова Краље­вина која се граничила са до­јучерашњим непријатељима. Било је и већих инцидената, па и жртава, али такве вести нису ишле у јавност. Једна велика диверзија у караули Језерце на граници са Албанијом десила се средином 1926. године када је убијено 26 Врангелових коза­ка. Никада није званично саоп­штено ко је у мрклој ноћи убио граничаре на стражи и њихове другове у Караули. Преживела су само четворица Руса и неко­лико југословенских жандарма који су били у патроли. Страда­ли Руси сахрањени су на право­славном гробљу у Гусињу. На скромном спомен-обележју где је постављен само крст. Свеће за Задушнице убијеним Русима стално су палиле и гробно ме­сто одржавале породице Лон­чаревић, Бојовић и Бабовић из Гусиња и Андријевице.

ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ које нису могле да нађу посао преко др­жавних институција, или само­стално, инвалиди и болесни, бројна српска културна дру­штва и појединци често су ор­ганизовали донаторске приред­бе и акције. То је најпре чинио Руско-југословенски одбор, претходница Државне комиси­је. Тај одбор је био једна врста невладиног удружења, чији су чланови били угледни грађани, индустријалци, генерали, лека­ри, културни ствараоци, про­фесори Универзитета, између осталих и Бранислав Нушић, Милош Савчић, Криста Ђор­ђевић, др Ђорђе Станојевић, генерал Воја Живановић, др Дража Павлович, књижар Дра­гутин Илић, професор Милош Московљевић и други. Одбор се истакао у пријему и смешта­ју првог таласа избеглица 1919. године и обезбеђењу прве ма­теријалне помоћи, док још ни­су били формирани надлежни државни органи.

Касније су често одржаване добротворне забаве, донатор­ске акције за помоћ „руској сирочади”, „старим и болесним руским и српским ратним ин­валидима” коњичке трке, концерти. Тако су 10. августа 1924. године на Царевој ћуприји у организацији Кубанског савеза козака одржане коњске трке и акробације, као и „вратоломна козачка џигитовка, која је лепо примљена у целој Европи, на­рочито у Италији где је тркама присуствовао и краљ Емануел”. Организована је и наградна игра „за најлепше даме на трка­лишту” а такмичење је заврше­но козачким играма и забавом. Због великог интересовања по­већан је број трамваја ка Топ­чидеру и уведен специјални воз са Железничке станице, а цео приход био је намењен „у корист инвалида и руских сту­дената”. На оваквим догађаји­ма најчешће су се прикупљале скромне суме новца, ипак зна­чајне за инвалиде и сиромашне без редовних примања.

Добротворне прилоге ор­ганизовала су Коло српских сестара „Књегиња Љубица” и друга културна друштва, као и утицајни појединци. Сличне до­бротворне акције организоване су у свим већим градовима.

РУСКА и Српска православ­на црква дале су значајан до­принос доласку царских Руса и њиховом укључивању у обра­зовне, верске и друге активно­сти. Свети архијерејски сабор СПЦ уз благослов српског па­тријарха Димитрија, средином 1921. прихватио је молбу висо - копреосвештеног митрополита кијевског и галицијског Анто­нија Храповицког (1863-1936) да прихвати највише представ­нике Руске православне цркве који су преко Крима доспели у Цариград, у седиште Васељен­ске Патријаршије. Српска пра­вославна црква је примила под заштиту Руску врховну црквену управу која је имала јурисдик­цију над свештенством и избеглим народом. Њено седиште је било у Сремским Карловцима, најпре у згради Благођејаније, а потом у приземном делу Па­тријаршијског дома и суседној дворишној згради, чији је један део служио као капела за цр­квене обреде.

Храповицки је изабран за предстојатеља Руске право­славне заграничне цркве и на том положају је остао до краја живота 1936. године. На улазу у ово култно духовно и световно здање Србије, и данас се налази спомен-плоча посвећена Ан­тонију Храповицком и краљу Александру Карађорђевићу, који је свесрдно подржао дола­зак прогнаног руског народа и свештенства.

ЗАГРАНИЧНА РУСКА ЦРКВА

РУСКА загранична црква је доби­ла све услове за рад и служење избеглом народу, сличне онима какве је ималау царској Русији. Њено седиште је било у Карлов­цима све до 1936. године, када се после смрти Храповицког пре­мешта у Београд, а за његовог на­следника је изабран митрополит кишињевски и хотински Анастасиј (Александар Алексејевич Грибановски). Пред долазак Црвене армије 1944. године седиште се премешта на Запад, најпре у Минхен, а потом у Њујорк. По­сле распада Совјетског Савеза и увођења вишестраначја у Русији, обједињена је Руска православна црква у земљи и иностранству.

 СУТРА: РУСИ ПОДИЖУ СВОЈУ ПРВУ ЦРКВУ У СРБИЈИ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КТИТОР ЕСФИГМЕНА ЈЕ СРБИН: Грчка полиција ни не слути да манастир који хоће да исели крије стару српску тајну

КТИТОР ЕСФИГМЕНА ЈЕ СРБИН: Грчка полиција ни не слути да манастир који хоће да исели крије стару српску тајну

СРПСКИ владари са Светом Гором имају нераскидиву везу коју је успоставио још Свети Сава Први Српски, када је заједно са оцем, а својим духовним сином, пређашњим моћним великим жупаном, а потоњим смерним монахом Симеоном обновио запустели манастир Хиландар и ударио темељ српској васионој духовности.

23. 07. 2024. у 20:19

ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ИЗ АМЕРИКЕ: Избиће велики рат, сукоб је неизбежан - биће укључени САД и Русија?

ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ИЗ АМЕРИКЕ: Избиће велики рат, сукоб је неизбежан - биће укључени САД и Русија?

НА БЛИСКОМ истоку ће избити велики рат између Израела, Хезболаха и Ирана, који би могао да укључи чак и Русију, рекао је главни уредник Форбса Стив Форбс.

24. 07. 2024. у 07:00

МУЖА ИСПОЛИВАЛА КЉУЧАЛОМ ВОДОМ: Умро у најгорим мукама - када се открило зашто, људи тражили њено ослобађање

МУЖА ИСПОЛИВАЛА КЉУЧАЛОМ ВОДОМ: Умро у најгорим мукама - када се открило зашто, људи тражили њено ослобађање

ИМЕ Коринe Смит многи повезују са женом која је одлучила да свесно жртвује себе због терора који су преживела њена деца, други је ипак зову бескомпромисном убицом.

22. 07. 2024. у 17:39

Коментари (0)

Шта доноси нова Samsung Galaxy Z серија уређаја?