ТРИЈУМФ ВИДОВДАНСКОГ ИСТОРИЈСКОГ МИТА У РИМУ: Италијанска краљица Јелена, ћерка краља Николе, 1911. говорила је песме о Косову

Пише : Драган МИЛЕНКОВИЋ

21. 01. 2024. у 18:00

СРБИЈА је на почетку 20. века доживела заслужан, али, за многе у Европи, потпуно неочекиван тријумф на Међународној изложби уметности 1911. ( Esposizione internazionale d'arte) у Риму.

ТРИЈУМФ ВИДОВДАНСКОГ ИСТОРИЈСКОГ МИТА У РИМУ: Италијанска краљица Јелена, ћерка краља Николе, 1911. говорила је песме о Косову

Фото: Википедија

Изложба је организована  у циљу прославе 50. годишњице уједињења Италије, исте године када и Други светски сајам у Торину (који је имао више научни фокус). Означио је почетак стварања Националног римског музеја. Опште прогнозе за евентуални успех ових манифестација биле су лоше током лета 1911. због тешких временских услова, као и епидемије колере.

Сајам је био отворен од 29. априла до 19. новембра 1911. године и имао је 7.409.145 посетилаца. Земље учеснице биле су Аустрија, Белгија, Француска, Немачка, Јапан, Енглеска, Русија, Србија, Шпанија, САД, Мађарска и Италија.

На изложби у Торину Србија је представљена у велелепном павиљону који је поново у српско-византијском стилу дизајнирао мајстор српске сецесије Бранислав Таназевић. Уметничка изложба у Риму је, међутим, уз потпуно изненађење модернистичким приступом, остала запамћена, по потпуно оригиналном павиљону, који су, специјално за ту прилику пројектовали архитекта Петар Бајатовић и двојица вајара Иван Мештровић и Тома Росандић. Вајари су помагали архитекти, како би зграду српског павиљона прилагодили жељи да се заједно изложе 222 уметничка дела, од којих су велики део биле уметничке слике српских сликара (Ретроспектива српског сликарства до 1911) и скулптуре, од којих је највећи део исклесао Иван Мештровић у оквиру своје поставке „Видовданског храма“.

Главна награда за вајарство додељена је поставци "Косовског храма", Ивана Мештровића

ПРВА изненађења јавности почела су када се чуло да ће мала група уметника из групе "Медулић", коју је предводио Мештровић, излагати у српском павиљону, а не у једном од два павиљона које је имала њихова држава Аустроугарска (аустријски и мађарски), а још веће је изненађење било када се видело да је поставка коју је формирао Мештровић заснована на српском историјском миту и за Европу „свежим и величанственим“ изненађујућим епским песмама Косовског циклуса, чији текстови су били преведени, објашњени и штампани у каталогу. Српски мит био је толико сличан, али толико, ипак, различит од старих грчких и римских митова, познатих Европи. У каталогу, поставка је имала назив „Косовски храм“, тек касније је заживео назив „Видовдански“. 

Мештровић је одрастао уз деду и бабу у Отавицама, у Далмацији, делу које се назива „Далматинско Косово“, и од рођења је знао напамет све српске епске песме о Косовском боју. Ту у Далмацији, започео је да учи обраду камена код локалног каменоресца, код кога је учио и Тома Росандић. Мештровић је био поборник Југословенства, дошао је рано у сукоб са аустријским властима, а у Београд је први пут дошао 1904. да уради бисту Петра Првог Карађорђевића.  

МЕЂУНАРОДНА јавност, окупљена у Риму, посветила је можда и већу пажњу српском павиљону, јер је на његово отварање дошао италијански владар Виторио Емануел Трећи од Савоје, са супругом Еленом (у ствари Јеленом, ћерком црногорског краља Николе Петровића). Јелена је са Надеждом Петровић, Мирком Рачким и другим сликарима, гласно говорила епске песме о Косову, које је знала напамет, и оставила тако утисак на све присутне, посебно новинаре.

АРХИТЕКТУРА И ПОЛИТИКА

СТРУЧНЕ  оцене кажу да је архитектура српског павиљона на изложби 1911. у Риму „прва грађевина, која материјализује идеју југословенства и најаву модерне архитектуре будуће Југославије“. То је, тврди се, прво одступање од српско-византијског стила, са којим се Србија појавила ван својих граница. Павиљон, заједно са делима у њему везана за косовске теме, био је нови ангажовани начин да се уметношћу и архитектуром утиче на друштво и политику.

Одушевљење је било велико када се убрзо чуло да је жири главну награду за сликарство доделио аустријском сликару Густаву Климту, а за вајарство награђена је поставка „Косовског храма“, коју је урадио Мештровић.

„Видовдански храм никада није изграђен (Мештровић је желео да он буде на Газиместану, између Лабе и Ситнице, где се одиграла битка), али је поставка и касније дрвена макета храма јасно говорила о његовој велелепности и оригиналности. 

Спомен-маузолеј, а не верски објекат требало је да буде дуг око 250, а широк око 200 м. Храм је замишљен као комбинација египатских, грчких и римских паганских храмова. Улаз у храм је исти као и код египатског храма. Висока врата на чијем врху се налази фриз са девет симетрично распоређених коња и соколова (мотив из песме "Смрт мајке Југовића"), већих од природне величине. С леве и десне стране огромног улаза су два мања улаза са леве и десне стране, кад се уђе на главна врата, налик нишама. Када уђете у дуги ходник (око 100 м) наћи ћете се у колонади каријатида изнад којих је плаво небо. Жене допола наге, без изражених сексуалних атрибута, представљају удовице, мајке и сестре погинулих јунака. (На степеништу са унутрашње стране улаза у Народни музеј у Београду из Васине улице, могао је да се види део тих каријатида).

НА КРАЈУ овог отвореног ходника уздизала би се петоспратна кула која у својој основи има квадратни облик. Сваки спрат био би сачињен од по двадесет поређаних у реду каријатида (мишићавих мушкараца) од белог мермера. На свакој страни света би било по пет каријатида. Први спрат би имао највише каријатида, други мало мање, док би пети имао каријатиде у људској величини. Овај торањ симболизује душе косовских јунака који се уздижу на небеса.

Фото: Википедија

КОЛОНАДЕ Део павиљона Краљевине Србије на међународној изложби у Риму, 1911.

Кроз кулу би могло да се уђе у део храма који подсећа на римски Пантеон. Овде је требало да се налази монументални споменик Краљевићу Марку на Шарцу висок око 5 м, једини познати споменик овом српском витезу. Поред њега би ту било још око сто скулптура међу којима кнез Лазар, Милош Обилић (ова скулптура се налази у атријуму Народног музеја у Београду), Срђа Злопоглеђа, Бановић Страхиња и други историјски и неисторијски ликови из Косовског циклуса народних епских песама. Неке од ових скулптура могуће је било видети у Народном музеју у Београду и народном музеју у Крушевцу. Затим два рељефа, под називом "Розафа" – "Зидање Скадра" и "Косовка девојка". Поред овог великог централног дела са огромном куполом, са леве, десне и чеоне стране налазиле би се три мање дворане, опет засвођене куполама. Када би се храм гледао са висине, ова централна дворана са три мање дворане, изгледала би као православни крст са три једнака крака. Овај мотив је преузет из православне црквене архитектуре где основ темеља сваке цркве изгледала као уписан једнакокраки крст.

СА СПОЉНЕ стране од улаза налазила би се колонада стубова која у ствари подупире  каријатиде које су са унутрашње стране. Спољашњост храма украшавају рељефи који приказују сцене из Косовске битке у дводимензионалној техници. А све то опкољавају статуе седећих лавова (опет њих девет из песме "Смрт мајке Југовића").

После Римске изложбе 1911. у Србији је био формиран Државни одбор за уметничке послове Србије и југословенства, у чијем програму је била и изградња маузолеја, али је наступио Први балкански рат. Те исте године је макета која је одрађена у размери 1:50 први пут и представљена јавности у Београду, а затим и на XI Бијеналу у Венецији 1914. године. Макета је 1915. године, у склопу велике ратне изложбе изложена у Музеју Викторије и Алберта у Лондону. Макети храма се након серије изложби тридесетих година 20. века губи сваки траг. Макета је пронађена у лучком складишу у Њујорку, не зна се тачно када. Враћена је у Београд, година је такође непозната. Поклоњена је музеју у Крушевцу, поводом шест векова од оснивања града 1971. године. Данас је изложена у Народном музеју у Крушевцу.

СУТРА: НАДМОЋ СССР И НЕМАЧКЕ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА: Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

"ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА": Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је данас као срамно то што је Парламентарна скупштина Савета Европе дала зелено светло да тзв. Косово буде примљено у пуноправно чланство Савета Европе.

05. 05. 2024. у 23:50

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)