СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ЕКСПО СТАРИЈА ОД ОЛИМПИЈАДЕ: За становнике Земљине кугле деценијама су биле много интересантније, привлачније и узбудљивије

ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА у свету је почела такозваном Првом индустријском револуцијом, за коју се узима да је започета 1764. године у Великој Британији, када је Џејмс Ват конструисао парну машину.

Фото "Википедија"

Само је 61 година прошла до дана када су Џорџ Стивенсон и његов син Роберт пустили у погон Локомотиву број 1, која је од 1825. превозила путнике од Стоктона до Дарлингтона.

Неколико мањих изложби било је одржано у европским градовима у 18. веку, али се незванично сматра да је прва велика индустријска изложба била одржана у Прагу, престоници Бохемије, дела Хабзбуршке монархије. На њој су били изложени производи из 49 региона краљевине, међу којима је било највише текстила, огледала и накита. Изложба је организована тако да се током ње у јуну 1791. одржи и крунисање краља Леополда Другог, који је тада носио титулу светог римског цара, а поред Бохемије владао Хрватском, Немачком, Мађарском и другим територијама. Поводом изложбе и крунисања, у Праг је позван чувени композитор Моцарт, који је за само 10 дана компоновао своју мало познату оперу  La clemenza di Tito,  коју му је наручио Краљ Леполд Други, ту је Моцарт и оболео вратио се у Беч и умро у децембру те године.

МНОГО већа је била „Француска индустријска изложба“ одржана од 1. маја до 29 јуна 1844, уз 3.960 учесника, која је имала веома строга правила и представљала први узор како треба да надаље изгледају такве изложбе. Нису прихватане пријаве оних који нису сами произвели оно што желе да изложе, такође није прихватано ништа што није било применљиво у свакодневном животу. Елиминисани су, например, инструменти које су могли да користе само научници, или све што није било „у складу са реалношћу“. И ова изложба је овенчана посебном композицијом „Химна Француској“ познатог композитора Хектора Берлиоза.

Ипак, изложба приређена у Лондону под звучним називом „Велика изложба индустријских производа свих нација“ 1851. године уписана је као прва „Светска изложба“ и као таква је устоличена у званичном списку „Експо“ свих времена. Иако се сматрало да су Британци само имитирали Французе, који су пре изложбе 1791. одржали низ прилично великих изложби, The Great Exibition (Велика изложба) у Лондону, настала по замисли принца Алберта, мужа краљице Викторије заузела је заувек прво место.

ЕКСПОНАТИ су укључивали скоро свако чудо викторијанског доба, укључујући посуђе, порцелан, предмете од гвожђа, намештај, парфеме, клавире, ватрено оружје, тканине, парне чекиће, хидрауличне пресе, па чак и две необичне куће.

Иако је првобитни циљ сајма био „глорификовање вештине у индустријској производњи свих нација“, у пракси се све претворило у „излог“ британске производње: више од половине од 100.000 изложених експоната било је из Британије или Британског царства. Већина посетилаца, такође, били су британски држављани.

Не само да се догађај самофинансирао, већ је чак донео и мали профит. А „Кристална палата“ је била растављена, поново подигнута у једном засеоку у Кенту, а онда је коначно уништена у пожару 30. новембра 1936. Међутим, сећање на њену славну прошлост остало је живо, јер је тај заселак много касније постао део Лондона, а тај део града се сада назива Кристална палата.

Тек је „Међународна изложба“ у Паризу 1867. поставила стандарде, које су касније наставиле да прате и друге земље домаћини тих раних „Експо“. Грандиозност и спектакуларност, велика живост и разноликост, карактерисала је ову изложбу. Место одржавања било је „Марсово поље“ војно вежбалиште, које је још са једним острвом на реци Сени, на коме је такође било павиљона, заузимало површину од 70 хектара. Поред велелепне главне зграде било је придодато чак 100 мањих зграда.

Чувени писци као Виктор Иго, Александар Дима, Ернест Ренан и Теофил Готје писали су текстове за публикације о изложби, што се, вероватно, никада није поновило нигде у свету. Било је 50.226 излагача, а посетиоце су развозили посебни бродови дуж реке Сене, само за изложбу изграђена је нова железничка линија око Париза, а највећи спектакл су била два балона, којима је управљао најпознатији француски фотограф.

Први пут су јавно приказани алати и предмети из праисторије, копије египатских пирамида и споменика, немачки индустријалац Круп приказао је топ тежак 50 тона, Американци су приказали како се користи телеграф. Посетиоце су занимале многе егзотичне биљке, донете из више крајева света, а посебно је посетиоцима демонстрирано како оне могу да се користе за храну, као лекови и у друге сврхе.

А на овој изложби први пут су приказани уметнички предмети, графике и одећа из Јапана, док је јапанска делегација била све време присутна и парадирала у кимонима и са самурајским мачевима за појасом. Интересантно је то да је Јапан 1867. још био званично под изолацијом од света и да су била забрањена путовања, која су почела да се одобравају тек следеће године. Сликари као Пол Гоген, Винсент ван Гог и други директно су тада добили инспирацију за уметнички правац импресионизам. Жил Верн је, видевши демонстрацију електрицитета, почео да пише роман „20.000 миља под морем“.

Изложба је трајала од 1. априла до 31. октобра, а укупни биланс је 9.238.967 посетилаца. Изложба се није исплатила, али све је касније покрила влада на заповест Наполеона Трећег, који је угостио читав низ крунисаних глава и чувених личности, међу којима је најзапаженији био руски цар Александар Други.

Светске изложбе ЕКСПО не само да су старије од Олимпијских игара модерног доба (обновљених 1896. у Атини) читавих 45 година, већ су, једноставно речено, за становнике Земљине кугле деценијама биле много интересантније, привлачније и узбудљивије. Један од главних разлога је чињеница да су у свим народима и на свим континентима одувек приређивана окупљања појединих региона на дане верских светковина, на којима се приказивала и продавала роба, јело се, пило се, забављало, а тек се узгред одржавало и неко спортско надметање. Вашар је вероватно најстарији обичај у свакој земљи у свету, а на енглеском језику се ЕКСПО и даље назива WORLD FAIR ( Светски вашар ).

Прве Олимпијске игре у Атини 1896. окупиле су 60.000 гледалаца, број такмичара је био релативно мали из 14 земаља, а једини шеф државе из иностранства, уз грчког краља Ђорђа, био је српски владар Александар Обреновић. Требало је да прође много година, да се саобраћајна средства много више усаврше да би превезлa радозналце који би гледали спортска такмичења у некој далекој земљи. Тек су Олимпијске игре у Токију 1964. (ето нас поново у Јапану) прве показане целом свету, јер су Јапанци реализовали први сателитски ТВ пренос баш из Токија 1964. Од тада су, уз телевизоре могле да седе читаве породице и да тако повећају популарност спортова, па тако и Олимпијских игара уопште.

СУТРА: СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ ПОСТАЛЕ СУ МЕЂУНАРОДНИ ДОГАЂАЈИ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ДОНОСИ ПРОФИТ И ПОСАО ЗА СВЕ НАС: Србија имала највећи број гласова у сва четири круга гласања за ЕКСПО 2027.

14. 01. 2024. у 18:00

Политика

74 7

ВУЧИЋ: Сезона празника полако пролази, а ми без стајања настављамо да радимо на свим фронтовима мењајући лице наше Србије

14. 01. 2024. у 13:34

Политика

36 121

ЗА ТРИ ГОДИНЕ НАЈВЕЋЕ ГРАДОВЕ НЕЋЕМО ПРЕПОЗНАТИ: Вучић о пројектима који су пред Србијом - "Све да променимо у земљи"

07. 01. 2024. у 12:08

Политика

50 100

МОРАМО ПРЕДСТАВИТИ СРБИЈУ КАО ЗЕМЉУ БУДУЋНОСТИ: Вучић - ЕXПО2027 треба да Србији донесе велику енергију у економском смислу

31. 12. 2023. у 11:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације