Фељтон

ФЕЉТОН - МЛЕЧАНИ ПОКУШАВАЈУ ДА ОТРУЈУ ШЋЕПАНА: Шћепан је слутио да му Млечани раде о глави и ни од кога није примао јело и пиће

Др Јанко Ницовић

27. 12. 2023. у 18:00

МЛЕТАЧКА република свој однос према Шћепану Малом изграђивала је на основу чињенице да је он своје активности почео управо са њихове територије на коју је и касније прелазио.

ФЕЉТОН - МЛЕЧАНИ ПОКУШАВАЈУ ДА ОТРУЈУ ШЋЕПАНА: Шћепан је слутио да му Млечани раде о глави и ни од кога није примао јело и пиће

Три општине на граници Црне Горе, Маине, Побори и Брајићи прве су подржале Шћепана Малог, и у тим општинама преко ноћи је престала њихова власт. Главни “кривац" је био Шћепан Мали и он је од тада постао главни непријатељ Млечана. С друге стране, Република је страховала да Турска не посумња да је реч о млетачкој провокацији која би довела до рата за који она тада није имала довољно снаге. Због тога је приступила свом опробаном начину решавања политичких проблема, онако како је инквизиција радила током историје.

Септембра месеца 1767. године Млетачка република је донела одлуку да отрује Шћепана Малог. Извршење овог политичког убиства поверено је Ђорђу Кадићу из Макарске.

Отров је стигао у Котор, али извршење дела није било нимало лако. Требало је пронаћи поуздану и сигурну личност да га однесе у Маине и изврши поверени задатак што није било једноставно. Шћепан је био окружен оданим људима, а неповерење које је имао према Млечанима сваким даном је било све веће, па је то још више компликовало извршење његовог убиства.

ГЕНЕРАЛНИ провидур у Котору, Ренијер, покушавао је на све начине да одлуку суда Инквизиције спроведе у дело. Тражио је погодну и поуздану личност за то, а таквих није било много. Најпре је покушао преко једног народног лекара, који је раније лечио Шћепана, затим преко једног православног свештеника из Грчке. На крају је покушао и са неком женом. То су биле личности за које су Млечани сматрали да могу стећи поверење Шћепана Малог, али ниједна од њих није успела да му се приближи, из чега се може закључити да је Шћепан слутио да му Млечани раде о глави. Колико је Шћепан био опрезан говоре подаци из једног извештаја генералног провидура из Котора Венецији у којем се каже: “Он је показивао толико опрезности да ни од кога није примао јело и пиће, осим од Вука Маркова и Марка Тановића, понекад је сам кувао. Осим тога, јака стража и дању и ноћу чувала је кућу у којој је становао.”

Међутим, Котор није био једино место одакле су Млечани покушавали да отрују Шћепана Малог. Још приликом доношења одлуке о његовом тровању, то је поверено, како је раније речено, Ђорђу Кадићу из Макарске. Млечани су веровали да ће Шћепан бити мање неповерљив према људима који долазе из Далмације, него према онима који су из Боке Которске, и зато су изабрали Кадића.

Да би остварио поверени задатак Кадић је поступио врло опрезно. Слао је своје људе у Црну Гору да проуче тамошње прилике, али ни они нису успели да се приближе Шћепану.

Затим, дошао је на идеју да ће убиство Шћепана Малог најуспешније извршити личност која је била позната као непријатељ Млетачке републике. Покушао је зато да ангажује чувеног јунака Станишу Сочиницу, којег је Република била осудила на смрт, касније његовог брата Илију и још неке личности које су требале да изврше то дело.

У НАСТОЈАЊУ да изврши свој задатак Кадић је поново упутио неколико својих поверљивих људи у Црну Гору. Један од њих је, чак, и успео да се приближи Шћепану Малом. Узимајући у обзир све чињенице које је добио од тог свог човека, али и чињенице са других страна, Кадић је закључио да његови људи, сами, не могу убити Шћепана, што је био наговештај његовог одустајања од извршења задатка који му је поверен. Ови последњи покушаји ликвидације Шћепана Малог догађају се у време када су турске оружане снаге кренуле на Црну Гору. Због тога, Млечани нису даље истрајавали на извођењу своје замисли његовог смакнућа убеђени да ће то, уместо њих, урадити Турци.

Ако нису успели да га отрују, Млечани су упорно и на сваки начин покушавали да Шћепана Малог уклоне са своје територије, али, ни у томе нису имали много успеха. Наиме, млетачке власти у Котору у прво време су наговарале Шћепана да напусти њихову територију, што је он енергично одбијао. Тако су се Млечани нашли у незгодном положају, с једне стране, нису успели да се реше Шћепана и проблема које је изазвао на њиховој територији, а с друге стране морали су да се правдају скадарском паши за његово присуство на њиховој територији. Скадарски паша, тражио је од Млечана да Шћепана одмах уклоне са своје територије. Генерални провидур Ренијер, да би уверио Турке у пријатељске намере Млетачке Републике, дао је упутство баилу у Цариграду да обавести Порту о Шћепану Малом и мерама које су они предузимали против њега. У новембру 1767. год. млетачки Сенат исто такво упутство је упутио баилу у Цариграду. Млечани су, при томе, уверавали Порту да нису предузимали никакве мере против Шћепана, јер, наводно неће да ратују против султанових поданика. У исто време, док је уверавао Порту у пријатељство и добре намере, Сенат је преко својих посланика у Бечу и Цариграду тражио обавештење о њему, чврсто убеђен да је он агент неке стране државе. Крајем 1767. год. млетачки посланици у Цариграду посетили су руског амбасадора Обрескова и разговарали са њим о Шћепану Малом. Млетачки изасланици нису директно питали какав је руски став о Шћепану Малом, али су напоменули да у кући у којој станује држи руски грб.

ПРИСУСТВО Шћепана Малог на њиховој територији сметало је Млечанима и из других разлога. Бокељи су имали све више симпатија према њему што је за последицу имало покретање отпора Венецији. Православно становништво из Боке упутило је Шћепану “грб и скиптар”, као знак царске власти, и организовало му је слање тајне помоћи. Да би пресекли сваку везу својих поданика са Шћепаном, млетачке власти су донеле наредбу о прекидању свих веза између Црногораца и млетачких поданика и почеле су хапшења сумњивих особа уз упорно настојање да Шћепана уклоне са своје територије. Почетком фебруара 1768. године Шћепан је одговорио Млечанима да га оставе на миру: “Има времена голема како се у ово мјешто находим и не чиним никакве бескутине и ове људе учим да снове у штрах божи (држе)... Сад видим да војску мутите, да харате три комуне који нису никоме сла учинили, него само зато што ја штањем међу њима ...”. Те претње, свакако, нису бринуле Млечане колико чињеница да је становништво тих области било одушевљено Шћепаном и његовим присуством у Црној Гори. Њихова забринутост била је још већа због појачаног интересовања Русије и све више сумње Турске. Међутим, колико год су Млечани настојали да низом мера забране својим поданицима у Боки везе са Црногорцима, они у томе нису никад успели до краја.

ДРЖАВНИ ИНТЕРЕСИ

СРЕДИНОМ новембра 1767. Млетачка република је упутила инструкције и отров генералном провидуру у Котору образлажући свој поступак вишим државним интересима. “Много важни државни разлози налажу да се одузме живот непознатом странцу, виновнику насталих метежа у Црној Гори. Будући да може изазвати још веће метеже и насиље, наш суд налази за згодно и потребно да вам упути у почетку потребно и да наложи Вашој Екселенцији да се дјело изведе на најпоузданији начин, што мање виднији, тајнији и сигурнији. За ову ствар потребна је личност коју ви сматрате вјешту, способну и вјерну ..." каже се у наведеним инструкцијама.

СУТРА: СВИРЕП ОБРАЧУН МЛЕЧАНА ЗБОГ ПОДРШКЕ ШЋЕПАНУ