ФЕЉТОН - НАШ ГЕНЕРАЛ ПОТПУНО КОНТРОЛИШЕ СИТУАЦИЈУ: Милановић је увек имао на уму могућност монтиране игре НАТО контраобавештајаца

Пишу: Љубан Каран и Илија Кајтез

01. 12. 2023. у 05:00

НЕМОГУЋНОСТ да дође до француског генерала Вирота преусмерила је Јована Милановића на то да веома виспрено за контакте придобије његовог шефа кабинета. Међутим, план стварања извора информација тиме није био остварен, на томе је тек требало радити, док успех и даље није био известан, јер је и сам наступ веома ризичан - имао је пред собом искусног обавештајца па класичан приступ постепеног увлачења у обавештајну мрежу није долазио у обзир.

ФЕЉТОН - НАШ ГЕНЕРАЛ ПОТПУНО КОНТРОЛИШЕ СИТУАЦИЈУ: Милановић је увек имао на уму могућност монтиране игре НАТО контраобавештајаца

Јован Милановић у својој канцеларији у Генералштабу Војске СРЈ, Фото Из књиге "Јован Милановић:Највећи српски обавештајац"

Бинел би такав приступ одмах препознао и то би га увредило, па је стога Милановић одлучио да иде директно и „право у метуа, али тек онда када буде био потпуно сигуран да ће Бинел прихватити такву улогу, улогу извора информација обавештајној служби Србије.

Бинел је као школован и искусан обавештајац, који је пре тога учествовао у обавештајним операцијама високог ранга на Блиском истоку, све време био свестан тога да Милановић жели информације. Пиће и опуштена и друтарска атмосфера коју је припремио Милановић само су му помогли да лакше донесе тако важну, тешку, а касније ће испоставити и судбоносну одлуку - да ли да пристане да буде извор информација или да одбије. Наш обавештајац је потпуно контролисао ситуацију и водио је рачуна о својој лажној биографији. Као професионалац није дозволио себи да верује у све што Бинел каже, у све је сумњао и све проверавао. Увек је имао на уму могућност монтиране игре НАТО контраобавештајаца. Милановић је успео не само да сачува тајност свог идентитета, него да саговорника доведе у ситуацију да се сам понуди као извор обавештајних информација.

Није учинио нити рекао ништа компромитујуће за шта би могао да буде оптужен и проглашен за „персону нон грата“.

НИЈЕДАН човек од крви и меса не може бескрајно да издржи толике психолошке притиске и такав исцрпљујући темпо рада који физички умарају због броја рискантних контаката са изворима информација и свакодневне стресне ситуације. Тога је био свестан и Генералштаб Војске Југославије. Обавештајна управа покушала је да генералу Милановићу нађе замену - још у јануару 1998. године обећали су му повратак у земљу - међутим, замисао није успела јер адекватне замене није било. Добио је званичну депешу, практично наредбу, по којој је требало да се врати у Београд након што преда дужност обавештајном официру који ће наставити његову операцију. Али та примопредаја захтевала је поприлично времена. На срећу по обавештајну операцију „Олимпик“ и по Србију, у Генералштабу су веома брзо закључили да замена није могућа и да би представљала велику грешку. Тако су послали другу шифровану депешу којом је поништена она прва, достављена на Бадњи дан, а у којој је дословно стајало да је „безбедност државе важнија од његове безбедности“.

Сазнање да остају у Бриселу Јован и његова супруга прихватили као сусрет са судбином, али природно је и да супруге војних лица брзо науче шта је то наредба и да мора да буде поштована без обзира на то да ли вам се свиђа или не. Породице војних лица су једнако, ако не и више, заслужне за све успехе војних лица и врсних официра, то је онај постојани, гранитни темељ сигурности, издржљивости, снаге и моралне потпоре за сваког официра.[...]

ИМАЈУЋИ у виду значај обавештајне операције „Олимпик“ Генералштаб је послао одличног војног и обавештајног стручњака, најбољег кога су у том тренутку имали и за кога су проценили да је довољно способан да замени генерала Милановића, али испоставило се да то није довољно. Оригинал не можете мењати, он је један и јединствен, уникатан. Иако је био веома добар обавештајац, он ипак није био тако свестрано обучена и утренирана личност која би се могла уклопити у сличну лажну биографију, нити је имао способности да са „лакоћом“ дође до стратешких информација и њихове потпуне провере у датим околностима, као што је то успевао Милановић. А околности су заиста биле специфичне.

Такав обавештајни наступ се не учи у обавештајним школама нити на обавештајним курсевима, па се ни сам профил обавештајца не прави за такве изузетне ситуације.

Ванредне историјске околности траже вансеријске официре и изузетне људе - поштено говорећи, једино је наш Јован имао „су чим пред Милоша“. Није питање било да ли је официр-замена за генерала Милановића добар или лош обавештајац већ да није могао да одигра додељену улогу, ни пре ни након агресије, и с правом је враћен у земљу. Тако је Милановић наставио да ради... .[...]  О томе Милановић каже:

„АВГУСТ  месец је веома карактеристичан јер функционери НАТО  тада користе годишњи одмор. Иначе, НАТО је и поред тога био у сталном заседању због „кризе на Косову“. У НАТО су сви други радили. Радио је Политички комитет директора, заменици амбасадора.

Они по унутрашњој организацији немају право одлучивања. Интензивно су разрађивани планови. Уосталом, то су радили официри и генерали у Команди НАТО у Монсу. Али, они не одлучују; примају инструкције, предлажу опције, решења и обавештавају политички део, НАТО амбасадоре, о готовости.

У току септембра НАТО је већ имао конституисане снаге за агресију, а планови су били готови. Проблем је био недостатак Резолуције Савета безбедности, као правне подлоге за предузимање чина агресије, упркос томе што су САД сматрале да агресија може бити изведена као „хуманитарна интервенција“у складу са главом 7. Повеље УН. У коначном, агресија је тако и изведена. Наш војни и политички врх били су упознати са свим дешавањима у НАТО, политичким и војним одлукама. И поред тога, државни врх је гајио илузије да је могућ споразум са САД, да ће се наћи задовољавајуће решење, и да ће агресија бити избегнута. Појавиле су се сумње у моје информације. Сумњало се да су можда претеране. Веровало се и у овакву могућност, да ако и буде неког војног атажовања, завршиће се са неколико „опомињућих“ удара, и да ће се са Холбруком то „испеглати“.

Драматично сам упозоравао на то да је „црвено светло упаљено“ и да су ваздухопловне и ракетне снаге НАТО на почетним положајима - следи само још извршна одлука коју даје Савет НАТО. Седница је била заказана за 12. октобар, што до пред крај септембра нисам знао.

Наш тадашњи амбасадор у Белгији ми по повратку из Београда преноси сумње државног врха и, упитан шта он мисли о могућој агресији и шта је тачно у информацијама које достављам, наставља: `Агресија је вероватна, али пуковник о томе зна више` (није знао да сам већ у јуну те године унапређен у чин генерала). Информишем га детаљно и кажем да ћу за неколико дана знати датум одлуке.“

ОВО ЈЕ добар пример како државни врх не може да помогне обавештајцу кога су малтене жртвовали али, авај, може да му одмогне и отежа положај. Послали су га у Брисел по логици - ради док те не открију, а касније не знамо шта ће бити са тобом. Оперативац је дао све од себе и успео је, а онда су то они без икакве основе ставили под сумњу. Не постоји ништа горе за оперативца у јеку обавештајне операције од тога да му стигне информација да се у његове податке, до којих тешком муком и уз велики ризик долази, сумња; да државни или војни врх процени да су подаци „надувани“, па тиме и нетачни.

НАДМАШИЛИ И ГЕБЕЛСА

ГЕНЕРАЛ Милановић је у Политичком комитету директора НАТО имао своју „обавештајну логистику“ и стално је  био информисан о  фазама планирања, неслагањима унутар тимова за планирање, лажима Веслија Кларка, главнокомандујућег НАТО, који је непрестано повећавао захтеве за нарастање снага, јер је желео да агресију реализује спектакуларно, по моделу „блицкрига“. Користио је литературу и изучавао немачке планове из Другог светског рата, а обилато му је помагао немачки генерал Клаус Науман, шеф Војног комитета НАТО. У пропагандним активностима користили су Џејмија Шеја, лажљивог Енглеза, портпарола НАТО, коме ни Гебелс није дорастао.

СУТРА: МЕДЛИН ОЛБРАЈТ "УВРЋЕ УШИ" НЕПОСЛУШНИЦИМА ИЗ НАТО

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ТИТО ТРАЖИО БАТИ ДА МУ ИСПРИЧА ВИЦ О ЊЕМУ: Овај одговор је добио од глумца (ВИДЕО)