ФЕЉТОН - КЊАЗ СА ПЕРЈАНИЦИМА БЕЖИ ОД БЈЕЛОПАВЛИЋА: "Удри­те, не ште­ди­те Ка­ту­ња­ни­не, па ни кња­за" - ре­као је војвода Ристо

ВОЈВОДА Ри­сто је по­шао код кња­за Да­ни­ла и у при­су­ству кон­зу­ла Е­ка­ра и се­на­то­ра, како пише Томо Ораовац , ре­као кња­зу:

Орја Лука данас, некада седиште Бошковића и Бјелопавлића , Фото Из књиге "Кадићи од Бована до наших дана"

"Је­си ли чуо, Го­спо­да­ре, за сра­мо­ту ко­ју је по тво­јој на­ред­би на­нио Бје­ло­па­вли­ћи­ма и једном од пр­вих брд­ских по­по­ва, Јо­ван Ма­ша­нов, ка­пе­тан чев­ски. Он је ре­као да си ти   наредио Ка­ту­ња­ни­ма да обеш­ча­сте бје­ло­па­влић­ке же­не, а он осра­мо­ти по­па­ди­ју најугледни­јег брд­ског по­па. Ово су ри­је­чи из­ре­че­не пред Ср­би­ма из сви­ју кра­је­ва Срп­ства.

Ово су увре­де пре­ко ко­јих се не мо­же и не сми­је пре­ћи. Част на­ла­же сва­ко­ме Бје­ло­па­вли­ћу да ову срамоту кр­вљу пе­ре, па сам до­шао код те­бе, Го­спо­да­ре, и с пра­вом тра­жим да за ову срамо­ту осве­тиш Бје­ло­па­вли­ће а се­бе огра­диш од ла­ја­вих ри­је­чи Јо­ва­на Ма­ша­но­ва, јер народ те­бе сма­тра крив­цем, па тра­жи од те­бе и при­сут­ног Се­на­та да јав­но из­об­ли­чи­те Јована Ма­ша­но­ва Ву­ко­ти­ћа као кле­вет­ни­ка и осу­ди­те га на смрт на вје­ша­ла".

Књаз  Данило, међутим, ово није узео за озбиљно. Протумачио је све то као неслану шалу Јована Машанова и  све је свео на ону народну "пас ла­је, вје­тар но­си…"

"На ове ри­је­чи", пи­ше да­ље Ора­о­вац - вој­во­да Ри­сто је од­го­во­рио:

"Кад је та­ко, Го­спо­да­ре, он­да ме­ни и Бје­ло­па­вли­ћи­ма не­ма мје­ста у тво­јој др­жа­ви док кр­вљу не опе­ре­мо наш ва­зда сви­је­тли образ…”

TOMO Ора­о­вац твр­ди да је не­ко­ли­ко се­на­то­ра ко­ји су се у том ча­су за­те­кли код кња­за      Да­ни­ла, ме­ђу ко­ји­ма је био и Јо­ле Пи­ле­тић, са­вје­то­ва­ло кња­зу да од­мах ухап­си Јо­ва­на   Вуко­ти­ћа и ве­за­но­га га кроз на­род спро­ве­де на Це­ти­ње да му се та­мо су­ди, јер дру­га­чи­је не­ће и не мо­же уми­ри­ти и одо­бро­во­љи­ти Бје­ло­па­вли­ће, а по­го­то­ву вој­во­ду Ри­ста ко­ји др­жи до да­те ри­је­чи, ко­ји ће за ри­јеч и гла­ву из­гу­би­ти и си­гур­но је не­ће по­га­зи­ти.    

Док су се­на­то­ри и оста­ли до­глав­ни­ци из кња­же­ве прат­ње по­ку­ша­ва­ли да га уби­је­де да проми­је­ни од­лу­ку и по­сту­пи по во­љи Бје­ло­па­вли­ћа, поп Ри­сто Бо­шко­вић ни­је окли­је­вао: испричао је пле­ме­ни­ци­ма ка­ко је те­као ње­гов раз­го­вор са кња­зом и ка­кво му је обе­ћа­ње на кра­ју дао, а он­да по­звао Бје­ло­па­вли­ће да раз­би­ју скрив­ни­цу оруж­ја и му­ни­ци­је у Гор­њем манасти­ру остро­шком и на­пад­ну кња­за и ње­го­ву прат­њу.

"Удри­те, Бје­ло­па­вли­ћи, не ште­ди­те ни­јед­но­га Ка­ту­ња­ни­на, па ни са­мо­га кња­за", ре­као је, ка­ко твр­ди То­мо Ора­о­вац, том при­ли­ком поп Ри­сто Бо­шко­вић.

KЊАЗ са пратњом   по­бјег­нe пре­ко По­ви­је и Пје­ши­ва­ца, а за­тим пре­ко Ла­стве и Че­ва на  Цети­ње. У пу­ту је  оста­вио сво­га ко­ња, а цио пр­тљаг му је остао у Остро­гу и Бје­ло­па­вли­ћи су га од­мах раз­јаг­ми­ли, а кња­за го­ни­ли до Пје­ши­ва­ца. Сви Ка­ту­ња­ни су по­бје­гли са кња­зом, или се са­кри­ли и, а  спа­си­ла их је ноћ ко­ја је на­сту­пи­ла већ при ула­ску Бје­ло­па­вли­ћа у Доњи ма­на­стир. Острошком афером, која ће, како ће се касније показати, бити судбоносна за књаза Данила јер ће га, у крајњем, и главе коштати, бавили су се и многи други хроничари, а разлике у описивању овог догађаја, сразмјерне су односу  и блискости аутора црногорском двору и самом књазу. То се, рецимо, јасно очитује у запису Рада Турова Пламенца, који, ослањајући се на казивање Бјелопавлића Бекице Видова Бошковића, тврди да су  на Тројичинданском сабору у Острогу биле присутне и у колу пред Доњим манастиром играле и Стана, жена војводе Мирка, односно снаха књаза Данила , као и његове двије сестре и двије блиске рођаке:

"ЗАТО књаз Данило нареди неким перјаницима", пише Пламенац – да позову и из општег кола неколике женске да попуне коло књажево.

Пошто су се дјевојке и младе невјесте опирале томе, перјаници су их на силу довели: Ово се одмах разгласило проз брцко коло и зачу се један непознат глас који је викнуо: "Шта ово би, Брђани, те нам се пограбише жене и ђевојке ноћас?" Ови глас разјари у ономе скупу буку и негодовање које је трајало цијеле ноћи...

"Шта ово учињесте ноћас од нас?", упитао је бјелопавлићки  сердар Блажо Р.Радовић чевског капетана Јована Машанова Вукотића , а зета Кадићког, кад га је ујутро срео пред Доњим манастиром.

"Учињесмо што нам је воља била. Ноћас сам ти  лежа са снахом те сам обрља гаће од ње, но дођи да ми их опереш - одговорио је Вукотић, што је, како закључује Пламенац „проузроковало велике несретне посљедице“.

Покушај Бјелопавлића да се одуже књазу Данилу за нанесену  срамоту и увреду цијелом племену није тек тако прошао. Одмах по доласку на Цетиње сакупио је неколико хиљада  Катуњана и других племена и са њима кренуо на зорне Бјелопавлиће. Одлучио је да их жестоко казни, а посебно пријатеље Бошковиће са Орје Луке и зета Риста као коловођу побуне.

ОДЛУЧНИ да пру­же от­пор кња­зу Да­ни­лу, да се бра­не и ако тре­ба из­ги­ну до по­сљед­њег, наводи се у књизи „Зеко Мали“ Буда Симоновића, Бо­шко­ви­ћи су се за­тво­ри­ли и забарикадира­ли на Ор­јој Лу­ци у ку­ћи Ви­да Но­ва­ко­ва Бо­шко­ви­ћа, као нај­твр­ђој и нај­згод­ни­јој за од­бра­ну. Иако је знао да се на­ред­ба ње­го­вог при­је­ког бра­та мо­ра из­вр­ши­ти, да све Бошко­ви­ће мо­ра по­хва­та­ти и по­би­ти, а имо­ви­ну им по­пљач­ка­ти и по­па­ли­ти, вој­во­да Мир­ко Петро­вић ипак ни­је жу­рио пре­ма Ор­јој Лу­ци. Ни­је му би­ло ла­ко по­га­зи­ти при­ја­тељ­ство са том ку­ћом и пре­вр­ну­ти праг се­стри­ног до­ма, па је за­ду­жио Пи­пе­ре, на   че­лу са Јо­лем Пилети­ћем и Мар­ком Ма­та­но­ви­ћем, да они уда­ре на Ор­ју Лу­ку.

Ка­ко је и Јо­ле Пи­ле­тић био ве­ли­ки при­ја­тељ са Бо­шко­ви­ћи­ма и по­бра­тим са по­пом Ри­стом, он му по­ша­ље ро­ђа­ка Дра­ги­ћа Пи­ле­ти­ћа са по­ру­ком да су се сви Бје­ло­па­вли­ћи пре­да­ли и да је на ње­га и ње­го­ве ро­ђа­ке кре­ну­ла сва кња­же­ва си­ла, да му је от­пор  уза­лу­дан и бесмислен - ува му­шко­га од Бо­шко­ви­ћа не мо­же уте­ћи и гла­ве се на­но­си­ти.

"Дра­гић Пи­ле­тић у по­сљед­њем тре­нут­ку ус­пи­је да до­ђе до за­тво­ра Бо­шко­ви­ћа и овим кроз пу­шкар­ни­цу са­оп­шти Јо­ле­ву по­ру­ку", пи­ше То­мо Ора­о­вац.  

"ВОЈВОДА Ри­сто је био упо­ран да се бо­ри и по­ги­не, али на на­ва­љи­ва­ње Ви­да Но­ва­ко­ва и   по­па Ђо­ка при­ста­не и у по­сљед­њем ча­су на­пу­сте за­твор и по­бјег­ну пре­ко ри­је­ке Зе­те под за­шти­том пу­шча­не ва­тре. На бр­ду Та­ра­шу срет­ну их Ка­ле­зи­ћи и узму у за­шти­ту од  црногорске вој­ске. Сју­тра дан се Бо­шко­ви­ћи­ма при­дру­жи не­ко­ли­ко ви­ђе­нијих  Се­ку­ли­ћа, Ра­ду­ло­ви­ћа, Ву­ко­ви­ћа и Ла­ки­ћа. Де­вет да­на Бо­шко­ви­ћи су се кри­ли у окол­на бр­да, али гоње­ни кња­же­вом вој­ском бу­ду при­мо­ра­ни на­пу­сти­ти Бје­ло­па­вли­ће и по по­зи­ву, а на бе­су и вје­ру Сел­ма­на-аге Ме­ћи­ку­ћи­ћа, скло­не се у Спуж.

По­сли­је не­ко­ли­ко да­на, по тра­же­њу кња­за Да­ни­ла, бу­ду укло­ње­ни из Спу­жа и пре­ве­де­ни у Под­го­ри­цу на вје­ру и бе­су Али­ла Спа­хи­је Ле­ки­ћа, за­по­ви­јед­ни­ка Под­го­ри­це, Зе­те и Спу­жа”.

Књаз Да­ни­ло је с вој­ском при­спио на Ор­ју Лу­ку кад су по­бу­ње­ни­ци већ би­ли да­ле­ко одмакли. Огор­чен што је остао пра­зних ша­ка, што су му Бо­шко­ви­ћи ума­кли, на­ре­дио је одма­зду:

- Има­ње Бо­шко­ви­ћа од са­да је др­жав­но, а њи­хо­ве ку­ће да се од­мах за­па­ле и уни­ште…

Вој­ска је истог ча­са из­вр­ши­ла на­ре­ђе­ње...

ТУЖАН ПРИЗОР

ПО ТВРЂЕЊУ То­ма Ора­ов­ца али и други хроничара,  књаз је  лич­но узео уга­рак и за­па­лио ку­ћу зе­та, по­па Ри­ста Бо­шко­ви­ћа. Ораовац је забележио и сведочење војводе

СУТРА: ОБЕСНИ КЊАЗ НЕ ШТЕДИ НИ НЕЈАКЕ СЕСТРИЋЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - КАДИЋИ НИСУ ДРЖАЛИ ДО ВЛАСТИ СА ЦЕТИЊА: Кадићису били задрти племеници и нису имали блиске везе са владикама и Црногорцима

02. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПРВИ СУКОБ КАДИЋА СА КУЋОМ ПЕТРОВИЋА: Скидања турског топа са спушке тврђаве изазвао је сукоб коме ће припасти слава

01. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - КЊАЖЕВ УДАР НА ПИПЕР ОПОМЕНА : Данило је од пр­вог да­на своје вла­да­ви­не на оку по­себ­но др­жао Бје­ло­па­вли­ће и Куче

03. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - ЊЕГОШ ПОСВЕЋУЈЕ ПЕСМУ ХРАБРИМ БЈЕЛОПАВЛИЋАМА: По многим историсјим изворима израз Бован је"служио код старих Срба за ознаку идола

31. 10. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације