ФЕЉТОН - СРАМОТНО КОЛО ИСПРЕД МАНАСТИРА У ОСТРОГУ: Чим је Даница ушла у со­бу код кња­за, он је згра­би и обо­ри на кре­вет...

Пише: Милан Стојовић

04. 11. 2023. у 18:00

ДО ПРВОГ сукоба Кадића и Бјелопавлића са књазом Данилом ће доћи након оног срамотног кола у Острогу о Тро­ји­чи­ну дне (5. ју­на по ста­ром ка­лен­да­ру) 1854. го­ди­не.

ФЕЉТОН - СРАМОТНО КОЛО ИСПРЕД МАНАСТИРА У ОСТРОГУ: Чим је Даница ушла у со­бу код кња­за, он је згра­би и обо­ри на кре­вет...

Доњи манастир Острог, цртеж и 1844. године, Фото Из књиге "Кадићи од Бована до наших дана"

Књаз  је са прат­њом и сви­том и фран­цу­ским вицекон­зу­лом у Ска­дру, Ијасентом Ека­ром, као го­стом, сти­гао у Острог на ве­ли­ки тро­ји­чин­дан­ски са­бор, на ко­јем су се, ка­ко пи­ше Томо Ора­о­вац, по тра­ди­ци­ји, сем Цр­но­го­ра­ца оку­пља­ли и Хер­це­гов­ци, Бо­сан­ци, Бо­ке­љи, Арбанаси и старо-Ср­би­јан­ци. На­род се ту по три да­на ве­се­лио и ко­ло се пред до­њим ма­насти­ром ни­је распушта­ло.

„Ко­ло се свр­ши­ло у нај­ве­ћем ре­ду и пу­ном рас­по­ло­же­њу“ - пи­ше То­мо Ора­о­вац. „Сју­три дан кроз на­род се про­ни­је­ла стра­шна и сра­мот­на ри­јеч, ка­ко је Јо­ван Ма­ша­нов Ву­ко­тић, по на­ра­ви про­клет и зао чо­вјек, ре­као 'да је сва­ки ле­жао са сво­јом’, а он са по­па­ди­јом по­па Јова­на Ра­до­ви­ћа, да су ово Ка­ту­ња­ни учи­ни­ли по на­ре­ђе­њу кња­за Да­ни­ла да се ме­ђу Бјелопа­вли­ћи­ма ро­де јун­аци као Ка­ту­ња­ни. Због ових гад­них ри­је­чи узру­јао се цио на­род и свак се за­бе­зек­ну­то пи­тао: шта ово зна­чи и к че­му све ово во­ди.”

ПО ЗАПИСИМА и ка­зи­ва­њу неких других хроничара овог догађаја, ко­ло се уве­че оку­пи­ло у дво­ри­шту ис­пред До­њег ма­на­сти­ра гдје је на­ло­же­на ве­ли­ка ва­тра, јер дру­гог освје­тље­ња ни­је ни би­ло. Они ри­јет­ки ко­ји су, сем кња­же­ве нај­у­же прат­ње и сви­те би­ли по­зва­ни да гле­да­ју ко­ло и ужи­ва­ју у тој ље­по­ти, од­мах су опа­зи­ли да се ту игра не­ко дру­го ко­ло, а    по­себ­но им је за­па­ло за око ка­ко књаз не сме­ће по­гле­да са се­стре То­до­ра Ка­ди­ћа, Да­ни­це, ко­ја је би­ла уда­та за по­па Пу­ни­шу Па­ви­ће­ви­ћа, си­на чу­ве­ног ју­на­ка Ба­ја Ра­до­ва­но­ва Павићеви­ћа (по­ги­нуо је од Жу­пља­на и ка­жу да је Ње­гош лич­но тра­жио од Бје­ло­па­вли­ћа да га осве­те, што се и оства­ри­ло).По ље­по­ти јој на­гор­ки­ња ви­ла ни­је би­ла прилична  па су  је зато изгледа, и звали Вилајета.Очи свих на томе скупу заустављале су се на њеној љепоти, којој није било равне ни Брђанке ни Црногорке.

О догађају  који се збио под Острогом  о Тројичину   дне 1854. године  до сада је написано много верзија, а нама се у вези са овим  чини посебно интерeсантним  сјећање бана Новице Церовића, које је у свом фељтону, објављеном седамдесетих година прошлог вијека у титоградском листу „Побједа“, о овој значајној личности  црногорске историје, који је уживао велики углед и био дио извршне власти код три владара из династије Петровић (Владике Рада, књаза Данила и књаза Николе)  пренио Дука Лондровић.

ЦИТИРАМО: „По­што су Ви­ла­је­тин брат То­дор Ка­дић и муж, поп Па­ви­ће­вић, би­ли на стра­ни опо­зи­ци­је, књаз, оча­ран Ви­ла­је­ти­ном ље­по­том, до­ђе на ни­ске ми­сли. Те ми­сли по­вје­ри својем со­ба­ру — пер­ја­ни­ку Ми­ћи, ко­ли­ко се Но­ви­ца Це­ро­вић сје­ћао. Кња­же­ву   ми­сао прихва­ти­ше и дру­ги у ње­го­вој прат­њи.

По Кња­же­вој 'клоп­ки’ би ре­че­но да по­сли­је ва­ша­ра код ма­на­сти­ра оста­не три­де­сет ђе­во­ја­ка и жена са Ви­ла­је­том Ка­дић, као да би ви­ђе­ле ико­не ко­је је књаз до­нио на дар Остро­шком ма­на­сти­ру, ко­ји је у Омер-па­ши­ном по­хо­ду био ра­зу­рен. Кад се смра­чи, књаз се по­ву­че у сво­ју со­бу за спа­ва­ње. Пер­ја­ни­ку Ми­ћу ре­че да му до­ве­де Ви­ла­је­ту. Ви­ла­је­та по­ђе, не слуте­ћи шта ће је сна­ћи од го­спо­да­ра.

Чим уђе у со­бу код кња­за, он је згра­би и обо­ри на кре­вет. Ја­чи­ну ње­но­га кри­ка ума­њи   пер­ја­ник Ми­ћо за­тва­ра­њем вра­та на кња­же­вој со­би.

По­у­че­ни кња­же­вим при­мје­ром, пер­ја­ни­ци на­ср­ну­ше на оста­ле ђе­вој­ке, ко­је ври­ском брањаху сво­ју не­ви­ност и част, гре­бу­ћи на­па­да­че нок­ти­ма по ли­цу, оти­ма­ју­ћи се из њи­хо­вих за­гр­ља­ја као ср­не из вуч­јих че­љу­сти…”

ШТА СЕ и како те но­ћи стварно до­га­ђа­ло у Остро­гу и шта је од свега онога што је забиљежено  о томе истина те­шко је рећи, тек многи хроничари ка­жу да је по­па­ди­ја Ја­на у раз­бјел зо­ре до­шла под ша­тор у ко­је­му је спа­вао поп Ри­сто. Он је до­че­као бу­дан:

— А ђе си до ово до­ба, сра­мот­на ти по­ги­би­ја пу­кла но­ћас?! — брек­нуо поп Ри­сто.

— Е, не но те­би, Ри­сто Ла­за­рев (ве­ле да га до та­да ни­кад ни­је име­ном зов­ну­ла, та­кав је то био оби­чај код ста­рих Цр­но­гор­ки), што до­зво­ли да се но­ћас пле­ме бје­ло­па­влић­ко сра­мо­ти пред овом све­ти­њом!

Изненађен оним што је чуо од своје  попадије Јане војвода Ристо Бошковић гласно упита:

— Шта то при­чаш, је­си ли по­лу­ђе­ла?!

—  Исти­ну збо­рим, вој­во­до. Ни­је кња­зу и мо­ме бра­ту би­ло до игре и ко­ла, но до дру­ге работе. Он и ње­го­ви пер­ја­ни­ци су сву ноћ ар­да­ко­ва­ли и на си­лу сва­шта ра­ди­ли са на­ив­ним и не­ви­ним же­на­ма и ђе­вој­ка­ма ко­је си им ти у ру­ке до­дао. Но, пе­ри образ и не дај да ико уда­ри на част те­би и ци­је­лом пле­ме­ну, па та­ман био и књаз цр­но­гор­ски, а мој брат!

Ско­ли­ле по­па Ри­ста цр­не ми­сли. Схва­тио да је све исти­на што Ја­на збо­ри и да га је књаз пре­ва­рио:

— Ни­чи­ја ни­је до ви­је­ка, а сра­мо­та до осве­те оста­је до ви­је­ка! Не­ћеш, Зе­ко ма­ни­ти, та­ко игра­ти са Бје­ло­па­вли­ћи­ма, а ја би­ти жив! — пла­нуо је  поп Ри­сто и из­ле­тио из ша­то­ра да оку­пи гла­ва­ре и бје­ло­па­ви­лић­ке пр­ва­ке.

НА ЊЕГОВ глас су се бр­зо ода­зва­ли и оку­пи­ли сви Бје­ло­па­вли­ћи ко­ји су ко­на­чи­ли код манасти­ра и ту се за­де­си­ли. Поп Ри­сто им све ка­зао шта се де­си­ло. По при­ли­ци, и не­ко други од гла­ва­ра је  ис­при­чао да се ко­ман­дир пер­ја­ни­ка, Јо­ван Ву­ко­тић, већ фа­лио ка­ко су он и ње­го­ви пер­ја­ни­ци, на че­лу са кња­зом, ли­је­по ноћ про­ве­ли у дру­штву не­вје­ста и ђевојака бје­ло­па­влић­ких. Чак се и гру­бо по­спр­ди­вао да је по­сли­је све­га нај­ве­ћи про­блем ко ће им га­ће пра­ти…!

— Ову бру­ку, бра­ћо, мо­же­мо опра­ти са­мо ако но­ћас про­ва­ли­мо ба­ру­та­ну и до­ко­па­мо се оруж­ја да по­би­је­мо све те ко­ји су нам на образ уда­ри­ли, на че­лу са кња­зом! — ре­као  је поп Ри­сто кад је са­слу­шао да­ви­је на Јо­ва­на Ву­ко­ти­ћа и оста­ле из кња­же­ве сви­те и прат­ње, ко­ји су се те но­ћи та­ко ола­ко по­и­гра­ли са ча­шћу њи­хо­вих се­ста­ра и же­на.

И То­мо Ора­о­вац пи­ше о збо­ру Бје­ло­па­вли­ћа на ко­је­му се ви­је­ћа­ло ка­ко да се спе­ре   ља­га и сра­мо­та, да су нај­по­сли­је за­кљу­чи­ли да поп Ри­сто Бо­шко­вић, као вој­во­да бје­ло­па­влић­ки, во­де­ћи стар­је­ши­на и се­на­тор, за­тра­жи об­ја­шње­ње од кња­за је ли исти­на то што при­ча Јован Ву­ко­тић. Ако ни­је, да за ње­га од кња­за за­тра­жи смрт­ну ка­зну, вје­ша­ње, ко­ја се има из­вр­ши­ти од­мах ту пред ма­на­сти­ром на очи­глед на­ро­да и оних ко­ји­ма је на­не­се­на сра­мо­та.

До­го­во­ре­но је та­ко­ђе, да, уко­ли­ко књаз не удо­во­љи њи­хо­вом за­хтје­ву, са­ми узму прав­ду у ру­ке, да по­у­би­ја­ју и кња­за и све Kа­ту­ња­не ко­ји су му до­шли у прат­њи.

КЊАЖЕВ УЖИТАК

ЗАДИВЉЕН ље­по­том цр­но­гор­ске мла­де­жи, књаз Да­ни­ло је на­ре­дио да се иза­бе­ре три­де­сет нај­љеп­ших дје­во­ја­ка и не­вје­ста ко­је би уве­че око ва­тре игра­ле ко­ло са три­де­сет ње­го­вих пер­ја­ни­ка, ка­ко би ука­зао почаст и при­чи­нио ужи­так сво­јим го­сти­ма, при­је свих фран­цу­ском дипломати.

СУТРА: КЊАЗ СА ПЕРЈАНИЦИМА БЕЖИ ОД БЈЕЛОПАВЛИЋА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

УГРОЗИЛИ НОВАКУ ЖИВОТ?! Скандал у Риму, ово је Ђоковић доживео после ударца флашом у главу!