ФЕЉТОН - ЊЕГОШ ПОСВЕЋУЈЕ ПЕСМУ ХРАБРИМ БЈЕЛОПАВЛИЋАМА: По многим историсјим изворима израз Бован је"служио код старих Срба за ознаку идола

НЕМА потпуних и сачуваних података ни о томе када је први пут овдје започело да се гради насеље. Петар Шобајић у својој књизи „Бјелопавлићи и Пјешивци“ (објављена први пут у Београду 1920.године) наводи да је село гдје су живјели Кадићи „остатак из предхришћанског доба“ и додаје , позивајући се на К. Јирчека, да је израз Бован „служио код старих Срба за ознаку идола“.

Враћање Црногораца из боја, Фото Слика Паје Јовановића

У  једном  манастирском запису се наводи да су Кадићи као његови становниции и власници земље у цијелом крају од Слатине и Међица до Рова и Рсојевића,, били узорни домаћини и ратници на  гласу , па су и Турци избјегавали сукобе са њима, јер су били изузетно храбри, сложни као браћа, а у једно вријеме имали су и своју чету. По другим  подацима  они су организовали и прву црногорску  „царину“ на овом дијелу пута за робе које су каравани  преносили даље у унутрашњост и посебно према Оногошту, како се у турско вријеме Никшић звао и по том основу убирали значајне приходе за себе , а много мање  Црногорски двор и ту су почеци први неспоразума.  неспоразума.

До нашег времена остала је сачувана прича да је  у једном тренутку овдје живјело  од 90 до 130 домаћинстава, док  Петар Шобајић у својој етнографској студији  наводи је Бован  шездесетих година деветнаестог вијека бројао 30 до 50 домова.

АКАДЕМИК Зоран Лакић  у својој књизи  „Даниловград  кроз историју“,(издање  „Октоих“ Подгорица и „“Штампар Макарије“ Београд, 2011. године), пишући о „суровом  убиству и драконској одмазди“ за убиство књаза Данила, наводи  да је на Бовану 1860. године живјело око 70 домаћинстава. Момци су били виђени и по љепоти  - на далеко чувени, добри јунаци и још бољи домаћини, наводи Лакић историјске изворе из тога доба и причање старих Бјелопавлића.

Да је ријеч о великом селу и великом братству ,можда највећем у свом времену које је  живјело у Бјелопавлићима ,свједоче и остаци десетина камених зидина, које су 140 година касније прекопавали потомци славних Кадића који су ту живјели прије него је насеље опљачкано, попаљено и и до темеља порушено  од стране  књаза Николе  и  његових егзекутора , које је предводио његов отац велики војвода Мирко Петровић.Све то  у знак одмазде над недужним народом што Тодор Кадић уби књаза Данила због срамоте коју је нанио његовом братству, племену, али и цијелој Црној Гори.

ОСТАЦИ зидина које се и данас виде потврђују да су  ту  живјели врло агилни и способни људи, коју су уз  то  били и прилично имућни , јер су за изградњу својих кућа од камена доводили са мора мајсторе који  су одвајкада  били познати као градитељи најљепштих кућа и палата дуж цијеле јадранске обале.Због свега тога Бован је и словио  као прави престо Брда (Бјелопавлића).

Најљепши опис села Бована из тога времена ,прије погрома и одмах након тог страшног чина , оставио нам је Мићун Павићевић у својој књизи  „На прелому“ коју је са др Матом Ханжековићем – Габријелом објавио у Загребу 1940. године. У поглављу „Освета Кадићима“ , између осталог. наводи да је ту живио „ најљепши сој бијеле  расе. . Кадићи, племићи, витезови, направише од села Бована право витешко насеље, које наликоваше средовјечним градовима. Куле су биле од мрамора и кречног камена, лијепо поређане, готово све на два спрата са гвозденим решеткама на прозорима и дубровачким бравама на вратима. Изнад врата су из камена исклесане змије и орлови. Све бијаше узорно обрађено и његовано.

Село бијаше крцато шенице бјелице, а подруми црвена вина и златна уља. Испод села начичкани виноград до винограда, маслила до маслине, смоква до смокве, јабука до јабуке. Умнина и питомина као на каквом оствру Јужне Италије. Стада претилих оваца и крда говеди притисли драге и пољане, а коњи седленици само што не вриште као помамни од зора и снаге.

НА САМ праг села, као кула стражарница, високо се издизала буква, дебела да је најдуже руке не би могле ошапити. Као да ју је невидљива сила истргнула од њехих другарица, тешких букових шума, и амо пренијела и усадила. Ту букву село је чувало, у њену се хладу одмарало. У њену окриљу збор су зборили и ријечи чинили изабраници и вође племена Кадићи. Али једног дана, изненада, буква, стара преко двије стотине година, паде, из коријена ишчупана. Село се као пред неком црном слутњом збуни и поплаши. Кркота Гаврилов Кадић, јунак и првак, који се бавио прорицањем из плећа, рече:     

- Наша се кућа ископала!- Неће остати трага ни у одиве. „

Та буква на Бовану помиње се и у другим причама о Тодору Кадићу и његовим братственицима, које је до сада најцјеловитије обрадио публициста и новинар Будо Симоновић у књизи која је била  многе Кадиће и њихове пријатеље прави путоказ до огњишта предака јер је ова тема дуго скривана, или  пак стидљиво саопштавана.

НЕКА баба пророчица, којој нико не наводи име, наводно је рекла:

Одавно је познато да Бјелопавлићи у вријеме честих буна и ратова вјековима нијесу умирали у кревету,већ у биткама за будућност и слободу свога народа.Прича се да су многи овдје живјели  витешки за само један дан. Дан у којем ће погинути да не би умрли. Да би наставили да живе у свом дјелу и успомени потомака и завичаја., како записа у својој књизи „Манастир Ждребаоник“ професор Милутин Вековић.

Такви су , углавном, били и стари Кадићи настањени на Бовану и у Фрутку. Слобода је за Бјелопавлиће била и остала највиши планински врх Црне Горе, казаће пјесник Петар Ђурановић .За Кадиће посебно , јер су вазда били сигурна брана   свакој најезди  турској.

Једно вријеме су  имали и своју чету која је била увијек  спремна за акцију.

НЕПРЕСУШНА  јуначка генеза   цијелих Бјелопавлића и Кадића као једног од водећих братстава у њему ,ако се имајуу виду, разумљиво је  зашто је млади Његош једну од својих првих пјесама управо посветио  овом племену.Ријеч је о пјесми  „Бјелопавлицка“, објављеној  у  књизи „Лијек Јарости Турске“. Написана је у акростиху,јер од  почетних слова сваке реченице   твори пјесму.

Бјелопавлицка

СТВАРАЊЕ ЦАРИНЕ

ЗАБЕЛЕЖЕНЕ су приче старих предака да су Кадићи  управо на Бовану било започели  и стварање прве црногорске царине у овом дијелу земље, Од Бошковића и Калуђеровића, који су на њих били љубоморни, нијесу зазирали.Други су  опет говорили да су до доласка књаза Данила на власт били као и друга  братства, јер одлучност и  храброст  су  долазили до изражаја  тек у бојевима и сударима са непријатељем. 

СУТРА: ПРВИ СУКОБ КАДИЋА СА КУЋОМ  ПЕТРОВИЋА

Препоручујемо

Фељтон

0 17

ФЕЉТОН - БРУКА ПРВОГ СВЕТОВНОГ ЦРНОГОРСКОГ ВЛАДАРА: Освета Петровића је била стравична - Кадићи су стављени ван закона

29. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ОСНИВАЊЕ ПРВЕ СРПСКЕ РЕПУБЛИКАНСКЕ СТРАНКЕ: Пред и у току Великог рата припадници Црне руке сумњичени су за републиканизам

27. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СРПСКА ОПОЗИЦИЈА ТРАЖИ ФЕДЕРАЛНУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Републиканци су боље од радикала схватали сложену националну структуру нове државе

26. 10. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације