ФЕЉТОН - ТАЈНЕ СПИСЕ ДАВАО ТАЈАНСТВЕНИМ ЉУДИМА: Веровао је да ће се после рата родити нови свет слободних људи

ТЕСЛА је имао навику да избегава руковање, љубавна осећања је преусмерио на птице, држао је послугу у хотелу на раздаљини од најмање три стопе (око 91 цм), бацао је оковратнике и рукавице након једне употребе, али имао је и друге строге захтеве.

Фото: Принтскрин

Од хотела је тражио да један сто држе стално резервисан за њега. Никоме другом није било дозвољено да тамо једе. Када би мува слетела на сто, морали би поново да га поставе и да донесу нов тањир. Када се радило о новцу, Тесла је такође показивао малу способност да се суздржи.

Скоро осамдесет година стар, Тесла веома слаб и мршав, написао је песнику  Џорџу Силвестеру Виреку, свом пријатељу дуго писмо разматрајући своје трауме из детињства. „Била је то тмурна ноћ и пљуштала је киша. Мој брат, младић од осамнаест година и интелектуални џин, био је умро. Мајка је ушла у собу, подигла ме и готово нечујно шапнула: ”Дођи да пољубиш Данета”. Приљубио сам своје усне уз ледене братове усне схватајући само да се десило нешто страшно. Мајка ме је вратила у кревет, мало се задржала и са сузама у очима рекла: 'Бог ми је једног подарио у поноћ и у поноћ узео другог'."

За свој осамдесет први рођендан 1937. године, на свечаном ручку организованом у његову част, Тесла је добио и Орден белих лавова од чехословачког министра и Орден белог орла, највећи орден у Југославији, од принца регента Павла, а по наредби краља Петра. Београд му је дао и донацију од 600 долара месечно, која му је исплаћивана до краја живота. И сам веома налик на орла, са дугим кукастим носом научник је  ”наставио је са својим годишњим обичајем (након свечаности доделе награда) да буде домаћин скупини новинара у свом апартману у хотелу "Њујоркер”. Обучен у свој најбољи сако, чаробњак им је тамо прочитао припремљен трактат, наговештавајући своје најновије изуме и планове за ступање у контакт са оближњим планетама.

СВЕГА  неколико месеци касније, у позну јесен, док је преговарао са изасланицима министарстава рата Југославије, Чехословачке, Енглеске, Совјетског Савеза и Сједињених Држава, Теслу је ударио такси. Одбивши да оде код лекара, изумитељ је успео да одшепа до куће. Повремено је лежао скоро шест месеци. Поломио је три ребра. Стога је у мају 1938, још увек у фази опоравка, одбио позив на још једну свечаност доделе награда у Националном институту за помоћ досељеницима, организовану у његову част и Феликса Франкфуртера са Правног факултета на Харварду и Ђованија Мартинелија из опере Метрополитен.

Награду је у Теслино име примио др Павле Радосављевић, професор педагогије на Универзитету у Њујорку. Прочитао је Теслину изјаву, која је очигледно потврдила познату причу из 1885. по којој се Едисон само насмејао на обећан дуг Тесли у износу од 50.000 долара за поновно пројектовање машинерије.

РАСТАНАК СА ГОЛУБИЦОМ

Фото: Википедија

”ЈЕДНЕ  ноћи”, писао је Тесла, ”док сам лежао у кревету, у мраку, решавајући проблеме као и обично, (моја љубљена голубица) улетела је кроз отворен прозор и стала на мој сто. Кад сам је погледао, знао сам да хоће да ми каже да умире. Тада, кад сам примио њену поруку, из очију јој је засијала светлост. Моћни зраци светлости. Кад је тај голуб умро, нешто је нестало из мог живота. Знао сам да је моје животно дело завршено.”

Када је Други светски рат почео, Тесла се осећао све слабије и само повремено је био прибран. У једном од луциднијих тренутака написао је (уз помоћ нећака Саве Косановића) предговор за српскохрватско издање говора потпредседника Хенрија Валаса ”Будућност обичног човека”. Есеј не само што даје слику пророка који замишља бољи свет у будућности, него открива и сукобе и понижења која је доживео у пословању са похлепним индустријалцима који су гомилали капитал на његовим изумима не обраћајући пажњу ни на његову добробит, а камоли на добробит читавог човечанства. ”Из овог рата, највећег у целој историји, мора се родити нови свет који би оправдао жртве људског рода, у коме насиље богатих не би понижавало сиромашне, у коме би производи интелекта, науке и уметности служили друштву за побољшавање и улепшавање живота, а не појединцима за стицање богатства. Тај нови свет биће свет слободних људи и слободних нација.”

СТАРАЦ  је пиљио кроз прозор док су му гипки прсти миловали  перје његовог вољеног белог голуба са крилима смеђих врхова. Иако је био јануар, олуја са грмљавином тутњала је у даљини. ”Ја сам умео боље од тога”, мрмљао је чаробњак док се сунце промаљало кроз облаке и откривало светлуцаво пурпурне, љубичасте, зелене и црвене боје перја на врату још једне од живахних птица које су дошле у посету. Тесла се с љубављу сећао дана које је као дечак провео на имању, безбрижно се котрљајући низ брдо са мезимцем Мачком. Затим су му се ускомешале мисли о насилним свађама са Морганом, о незавршеном петнаестоспратном торњу за пренос и о пријатељу Марку Твену, који је сада имао финансијских проблема. Затраживши новац од Косановића, Тесла га је предао куриру да га испоручи Твену и дао му адресу своје старе лабораторије на Јужној петој авенији, у улици која више није постојала. Пошто није могао да пронађе преминулог писца, дечак се вратио Тесли, али он је игнорисао његово објашњење. Рекао му је да задржи новац ако не може да га испоручи.

Занемаривши плаћање кирије за ствари које је држао у складишту Менхетн, чаробњак је некако успео поштом да пошаље чек на 500 долара за свечаност прикупљања средстава коју је српска црква организовала у Герију, у Индијани. Џ. Џ. Вејлиџ, управник складишта Менхетн, претио је да ће му продати ствари на аукцији. Неизмирен дуг износио је 297 долара. Можда и сувише разочаран да би марио за то, Тесла је игнорисао последње упозорење, па је Вејлиџ испунио обећање и објавио оглас у локалним новинама. Када је видео оглас, Џек О’Нил је пожурио да пронађе Теслиног нећака Саву Косановића, који је тада био југословенски дипломата у Њујорку. Косановић је измирио дуг и наставио да плаћа текуће трошкове (петнаест долара месечно), сачувавши непроцењиво вредно наслеђе од трагичног краја.

Задржавајући се на ивици понора на почетку Другог светског рата, Тесла је наставио да води двоструки живот, састајући се с пријатељима и званичницима кад год је било могуће и дајући своје тајне списе тајанственим људима. Неколико месеци касније умро је. Било је то 7. јануара 1943. Имао је осамдесет и шест година.

КРАЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДИРЉИВО ПОМИРЕЊЕ СРПСКИХ ВЕЛИКАНА: Тесла је је ушао у болесничку собу, Пупину су се сузе сливале низ лице

17. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ТЕСЛА ПРВИ ПОКРЕНУО АУТОМОБИЛ НА СТРУЈУ: Инсталирао возило које се кретало примајући енергију преко антене

16. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - РЕКОНСТРУКЦИЈА ПРОШЛОСТИ И ИШЧЕКИВАЊЕ БУДУЋНОСТИ: Тесла је био 25-30 година испред свог времена

14. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОВАЦ БАЦАО КРОЗ ПРОЗОР: Теслиу су рођаци гледали као екцентрика, а не као највећег проналазача

15. 03. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације