ФЕЉТОН - ДОБРОТВОР СВОЈЕ ПОРОДИЦЕ И ПОЛУБОГ СРПСКОГ НАРОДА: Гонила га је неиздржива жеља да постане кључна личност новог доба

ТЕСЛА се вратио из Париза у лето 1889. у своју нову лабораторију у близини улице Бликер.

Тесла поред новог система трансформатора, Фото Музеј Николе Тесле

У истој улици где је био и један од Едисонових изложбених простора, лабораторија је заузимала читав четврти спрат једне шестоспратне зграде на Јужној петој авенији број 33-35 (која се данас назива Западни Бродвеј). Истовремено, живео је по хотелима, и уселио се у Асторију, отмено петоспратно здање крај трамвајске линије у самом центру града.

”Некако ми је тешко да се дописујем с дамама.” Иако је понекад и писао сестрама, углавном је само слао новац, а свака од њих упорно би одговарала да га моли да пошаље неку личнију реч од ”јединог брата” ког имају. Током деведесетих година, Тесла је послао неколико хиљада форинти, у пошиљкама од 150, што је приближно било једнако износу шестомесечног закупа доброг стана, или шестомесечној заради радника у Србији.

Ујак Пајо је понекад слао боце европског вина свом избирљивом сестрићу, ком није одговарао избор америчких вина. Нестрпљиво чекање тих пошиљки, за Теслу је било попут ”ишчекивања месије”.

ОСИМ повремених одлазака на вечеру са пријатељима попут Томаса Комерфорда Мартина или неопходних путовања у Питсбург, проналазач је готово све будно време проводио у лабораторији. Његов партнер, Алфред С. Браун, навратио би да му помогне по потреби, али Тесла је углавном радио са једним или двојицом помоћника или пак сам. Обичај му је био да ради седам дана недељно, током читавог дана, а престајао је само да би се освежио у хотелу или због неодложног састанка. Како је одабрао монашки живот, а гонила га је неиздржива жеља да буде кључна личност новог процвалог доба, чаробњак је волео да ради ноћу, када му ништа није одвлачило пажњу, а концентрација се појачавала.

Сада је био слободан, те је почео истраживања на бројним засебним, али повезаним пољима. Као експериментални физичар, почео је да проучава разлику између електромагнетних и електростатичких појава, као и однос између структуре етра и електрицитета, материје и светлости. Као проналазач, почео је да конструише опрему за производњу изузетно високих фреквенција и напона и за трансформисање једносмерне у наизменичну струју, и обратно, као и за стварање уједначених осцилација. Тесла је, такође, желео да нађе нове методе производње светла и да истражи идеју бежичне комуникације. Пошто је већ био забринут због оскудице природних ресурса, ограничене количине угља и дрвета, Тесла је проводио безброј сати размишљајући, преиспитујући и понављајући открића других, критикујући или унапређујући њихове проналаске, али и стварајући сасвим оригиналне творевине. Његов циљ био је под утицајем теорије еволуције и прагматичног начина размишљања: желео је да створи механичка средства којима би се човечанство решило непотребног физичког рада, како би људи могли да посвете више времена стваралаштву.

ЗА РАЗЛИКУ од Карла Маркса, који је сматрао да радник постаје ”додатак машини”, Тесла је увидео да машине могу да ослободе радника.

Проналазач је, према Теслином виђењу, одувек био и увек ће бити лучоноша људског рода, и управљао је његовом будућношћу напредном технологијом. Људи ће, стога, имати користи, јер ће машине обављати тешке послове, а они ће моћи да се посвете интелектуалним занимањима. Са унапређењем технологије, културна еволуција наступаће све брже. ”Насупрот томе”, упозоравао је Тесла, ”све што је против учења вере и закона хигијене... умањује (човекову енергију).” Нечиста пијаћа вода, посебно, једна је од највећих опасности.

Током следећих осамнаест месеци Тесла је започео рад на већини проналазака којима ће се бавити наредних пола века. Последњих недеља 1889, Мартин се са њим састао више пута да би окончао писање чланка о наслеђу српског научника и плановима за будућност.

Проналазач би до касно у ноћ причао о својој младости и непрекидној борби својих предака да отерају безбожне Турке. Док је Мартин бележио, Тесла је у главним цртама описивао неке своје проналаске, посебно рад на високим фреквенцијама и оригиналне теорије односа између електромагнетизма и структуре светлости. Мартин је покушао да наговори проналазача да представи своје идеје пред Америчким институтом електроинжењера, али Тесла је избегавао да одговори директно. ”А ако вам набавим предавања лорда Келвина? Знам да су она помало тешка, а понекад и нерешива, али верујем да ви, попут Самсона, можете да извучете мед из лавовских чељусти.”

ДВАДЕСЕТ првог јануара 1890. професор Антони преузео је место председавајућег у Америчком институту електроинжењера од Елихјуа Томсона (који је наследио Т. К. Мартина) и годину је започео сопственим предавањем о новим теоријама електричне енергије. Срећан због поновног сусрета са професором, Тесла је дошао на семинар и изабран је за потпредседника. Учествовао је у дискусији која је уследила, а придружили су му се ирски математичар Артур Кенели из Едисонове компаније и Михајло Пупин, професор физике и његов сународник Србин.

Како се управо вратио из Хелмхолцове лабораторије у Немачкој, Пупин није био упознат са размерама непријатељства које је владало између Едисоновог и Вестингхаусовог табора.

Пупин је био из Идвора, српског градића северно од Београда. Многи Пупинови рођаци, као и Теслини, били су ратни јунаци који су се борили с Турцима и чували царство; као и Тесла, и Пупин је избегао војну службу.

Михајло Пупин иселио се у Сједињене Државе 1874. године. Најпре је радио успутне послове, а затим се уписао на Универзитет Колумбија у Њујорку 1878. Пошто је дипломирао 1884. са највишим оценама, дубоко се заинтересовавши за теорију електричне енергије, добио је стипендију за студије у иностранству. Желео је да оде на Кембриџ и студира код Џејмса Кларка Максвела, али по доласку је сазнао да је он мртав већ четири године. Та склоност ка превиђању очигледног изгледа да се провлачила кроз читав Пупинов живот.

После Кембриџа отишао је на Универзитет у Берлину, где је докторирао у области физике. Године 1889. вратио се у Њујорк и постао предавач на Универзитету Колумбија.

ВРАЋАЊЕ ДУГОВА

НОВАЦ које Никола Тесла слао породици у старом крају је делом био поклон, делом отплата дуга ујацима за финансирање школовања и путовања у Нови свет, а осим тога, део новца, углавном оног који је добијен на име европских патената, употребљен је за улагање. Ујаку Петру, који је унапређен и постављен за митрополита у Босни, Тесла је открио да прима бројна писма од уважених личности и да ужива такво поштовање да му је тешко да то опише.

СУТРА: ПОЧЕТАК РАЗИЛАЖЕЊА  СРПСКИХ НАУЧНИКА

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - МОСКВА ОВЛАДАЛА ТЕСЛИНИМ ОРУЖЈИМА: Постоје наговештавају да Руси поседују уређај за контролу времена

04. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ТЕСЛА ЈЕ ПРОДАО МОСКВИ ПЛАНОВЕ ОПАСНОГ ОРУЖЈА: Тесла је имао две тајне лабораторије у којенико никада није крочио

02. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НЕОБЈАШЊИВА ПРИРОДА ТЕСЛИНОГ ЧАРОБЊАШТВА: Теслина креативност није била ограничена на једну раван

06. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГОЛУБОВИ СИМБОЛ РАНОГ БЕЗБРИЖНОГ ДЕТИЊСТВА: Поштанска служба САД издала је 1983. године марку са Теслиним ликом

05. 03. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације