ФЕЉТОН - ЗАОШТРАВАЊА КЛАСНИХ И НАЦИОНАЛНИХ СУКОБА: Утицај Слободана Јовановића у јавном животу Србије је био огроман

Васа Чубриловић

23. 02. 2023. у 18:00

У УНУТАРЊЕ - политичким односима Слободан Јовановић је све више показивао ускосрпске политичке тенденције.

ФЕЉТОН - ЗАОШТРАВАЊА КЛАСНИХ  И НАЦИОНАЛНИХ СУКОБА: Утицај Слободана Јовановића у јавном животу Србије је био огроман

Милан Стојадиновић у време када је био председник владе, Фото " Википедија"

Под утицајем неких чланова Клуба, и више споља, он је одржао и у Клубу једно предавање, тако изразито уско-српско, да сам морао као секретар Клуба да протестујем. На изразито слободановски начин одговорио је на моје приговоре: „Па добро одржаћу друго предавање”. Одржао га је, где је подвукао више општејугословенску страну, решавања међунационалних односа у Југославији, посебице између Срба и Хрвата. После предавања, кад смо се нашли у канцеларији добацио ми је: „Јесте ли сад задовољни?”.

Рекао је то са таквим изразом лица, да сам се насмејао и одговорио му да јесам.

Колико се сећам, оба предавања су штампана. Такав, како сам га приказао у случају ових његових предавања Слободан Јовановић био је уопште кад се оних година расправљало о преуређењу државе. Сам није имао чврсто становиште, у суштини био је уско-српски, шта више уско-србијански расположен. Не једанпут сам од њега и чуо и у његовим радовима прочитао противпречанска мишљења и расположења. Али, сувише је знао као научник, професор уставног права, комплексности међунационалних и међукласних односа у савременој држави, да би се потпуно препустио своме личном расположењу. Зато је више радио под туђим утицајима, под утицајем политичких збивања у дано доба, него по својим личним сазнањима и расположењима. Тако је радио и у годинама пред Други св[етски] рат и у току самог рата. Пратећи његово заузимање у С[рпском] к[ултурном] клубу, његово упорно настојање да стално буде у средини ту неког политичког збивања, где на концу он није водио главну реч, једном сам га упитао: зашто то ради; чему служи његово заузимање за ствари у јавном животу, где не одлучује. Погледао ме је зачуђено, па одговорио:

„Отишао сам у пензију. Шта ћу радити, кад немам више рада на Универзитету. То ми испуњава време” – насмејао сам се на то и одговорио му да посматрано са његовог становишта има право.

ВЕЛИКИ  пријатељ, његов ђак и поштовалац био је М[ихаило] Константиновић. И он је био члан Српског клуба. Млађи колега Слободана Јовановића на Правном факултету у Београду, био је то миран, трезвен и озбиљан научни радник. У Клубу се држао повучено, али је редовно долазио на састанке Клуба. На моје инсистирање одржао је у клубу и једно предавање. У Клубу 1938–1939. није се ништа знало о везама Константиновића са Драгишом Цветковићем мин[истром] социјалне политике у влади Милана Стојадиновића, а после пада Стојадиновића, претседника владе. Међутим Михаило Константиновић помогао је Цветковићу да сврши Правни факултет, одржавао је са њим везе и постао му главни саветник у преговорима са Влатком Мачеком о споразуму око преуређења државе. Кад је после споразума Цветковић–Мачек у лето 1939. постао министар за конституанту у њиховој влади. Константиновић је све ређе долазио на састанке Српског културног клуба. Међутим, одржавао је везе са Слободаном Јовановићем. Не бих се чудио кад бих сазнао да је као саветник Цветковићев о свему обавештавао Јовановића шта се и о чему преговара између Мачека и кнеза Павла Карађорђевића пред подписивање споразума.

Српски културни клуб по саставу својих људи и његовом програму и политичким везама његових људи од почетка је имао опозициони став према намесништву и његовој политици и унутарњој и спољној за време владе Милана Стојадиновића. Колико ја знам, он у лето 1938. није узео учешћа у борби против конкордата, како га је планирала влада Мил[ана] Стојадиновића. Међутим, општа политика владе Милана Стојадиновића није одобравана.

Није се имала никаква веза са људима те владе. У то доба заоштрава се положај и у земљи и у иностранству. У земљи Стојадиновић покушава увођење чвршћег политичког курса.

Сукоби класни и национални се заоштравају. Удружена опозиција у бескрај преговара и договара се, али ни у чему не успева. Преговори између српског дела опозиције и Мачека не успевају. Сукоби су све оштрији. Руководство код Срба све безпомоћније и слабије. Тако почиње од лета 1938. да расте утицај на политички живот у Београду Српског културног клуба, то јест Слободана Јовановића лично.

ПОРАСТ утицаја Сл[ободана] Јовановића у јавном животу Србије од јесени 1938. има више услова и разлога. Што [су] се више заоштравали међународни односи у Европи агресивном политиком фашистичке Немачке и Италије, то се у јавном животу у Београду показује све већа забринутост. Национални сукоби пре свега између Срба и Хрвата су се заоштравали; економска криза из почетка тридесетих година 20. века врло полако се смиривала.

Социјални сукоби [су] се заоштравали. Село, упропаштено кризом, тешко и споро се опорављало. Још теже се опорављала индустрија, банкарство и трговина. У Срп[ском] култ[урном] клубу налазили су се главни представници београдске привреде. Често пута се разговарало, дискутовало, па [су] и предавања држана из привредне проблематике. Ја сам их посебно форсирао, да видимо како стоје ствари. Стојале су да не може бити горе.

Капитали [су] се тешко обнављали, предузећа оживљавала своју делатност. Најтеже [су] се сналазили руководиоци предузећа. Средстава нису имали. Сами [су] се тешко сналазили: па, или су се везали за државу и њену помоћ и њена предузећа и установе, или су се подвргли утицају и надзору страног капитала. У свим расправама о тим осетљивим питањима – како обновити великом св[етском] кризом разорену капитал[истичку] привреду у држави, њихови главни представници у Срп[ском] култ[урном] клубу нису знали дати одговор. Зато су се припијали уз политичке људе и јавне раднике, тражећи од њих савет и помоћ. Добијали нису, па су долазили у Клуб да се о том продискутује [и] нађу решења.

КЛУБ није могао дати одговор на питања пословних људи у Србији, како очувати њихова предузећа, обновити послове, оживети привреду и њима самим вратити поверење у себе.

Они су га били изгубили. Нису веровали ни у себе ни у државну власт, која је била њихова.

Сећам се многих разговора са елитом пословног света у Београду у Клубу. Били су то људи малих знања, још мањих способности, често тешко прикривајући невешто своје уске тежње и интересе, у оквирима општих дискусија. Слободана Јовановића су сви волели и ценили.

Али, он им није могао много помоћи. И сâм мало упућен у привредну проблематику земље оног доба, пре свега се интересовао за давну политику било унутарњу, било спољну.

Привредне проблеме у почетку ја сам покретао. Прво, јер сам [сâм] био заинтересован за њих; друго, занимало ме је како на њих гледа капиталистичка врхушка. Неко време толико сам их форсирао, да ми је Мародић, секретар чини ми се Индустр[иске] коморе једном поставио питање, да ја случајно не одржавам семинаре у Српском култ[урном] клубу из привр[едних] питања Југославије. Насмејао сам се и одговорио, да и тога има.

НОВА ЗАБАВА

СЛОБОДАН Јовановић, од детињства је поред свога оца Владимира,  био у току политичких збивања у Србији. И доцније, кад је постао професор уставног права на Унив[ерзитету] у Београду – и по својој науци и по својим интересовањима, он је увек учествовао у неку руку у јавном животу земље. Кад је одлазио у пензију 1938, пошто је напунио 70 година – он је себи у Српском културном клубу нашао ново занимање, нову забаву.

СУТРА: СВЕ ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЕОБА НАРОДА НА БАЛКАНУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024