ФЕЉТОН - ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ УЛОГА ЖРТАВА И ЗЛОЧИНАЦА: Запад жртве увек бира међу нејаким, малим и слабим народима

Миланко Шеклер

25. 11. 2022. у 18:00

САДА мало „поигравања“ статистиком и простим поређењима, која дају много јаснију представу шта се заиста дешавало током Другог светског рата: На сваких 16 погинулих немачких војника, 15 је погинуло у сукобима са Црвеном армијом, а само један у рату на свим другим фронтовима и сукобима са свим осталим савезничким војскама.

ФЕЉТОН - ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ УЛОГА ЖРТАВА И ЗЛОЧИНАЦА: Запад жртве увек бира међу нејаким, малим  и слабим народима

Европа као да је заборавила да је су Црвеноармејци заузели Берлин, Фото Профимедиа

Немачка војска претрпела је три пута више губитака од Црвене армије, него у борбама других 25 земаља заједно.

Само у једној, Курској бици, против Црвене армије, немачка војска борила се са 50 дивизија, што је два пута више него што је употребила на целом Западном фронту, током целе 1943. године!

Само у Стаљинградској бици, Немачка је изгубила 800.000 војника, што је 7 пута више него на целом фронту у Африци током целог рата!

Искрцавање енглеско-америчких трупа, у лето 1944. године, извршено је само да се не би дозволило Црвеној армији да сама однесе победу над Вермахтом и стигне до Ла Манша, што је било више него извесно.

Битке у Западној Европи током 1944.-1945. нису могле да се пореде са онима на Источном фронту, који је био главни фронт у Европи све до 9. маја 1945. године.

У НАЈОЗБИЉНИЈОЈ офанзиви Немачке на Западном фронту (Арденска офанзива у јануару 1945), учествовале су 73 дивизије Вермахта, док је у исто време на Источном фронту било 179 немачких дивизија. Све време, против Црвене армије, Немачка је ангажовала 80% војника, 68% артиљерије, 64% тенкова и 48% авиона. Дакле, чак и у последњој години рата, већина немачке војске борила се на Источном, а не Западном фронту, који је и задњи отворен.

Од 130 уништених немачких дивизија током читавог Другог светског рата, 104 дивизије уништила је Црвена армија. У бици код Ел Аламејна (афрички фронт), Немци су изгубили 27 пута мање војника него код Стаљинграда, па ипак западни историчари често пореде те две битке као једнаке!

САД су ушле у Други светски рат у новембру 1942. године, и то искрцавањем у Африци и ударом на Италију и фашистичку Француску (Вишијевску), а не Немачку.

Битку код Ел Аламејна, кључну за Афрички фронт, добиле су трупе Велике Британије и Комонвелта, без Американаца.

Трупе Велике Бриатније и Комонвелта су, све до лета 1944. године, биле бројније од америчких трупа и на Западу и на Тихом океану.

И онда се појави неко из САД да негира улогу Црвене армије у Другом светском рату.

Војска, током читаве историје, напада само голоруке, слабе, малобројне и немоћне, који немају ни оружје ни средстава да се бране. На пример, Панаму!    

ОСЕТИЛА је Руска Федерација да уз константно умањење доприноса СССР победи над фашизмом иде све јачи и све бескрупулознији процес „прекрајања“ историјских чињеница и догађаја, који доводе до убрзаног изједначавања нацизма, односно фашизма и комунизма, који за циљ у својој коначници има изједначавање жртве и злочинца, а по могућству и замену њихових улога. То би по мишљењу Запада требало да се зове „помирење“.

Због тога су у последњој деценији били све гласнији захтеви и на крају и вапаји Руске Федерације да се чак и законским актима забране такви покушаји и „блаћење“ жртава, које би се на тај начин још једном „убиле“ и „покопале“ у заједничку гробницу са њиховим злочинцима и убицама.

Руска Федерација не дозвољава изједначавање злочинца и жртве – али каква је судбина огромног дела света који нема ту снагу и вољу?    

Наравно, при томе, жртве увек бирају међу нејаким, малим и слабим народима, у које спадају сви они који желе независност и самосталност. Они, самим тим, пружају неприхватљив и недозвољен „отпор“ прихватању тако благодарног и великодушног партнерства са њима, и то без икаквих услова и задршке, чак и неки приговори изречени у мраку собе и у своју браду могу бити кажњени. Ни то није дозвољено јер се све ослушкује и бележи, и ништа се не заборавља, и извлачи се из архива кад затреба врхушки окупљеној око „свевидећег ока“, које се вијори на великим новчаницама долара и заставама ратним!

(Понекад им за те сврхе западне и велика држава, али незрео народ – као што је Украјина.)    

НЕВЕРОВАТНО  је како се у ЕУ и НАТО потире и губи и ломи сваки критички дух, сваки покушај изношења сопственог става или мишљења јер, на крају, УВЕК руководство те земље-чланице пролази кроз топлог зеца, качењем унапред припремљених етикета на којима пише „фашиста, популиста, диктатор, антиевропејац, противник европских вредности, конзервативац, недемократа, традиционалиста, хомофоб, политички некоректан, некултуран, итд.“ – у крајњем случају „луд и ненормалан“.

Јер, наравно, како неко нормалан уопште може бити ако износи неки свој државни или национални став и интерес, када је једино дозвољено клањати се и бити поданик политичким комесарима и високим представницима окоштале бирократије ЕУ и НАТО, састављене од старих доказаних лавова и бораца за наводне „наднационалне“ и универзалне људске вредности и интересе, који се простим именом зову – интереси „великих“ сила!

КАО и у Орвеловој „Животињској фарми“, све су животиње једнаке, али су неке „једнакије“ од других! Наравно, то се ради перфидно и смишљено, а најчешће тако што се сваки изборни процес у појединој чланици пажљиво прати и држи под контролом и већ у изборној кампањи „подржава“ она страна, партија или појединац, који мора бити „правоверан, доказани и сертификовани“ европејац или натоовац! За све оне за које „европски инквизициони суд“ из сенке није дао позитивно мишљење о „морално-политичкој проевропској подобности кандидата“, нема никакве шансе да се „успну“ на лествици власти у сопственом народу или држави.

Европа као да је заборавила да је су Црвеноармејци заузели Берлин, Фото Профимедиа

За њих, изборни процес и долазак на власт постаје исто што и пењање уз „масну бандеру“, на коју се никада не могу попети, а имају увек само загарантовану улогу „гарнирунга или прилога“, за наводни доказ савршености и супериорности демократије и европских вредности.

Без таквих „жртава“ било би тешко одржати привид стабилности и супериорности илузије о универзалним и једнаким људским и индивидуалним слободама за свакога, као врховним начелима која воде добробити за сваку земљу и сваког појединца.

ВИРТУЕЛНО ЈЕДИНСТВО

БЕЗ икаквих моралних скрупула, у тежњи да обезбеде неко своје виртуелно „НАТО-

-европско-унијско-демократско-усрећитељско“ јединство (јер ту су се већ побратимили „жртве и зликовци“ одавно, односно све „злочиначко--фашистичко-нацистичке земље“, са једне, и „савезничко-ослободилачко-жртвоване земље“, са друге стране), заклињући се у заједничку оданост демократији и слободи, упорно покушавају да то своје новоформирано „братство-јединство“ заливају повремено новом крвљу, независношћу и жртвама, и то увек неких других, мање вредних и потцењених народа и држава.

СУТРА: ЗАПАД ФОРМИРА НОВУ УКРАЈИНСКУ НАЦИЈУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (2)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)