ФЕЉТОН - НДХ ЈЕ БИЛА ПРЕКРИВЕНА МАСОВНИМ СТРАТИШТИМА: Највећи покољ у Јасеновцу био је на Бадње вече и Божић 1941. године

ПРВЕ организације, из којих ће се тек касније створити редовне војне јединице партизанске и четничке војске, стварају се одмах после првих немира у априлу и мају.

Један од јасеновачких логора, Фото Архив породице Гавриловић

У хрватској држави разлози за то су покољ православног становништва и присилно покатоличавање. У Србији и Црној Гори је то револт због прогона српског народа их свих суседних покрајина. У Црну Гору је дошло 5.000 избеглица са Косова, а ту је велики број пребеглих лица из Херцеговине. У Србију је до 1944. дошло 270.000 пребеглица из Хрватске (135.000) и Босне и Херцеговине (100.000). Милош Хамовић у дисертацији о бегунцима у време рата вели да је из Босне и Херцеговине бежало и враћало се између 550.000 и 650.000 људи. Сматра се да је у Србију пребегло у току рата до 400.000 људи. Само са Косова је дошло 100.000, из бугарске окупационе зоне 25.000, италијанске 40.000 и немачке 30.000. Из бугарске окупационе зоне са Македонијом је досељено 50.000 људи, а погинуло 20.000. Око 10.000 Срба је поубијано на територији насељеној Албанцима. Број убијених у хрватском геноциду нова држава 1945. није установила. Обично се, у проценама између "неколико стотина хиљада" и 1.200.000, узима број од 750.000, како су процењивали немачки политичари и војне установе. Влада СР Босне и Херцеговине је званично установила, снимањем из ваздуха, проучавањем експерата, да је у Јасеновцу настрадало укупно 700.000 људи.

ПОСТОЈАЛА је међународна обавеза Југославије да се преброје жртве рата. У том погледу су биле формиране и одговарајуће установе да то обаве. То је, ипак, направљено на брзину, нестручно, са проценама броја жртава одока. Здравко Антонић је 2001. објавио извештаје за Босну и Херцеговину, на основу којих се утврђује да није узиман цео период рата и да је само у неким срезовима детаљније истраживано. "Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача" је већ 15. новембра 1945. поднела извештај "Злочини у логору Јасеновац", што је као књижица објављено 1946. Комисија је испитивала Јасеновац већ у мају и јуну 1945. Испитивали су све преживеле сведоке, којих је остало врло мало. Испитали су око 50 масовних убијања, "па ако броју жртава, које су страдале код тих покоља, прибројимо оне заточенике, који су страдали појединачно, добићемо цифру од око 400.000-600.000. Никада се неће моћи утврдити точан број жртава, које је прогутао Јасеновац, али на основу свих испитивања, које је провела Земаљска комисија, може се закључити да горњи број одговара стварности". Председник комисије је био др Венцеслав Целигој, а секретар др Анте Штокић.

У ЗАПИСНИКУ саслушања на суђењу заповеднику логора Јасеновац, бившем фрањевцу Мирославу Филиповићу Мајсторовићу, крајем јуна 1945, пише да је оптужени изјавио да је "по причању Макса Лубурића, који је вјеројатно водио евиденцију о убијеним Србима, убијено у НДХ кроз ове 4 године око пола милијуна Срба. Овдје су убројени и они који су погинули у борби". Лубурић прави разлику између масовних ликвидација и убијања политичких затвореника. Од пет хиљада политички прогоњених, хиљада се односила на Јевреје. Прављена је разлика према поступку са Хрватима, који су ликвидирани појединачно. Лубурић је стално изјављивао да се "Срби у НДХ морају уништити, јер је то програм који се мора извршити" . У априлу 1945. "вађене су љешине заточеника из Градине и спаљене како би се заметнуо траг" ("Документи о протународном раду и злочинима једног дијела католичког клера", редигирали и издали Јожа Хорват, Зденко Штамбук, Загреб, 1946).

Иако је цела територија хрватске државе била посута масовним стратиштима, главно средиште је било у логору Јасеновац. Пре рата је то "било велико и напредно мјесто.

Становништво је било претежно српско". Они су најпре поубијани, а у варош смештен стални усташки гарнизон. Поред њега су, у овом северном делу Хрватске били логори у више места (Ђаково, Сисак, Стара Градишка, Лепоглава, Лобор).

У ЈАСЕНОВЦУ је пре рата било више радионица индустријског типа и то за производњу цигле, железне робе, коже, мала пилана. Тешкоћа за установљивање тачног броја жртава се састоји у томе што су жртве убијане, бацане у реку, сахрањиване и паљене. Комисија је установила да је почетком 1942. била подигнута "посебна пећ за спаљивање људи, тзв. Picillijeva peć која је брзо порушена. Трагови пепела и кокса у већој количини нађени су на подручју главног стратишта, Градина, на другој обали Саве. Нађена су и колица за превоз пепела у воду". Историчар Радомир Булатовић је 1990. то посебно испитивао и сматра да је ту постојала фабрика за производњу сапуна. Реконструисао је шине од обале до пећи за довоз угља и кокса.

У једном делу логора били су политички кажњеници који нису ликвидирани. Чак је и једна међународна комисија, слично као у Немачкој, састављена од Немаца, Мађара и Италијана, долазила у тај део логора. Део похапшених људи, са женама и децом, убијен је ван логора.

Одмах су се ухапшеници делили на Јевреје, Цигане и Србе. Убијено је око 40.000 Цигана.

Један мали део Цигана, који "су се одликовали марљивошћу градећи насип и зид око логора, усташе су поштеделе, те их превезли у села Градину и Уштице, где су им доделили задаћу да буду гробари и крвници". Становали су у сеоским кућама, "имали добру храну, опијали се до бесвијести". Задатак им је био да копају раке, убијају жртве и покопавају их.

Циганима су дозвољавали да силују жене прије убијања. Усташе су и њих "почетком 1945. све побили да не би остало живих свједока".

НАЈВЕЋИ покољи су вршени 1941. и 1942. Цела 1943. и половина 1944. прошле су у знаку "релативног затишја, па од августа 1944. до априла 1945. поново долазе велики транспорти". Један од највећих покоља био је на Бадње вече и Божић 1941. Последња два дана марта 1945. савезнички бомбардери су бацали бомбе на усташка утврђења у Јасеновцу и том приликом је страдало и 40 осуђеника.

Логори смрти, иако су прогутали највећи део жртава геноцида, мало су утицали на избијање народног устанка, зато што су се стварали након што је поглавник Павелић издао "законску одредбу" за њихово формирање 25. новембра 1941. До тада је талас геноцида већ хуктао целом државном територијом. Логори су, ипак, део једног индустријског система смрти, али први геноцид врше суседи католичке и муслиманске вере на локалној основи.

Све то то је покренуло народни устанак. Он је, заиста, без вођства и упутстава стихијно почео. Без те подлоге никаква идеологија, ни националистичка ни комунистичка, није могла да мало касније организује одреде, бригаде, пукове и дивизије.

СРПСКЕ ЈЕДИНИЦЕ

ПРВЕ устаничке јединице у почетку су биле чисто српске, са незнатним процентом оних који нису били Срби, чак и у Првој пролетерској бригади, формираној 21. децембра 1941. У источној Херцеговини је било око 1% Хрвата и близу 24% муслимана у целом становништву. Срби чине три четвртине народа. Муслимани су у таквим областима хрватске државе преузимали администрацију, давали састав жандармеријских (оружничких), полицијских и усташких јединица. У градовима, посебно у Мостару и Тузли, од почетка постоји сарадња са Србима и комунистима, а по селима само они који су се бојали српске побуне ("Нису Власи ораси, да се дају лако отрести").

СУТРА: ПОБЕДА КОД МОСКВЕ ОТВОРИЛА ЈЕ РАСЦЕП

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - НАРОД ПОДИЖЕ УСТАНАК ЗБОГ УСТАШКОГ ТЕРОРА: Хрватска је постала "огромна крстионица и џиновска кланица"

07. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

1 7

ФЕЉТОН - КРВАВЕ ОРГИЈЕ ВОДИЛИ КАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИЦИ: Папа Пије XII је био обавештен о злочину над српским народом

06. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

1 6

ХРВАТСКА ЈЕ БИЛА КРВАВО ЈЕЗЕРО: Први српски отпор окупацији био је политички, а не оружани

05. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ГЕНОЦИД УЗРОК НАРОДНОГ УСТАНКА: Сломом државе 1941. српски народ је изгубио своју историју

03. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације