Политика
ДА ОСТАНЕМО И ОПСТАНЕМО ЧУВАЈУЋИ КИМ: Српска листа честитала је данас Васкрс
05. 05. 2024. у 15:28
ПЕТКОВИЋ: На Косову угрожено све српско, Христова победа за нас је нада
05. 05. 2024. у 09:20
Тенис
НОВАКУ ЂОКОВИЋУ ШИРОМ ОТВОРЕНА ВРАТА ДО ТИТУЛЕ: Највећи ривал му се озбиљно повредио
05. 05. 2024. у 18:17 >> 18:20
ЂОКОВИЋ УСКОРО ОПЕТ НА ТЕРЕНУ: Познато кад Новак добија ривале за мастерс у Риму
05. 05. 2024. у 11:21
КАКАВ МЕЧ У МАДРИДУ: Швјонтек и Сабаленка одиграле спектакуларно финале
05. 05. 2024. у 10:22
Фудбал
СЕЛЕКТОР СТОЈКОВИЋ ТРЉА РУКЕ: Српски везиста погодио у победи његовог тима
05. 05. 2024. у 16:58
РУСИ ЖЕСТОКО УДАРИЛИ ПО СРБИНУ: "Ко је тај Саша Илић? Шта је он урадио у каријери"?
05. 05. 2024. у 16:13
БИВШИ ИГРАЧ ЗВЕЗДЕ ЛЕЋЕОВ СПАСИЛАЦ: Никола Крстовић донео бод екипи на Сардинији (ВИДЕО)
05. 05. 2024. у 14:54
НА ОВО СЕ ЧЕКАЛО ШЕСТ ГОДИНА: ПСВ постао 25. пут шампион Холандије (ФОТО)
05. 05. 2024. у 14:29
Milan Lekić
03.05.2022. 00:15
И трећи наставак фељтона о Светом Сави почиње се погрешним титулисањем Великог жупана српског Стефана Немање као - српски жупан. У наставку нова грешка: Немања није био заробљеник Манојла I Комнина (1143-1180) због сукоба око рашког (жупанског) трона, већ – српског великожупанског трона, у Котору. Примогенитурни разлог за сукоб Немањиних синова око владарске части нема ниједну потврду у релевантним изворима. Ко боље познаје генеалогију Немањића од Хиландараца и Диоклићана, а тамо у љетописима Немањићке светогорске задужбине као и у Подгоричком наводи се да је Стефан први, а Влкан „втори“ син великог жупана српског, те да је завист разлог братске свађе, док Теодосије каже да Стефан уопште није протеран из Србије већ да је успешно одбранио престоницу Котор, а Вукана натерао на повлачење у гудуре… Вукан није био католик - нити је српска провинција Дукља (део Драчке митрополије) била католичка (фалсификати Барониуса, Тајнера и Рачког) - сахрањен је у Студеници као и најмлађи му син Теодосије… Тобожња улога папе Селестина III у византијско-угарском сукобу је конструкција управника Ватиканског тајног архива А. Тајнера из 19. века, главног фалсификатора папских писама којима су пренаглашавани улога и утицај Римске цркве, посебно папе Иноћентија III, на размеђи 12. и 13. века и током трајања „Латинског царства“. Тај утицај се неколико месеци након пада Цариграда, после тешког пораза крсташа од Бугара, свео само на простор унутар зидина византијске престонице и нешто мало дуж јужне обале Црног мора...