ФЕЉТОН - ФАШИЗАМ НИЈЕ СЛУЧАЈНИ УЉЕЗ: Модерни тоталитаризам се није појавио у Италији и Немачкој, већ у САД још током Првог светског рата

НE MOЖЕМО разумети шта нам се данас дешава ако се не вратимо на оно време "велике победе" антифашистичких савезника после Другог светског рата.

Вудро Вилсон, амерички председник

Кључни догађај је био оно што се после узимало као досетка Винстона Черчила "гвоздена завеса" и из чега је произашао - Хладни рат. Велики обрт, углавном је изгледао као изненађење, али кад се суочимо с чињеницама, онда актуелно "коначно упокојење антифашизма" од стране Западне Европе има своју логику.

Дакле, фашизам није никакав случајни уљез у Европи. "Успон фашизма био је практично неизбежан због либералних опструкција било каквих реформи укључујући планирање, регулацију или контролу", писао је Карл Полањи још 1944. У суштини, искрцавање у Нормандији било је интервенција Запада на стабилизовању либералног система, али није решавање проблема. Јер, фашизам/нацизам јесте, прилагођавајући се, користио и распламсале национализме, архетипске колективне подсвесне приче, али "заправо је улога фашизма била одређена једним чиниоцем: стањем тржишног система". Односно, последицама системске неједнакости у друштву.

САМИМ тим, фашизам је најмање "хировита појава лишена сваког политичког рација". Сама оправдања фашиста такође су заогртана политички актуелним страхом од "баука бољшевизма" који се ширио над Европом. "Говорило се да је Мусолини тврдио како је спречио бољшевизам у Италији, док су статистике показивале да је више од годину дана пре Марша на Рим талас штрајкова већ јењавао... Хитлер је тврдио да је спасао Немачку од бољшевизма. Али, зар није могло да се докаже да је талас незапослености који је претходио његовој власти већ опао пре његовог доласка?... У ствари, у Немачкој и Италији, историја непосредног послератног периода доказала је да бољшевизам није имао ни најмање изгледа на успех."

Али, иза тог шта се тад "говорило" није стајао неоријенти- сан свет. Напротив, фашизму се аплаудирало из колевке либералне демократије. "Римски геније у лику Мусолинија, највећи живи законодавац, показао је многим народима како се може одолети претњи социјализма и указао на пут којим народ може да иде када је храбро вођен.

"УВОЂЕЊЕМ фашистичког режима, Мусолини је поставио смернице за све земље које се директно боре против социјализма", говорио је фебруара 1933. Винстон Черчил. Стари Лојд Џорџ није зазирао да примети како је државни апарат који је створио фашизам "највећа друштвена реформа савременог доба".

Ни британски лабуристи, тада у опозицији, нису били гадљиви према том "достигнућу": "Ја видим само два начина борбе (против незапослености), а један од њих је већ осмислио Мусолини: јавни радови или помоћ. Кад бих ја био диктатор урадио бих исто што и Мусолини", признавао је лидер Лабуристичке партије Џорџ Ленсбери.

Не треба бити сувише критичан према оваквим исказима либералних политичара, јер у суштини "фашизам се (и) појавио као алтернативно решење проблема индустријског друштва" које је стварало "огромне масе радног становништва (које су) пре личиле на утваре које би могле да се јављају у кошмарима него на људска бића". У таквим условима је устаљена чињеница да "ако су радници били физички дехуманизовани, власничке класе су биле морално деградиране".[...]

А ГОТОВО да је заборављено да се модерни тоталитаризам у западном свету није појавио у Италији, нити у Немачкој, већ у Сједињеним Државама и то још током Првог светског рата.

Јер "како би се другачије могла описати земља у којој је основано прво министарство пропаганде у модерном свету; политички затвореници су малтретирани, премлаћивани, шпијунирани, а хиљаде њих су биле утамничене само зато што су се усудиле да изразе своје мишљење; национални вођа је оптуживао странце и имигранте да у амерички крвоток убризгавају "отров издајништва"; листови и часописи су били затварани због тога што су се усудили да критикују владу; готово сто хиљада владиних агената-пропагандиста послато је "међу народ" не би ли канџијом изнудили подршку за режим и рат у који је тај режим ушао; професори универзитета су приморавали своје колеге да се заклињу на "верност домовини"; готово 250.000 професионалних насилника добило је законско овлашћење да застрашују и премлаћују незадовољнике и "колебљивце"; водећи уметници, писци и сликари посвећивали су своја дела прозелитизацији владе", писао је Џона Голдберг у делу насловљеном Либерални фашизам, које је пре деценију било бестселер у Америци.

ТО ШТО Голдберг описује збивало се иза оне чувене изјаве председника Вудра Вилсона (1. април 1917), кад се он спремао да незаинтересовани амерички народ уведе у Први светски рат: "Поведите овај народ у рат, и он ће одмах заборавити да постоји нешто што се зове толеранција. За ратовање је потребна бруталност и безобзирност, и дух безобзирне бруталности ће продрети у саму срж нашег националног живота - заразиће Конгрес, судове, полицајце на дужности, човека на улици." Можете ли се сетити америчког председника за кога бисте рекли да мисли другачије?!

Савремена истраживања показују да је искреност ратних напора либералног Запада против фашизма била крајње сумњива. Овде ћемо навести само неке уверљиве илустрације односа.

"До пролећа 1945. године мање од 2% савезничких бомби је пало на немачке фабрике оружја. Онај други део је бачен на насељене регионе и радничка насеља", налази Шејн Квин у студији насловљеној "Други светски рат је могао да се заврши 1943. године да је савезничко бомбардовање било усмерено на војне циљеве". Позната и важна немачка војна фабрика кугличних лежаја у Швејнфурту, у централној Немачкој, од које је зависила производња тенкова, камиона, подморница, авиона и других оруђа и оружја - за цело време рата "бомбардована је безначајних 22 пута, док је Келн тучен 262 пута, а Берлин је преживео 363 ваздушна напада". Зато после на суђењу у Нирнбергу није било судских поступака за бомбардовање цивилних циљева. Били би основа за незгодна питања.

ФАБРИКА "ТИГРоВА" НИЈЕ БОМБАРДОВАНА

ЗАНИМЉИВ је случај војног комплекса за производњу тенкова у Фридрихсхафену, на југу Немачке, у којем је била и производња чувеног тенка "тигра" који је био одлучно оружје за успостављање предности на руском фронту. "На пример, у пролеће 1943. Хитлер зове Алберта Шпера ( 1905 -1981) министра ратне индустрије, и кад чује добре извештаје каже:

- "Врло добро! Дивно! Кажеш сто десет 'тигрова'. То је више него што си обећао... Колико мислиш, да ћете произвести 'тигрова' следећег месеца. Сваки тенк је важан."

- "Данас смо у Харкову! Иде нам добро", обавестио је Шпера.

А била је то Трећа битка за Харков која је завршена с мартовским топљењем снега 1943. У Харкову - трећем највећем граду Совјетског Савеза - Немци су били надмоћни у људству oсам према један и пет према један у тенковима и Црвеној армији су нанели губитке од 80.000 жртава. Тешки тенк "тигар", о којем Хитлер разговара с Шпером, одиграо је важну улогу у заузимању Харкова, што је било кључно за стабилизовање Источног фронта почетком 1943. Е, тај комплекс који производи "тигрове" није доживео озбиљније бомбардовање све до априла 1944. године.

СУТРА: Весели назив за мрачне радње

Препоручујемо

Фељтон

0 15

ФЕЉТОН - БЕЗОБЗИРНЕ ЛАЖИ О СРБИМА: Што је измишљотина била већа то је била цењенија

21. 03. 2022. у 17:49

Фељтон

3 6

ФЕЉТОН - ПОЧЕТАК ПРИЧЕ О "НОВОМ НАЦИЗМУ": Лаж о логорима је обавила свој прљав посао

20. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

2 2

ФЕЉТОН - ПУЛИЦЕРОВА НАГРАДА ЗА ЛАЖ: Гатман није имао никаквих доказа за објављене текстове

19. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ЛАЖ ЈЕ ЗАЖИВЕЛА НА ЗАПАДУ: Ко су стварни наручиоци агенција за односе с јавношћу

18. 03. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације