ФЕЉТОН - СЛОБОДА ПОСТАЈЕ МОНОПОЛ МРТВИХ: Ништа није опасније од искреног незнања и савесне глупости

ШТАМПА може да претвори лоше принципе у добре, и добре у лоше; може да уништи свако начело и касније да га поново створи; може да спусти анђеле на ниво човека и уздигне људе до анђела.

Би-Би-Си, тајни партнер тајних служби, Фото ЕПА

А то може да оствари са било ким за само једну годину, чак и за шест месеци. Зато није само духовита Твенова досетка да је "новинар онај који разликује истинито од лажног... али који објављује неистину". Пола века касније Џорџ Орвел ће рећи исто: "Ако слобода уопште ишта значи, значи право да људима кажете оно што не желе да чују."

Слобода говора је на крају крајева, по Твену, "монопол мртвих". Ево како је он то описао: "Понекад, моја осећања су тако јака да морам да узмем перо и да их излијем на папир да бих спречио да се њихова ватра не потроши у мени; али све то мастило и напор су узалудни, зато што не могу да објавим оно што пишем. Али када завршим један чланак тог типа, задовољан сам. Мојој измученој души чини добро читати га и разматрати проблеме које би могао да створи мени и мојој породици. Оставићу га далеким потомцима и објавићу га из гроба. Тамо постоји слобода говора и она не може наудити мојој породици."

НАРАВНО, кривица није искључиво, чак ни пре свега на новинарима, јер они раде с политичарима који кључно одређују атмосферу у јавности, а сенатори су "неспособни да схвате разлику између злочина, закона и људског достојанства, пошто су морално слепи". У таквом друштву и са новинарима постављеним у тим улогама "не постоји ништа што добра новинарска обрада не може да уради. Ништа није испод или изнад њеног домета".

Како год то читате, јасно је колика је обавеза медија према истини: у бољем случају да прећути непожељне вести, а у нормалном да "претвори лоше принципе у добре, и добре у лоше; да уништи свако начело и касније да га поново створи", како је то писао Твен почетком XX века, тј. да се почетком XXI века нормалним доживљава - дезинформисање.

ИДЕЈА је да се друштво претвори у мртво море, где се сви таласи и производе и контролишу. Док "удара море (дезинформација) о брегове" и "свеци благо деле" ваља имати на уму оно што је говорио Мартин Лутер Кинг: "Ништа на свету није опасније од искреног незнања и савесне глупости." То је за моћнике употребљивије стање од ропског, што је цинични Гилберт Честертон ставио у две реченице: "Није луд онај који је изгубио разум.

Луд је човек који је изгубио све осим свог разума."

Кад се сад вратимо у нашу реалност налетећемо на социолога Едварда Картина (Edward Curtin), писац књиге раскошног наслова Seeking Truth in a Country of Lies (2020) који медије види као фалангу власти, а посао корпоративних новинара, без обзира на то колико су свесни тога или не, да неупитно "бране владајуће елите... Они ће их критиковати кроз политичке поделе и у зависности од политичке склоности... Али они никада неће напасти основе олигархијског ратног система, јер су они део њега. Њихови послови зависе од тога.

Тако ће Си-Ен-Ен и 'Њујорк тајмс' опсесивно нападати Трампа, док ће Фокс њуз то исто учинити Обами или Бајдену. Ово је игра."

А ТИ МЕДИЈИ су "у основи политички пропагандисти... и напустили су свако претварање да су било шта друго. Они разговарају са својом публиком у самозатвореним вакуумима. Они промовишу поделу која се протеже средином САД, поделу коју су помогли да се створи.

"... Корпоративни медији имају исту свеобухватну политичку функцију: да деле и освајају становништво; да поставе тзв. леве против десних; средњу Америку наспрам Источне и Западне обале; беле против црних; радничку класу против средње класе; мушкарце против жена; мужеве против жена, итд. Да би се људи, који би у стварности требало да буду савезници, међусобно борили. То је класична стратегија завади па владај, коју спроводе главни медији у складу са својим несуђеним мандатом. И све је то усидрено у лажној премиси мита о левици и десници, а са разумним центром негде између. Такав центар никада није постојао. Иако су лево и десно некад могле бити корисне категорије, они су већ одавно надживели своју корисност. Они сада служе само за стварање псеудорасправа."

Из псеудостварности до дезинформативног поретка је само корак. И он је направљен. Сад већ може седам милијарди људских мозгова да се уведе у корона-јавност, а да не може да се постави ниједно логично питање. Чак иако се постави, неће далеко одлетети. Однекуд ће, као птица грабљивица, долетети "факт чекер" и убити га да би све посматраче оставио без наде. Како да преживи Истина у добу Лажи? Питање има смисла, јер ови двоношци који то гледају су Људи само док у њима живи побуњеник.

НЕ МОГУ медији данас да траже избацивање дезинформација из глобалног мњења. Њихова природа и улога коју играју у својим друштвима им то не би дозволиле, чак и ако је намера искрена. Али није искрена. И не може бити. Погледајмо, на пример, тужни случај "великог Би-Би-Сија".

У тајном програму Форин офиса усмереном на "промену става према Русији" и "слабљење утицаја руске државе", поред обавештајних служби, партнери су Ројтерс и Би-Би-Си.

Министарство спољних послова финансирало је Ројтерс и Би-Би-Си у низу тајних програма усмерених на свргавање режима у Русији и подривање руског утицаја у Источној Европи и Средњој Азији, показују документи. Задужбина Томсон Ројтерс и Медијска акција Би-Би-Сија учествују у тајном медијском рату. Делују преко полутајног одељења енглеског министарства под називом Развој медија и супротстављање дезинформацијама (СБМБ)!?

"Би-Би-Си и Ројтерс се представљају као недодирљиви, непристрасни и меродавни извори вести из света", каже Крис Вилијамсон, некадашњи члан парламента, "али су овим документима и једни и други компромитовани у великој мери. Овакви двоструки аршини додатно нарушавају углед политичара естаблишмента и назовиновинара медијских корпорација."

БАСНА О ЖАБИ И ШКОРПИЈИ

КАД у овом добу 2019. године Би-Би-Си покрене иницијативу за спречавање ширења дезинформација колоквијално названих "лажне вести" (post-truth), а придруже се Фајненшел тајмс, Волстрит џорнал, агенције Ројтерс и АФП, Си-Би-Ес, Радио Канада, лист Хинду, то личи на ону басну о жаби и шкорпији. Кад шкорпија замоли жабу да је пренесе преко потока, а она јој каже да не може јер би је "црна удовица" убила. Па, како могу?

Настрадала бих и ја! Кад после те логичне примедбе жаба пристане, и са убилачким товаром дође на пола потока, шкорпија призна: Шта да радим, моја природа је јача од користи за мене и твоје наивне добре воље.

СУТРА: Модерни Минхаузени у медијима

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СУДБИНА СРБИЈЕ ВЕЗАНА ЗА МОСКВУ: Карађорђе није успео да придобије ни Аустрију, ни Француску да помогну Србима

12. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СПАЈАЊЕ СРБА И РУСА НА ДУНАВУ: Улогу словенске браће у Карађорђевим плановима налагала је традиција и реална процена односа снага

11. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РУСИЈА СТРАТЕШКИ НЕПРИЈАТЕЉ: МИТРОПОЛИТ Петар I тражио је стварање Словено-српске државе

10. 03. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације