ФЕЉТОН - РАЗВИЈЕН УСТАНИЧКИ БАРЈАК: У Други устанак ушло се с јачом одлучношћу него у Први

МАЛЕНА група одважних, сабрана у Црнући, затражила је од Милоша да их поведе у борбу.

Таковски устанак, Фото Рад Паје Јовановића

Због многих лоших искустава с Турцима он је био обазрив, такав ће остати целог живота. Већ тада било му је јасно, за разлику од Карађорђа и његових устаника, да се са султаном не може борити, па је одредио циљ - борбу против турског зулума и незаконите управе београдског везира Сулејман-паше. Рачунао је на страну интервенцију у корист Срба, од Русије и Аустрије, и на милост султана. С таквом одлуком упустио се у припреме, намеран да устане на Цвети, познати народни и црквени празник.

"Гордо тиранство" и "муке нечувене у наше време" присилиле су баш кнеза Милоша да осмисли подизање устанка. Није случајно прота Матеја записао на полеђини писма добијеног од Молера: "Неће кнезови ићи, неће - неће имати кад", мислећи на депутацију која је требало да путује у Цариград. Од Обреновићевог доласка у Црнућу ништа није рађено без његовог знања и одобрења. Јато његових првих сабораца чинило је седам личности, према његовом сопственом казивању: Лазар Мутап, Арсеније Ломо, Милић Дринчић, Јован Добрача, Сима Паштрмац, архимандрит Мелентије Павловић, Петар Топаловић, људи Рудничке и Крагујевачке нахије, не убрајајући у њих браћу Јована и Јеврема и још неколико момака. Сви су били окупљени у његовом скромном дому.

ЗА РАЗЛИКУ од договора у Рудовцима и Вреоцима, договору у Црнући присуствовало је мање људи, али одлучнијих и предвођених чврстом Милошевом руком. Њима је, пре него што је поделио задатке да дижу народ само Рудничке и Крагујевачке нахије, рекао "да већ нема другога спасенија, него да се бију с Турцима, док не помру сви!" Да би отклонили неповерење, преовлађујуће у овом мутном времену, заверили су се једни другима полагањем заклетве верности. "Потом се сви закуну Милошу да ће га слушати и с њиме помрети, а он се закуне да ји неће издати, него да ће с њима умрети." Иако их је послао да буне ове две нахије и убију београдског кнеза Аксентија, Милош је, под изговором зиме, одложио дизање устанка до Цвети (око три недеље), а брата Јеврема упутио у Остружницу с џелепом волова, како би обезбедио нешто новца.

Други српски устанак је избио спонтано, пре одређеног времена и у томе се није разликовао од Првог. Арсеније Ломо је, како Милош каже, "ухитрио" и растерао Турке који су сакупљали харач на Цветни четвртак, 20. априла 1815. године, у Јасеници, а Јован Обреновић, Симо Паштрмац, Тома Вучић и Благоје Томић су на Лазареву суботу (22. април) у Гружи убили турског порежџију. Један мемоариста бележи да је Јован убио егзекутора.

Немир се осетио и у Ваљевској нахији, где су игуман боговађски Авакум и кнез Василије Павловић из Бајевца бодрили житеље идејом да ће аустријски цар послати војску у Србију и да се спремају за устанак.

ТИМЕ је почео Други устанак, три дана пре сабора у Такову и плана Милоша Обреновића.

Ломо је из Јасенице прешао у Качер и с Качерцима опсео Рудник, али није могао да га заузме, па се с Турцима договорио да их пропусти за Ужице. Рудник је бранио бивши муселим, пореклом Рудничанин, јунак и зулумћар, ага Токатлић. Не знајући за договор Лома и Токатлића, устаници су напали турску колону, убили рудничког агу и посекли скоро све Турке. Токатлићев сестрић, из освете, ранио је Лома, који је неколико дана касније умро као прва значајнија устаничка жртва, ожаљен од Обреновића ("првог и искреног друга изгубим").

Истога дана Милош Обреновић је отишао у Брусницу своме побратиму и муселиму Рудничке нахије Ашим-бегу, који му је помогао да се спасе из Београда, саопштио му намеру о дизању устанка и отпратио га до Ужичке нахије. Пример чојства за поштовање, одмерен став према Турцима, којег ће се држати до краја Устанка. Потом се вратио у Црнућу, да се спреми за сабор у Такову.

НА ЦВЕТИ, познатом покретном народном празнику, који је 1815. године падао на дан 11, по старом, односно 23. априла, по новом календару, сакупио се народ на Сабору у Такову, на ливади поред цркве брвнаре и гробља, на благој падини обраслој густом храстовом шумом, "присојном пољу званом Селиште", што говори да је ово место било раније насељено. Шта ће се на Сабору дешавати знали су само одабрани појединци. Милоша Обреновића дочекао је испред цркве прота Јанко Витомировић и "крстом благословио војводу Милоша и његову ратну дружину", а богослужење у цркви обавио је таковски поп Павле. Из масе народа рудничко-таковског краја, углавном из Рудничке и понеког из Ужичке и Крагујевачке нахије, издвојила се група угледних људи, кметова и стараца: Милош Обреновић, Лазар Мутап, Никола Луњевица, Милић Дринчић, Јован Обреновић, Марко и Никола Ракић, Милован Ломић, Јован Лазић, Атанаско Михаиловић, Васа Поповић, прота Јанко Витомировић, Павле и Петар Штула, Илија Прељинац, Радоје Вукотић (Дугачки Радојло)...

После богослужења они су замолили Милоша Обреновића, најзнатнију личност на Сабору и у земљи, да им буде вожд и да их не изда.

ОБРЕНОВИЋ је у кратком говору обавестио окупљене о тешкоћама које им предстоје, и прихватио се старешинства, под условом да му буду верни, послушни и да се окану међусобних завада. "Ја никога на моју душу не узимам, него за слободу рода и остатка дужни смо сви сад крв проливати... Та боље нам је одрешени да гинемо као јунаци, не жели да нас везују и секу везане као бабе." У Други устанак ушло се с нешто јачом одлучношћу и непоколебивошћу него у Први. У томе су чак предњачили старци и кметови, који су иначе увек били противни буни и који су сада говорили да ће "да се бију с Турцима док сви не изгину". Опрезни Милош и одмерени народни прваци нашли су се на истој устаничкој равни, што је био добар предзнак будућег прегнућа. Милош неће морати никога да силом гони на побуну против Турака, нити да узима на своју душу, као што је морао да ради Карађорђе. То се види и по томе што је Сабору присуствовао заптија рудничког муселима, Србин пореклом, који се није вратио у Рудник, већ се придружио устаницима.

Ову битну промену у држању Срба донели су ратовање од 1804. године, стечено искуство и слобода.

СУТРА: Избор другог српског вожда

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КОМАНДАНТ РУДНИЧКЕ НАХИЈЕ: Милоша је готово свуда јуначка срећа добро служила

05. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТРГОВИНА ПРЕЧА ОД ЉУБАВИ: Није му било суђено да постане трговац, наишло је ратно доба

04. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ДУЖНОСТ НАЈСТАРИЈЕГ МУШКОГ ЧЛАНА: Милошев полубрат Милан био је посланик у руској војсци

03. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЛЕКЦИЈЕ ИЗ НАЦИОНАЛНЕ ПОВЕСНИЦЕ: У збеговима оживљавана сећања на славну прошлост

02. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације